Zvonimir Trajković
politički analitičar
24. januar 2010. Beograd
Čudna ruska očekivanja i poverenje u Obamu kao da će on uopšte moći da vodi
bitno različitu politiku od ostalih predsednika SAD
Ruske zablude
Šta su u suštini dobri odnosi Rusije sa SAD? To možemo bez velikih analiza
uporediti sa dobrim odnosima „vuka i ovce“. Vuk je moguće neće pojesti samo ako
je baš sit, ali ako je gladan, poješće je odmah, a o „dobrim odnosima“ će možda
razmišljati tek kada se dobro najede. Pa i tada će zaključiti da je dobro što
ju je pojeo jer od „dobrih odnosa“ su mu samo krčala creva.
Amerikanci nikada nisu ispoštovali ni jedan dogovor sa Moskvom, pa to neće
učiniti ni sa ovim „Ugovorom o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja“ koji
trenutno vode predsednik Rusije Dmitrij Medvedev i predsednik SAD Barak Obama.
Geneza američkih prevara o smanjenju, ograničavanju, raspoređivanju… ofanzivnog
nuklearnog naoružanja, kao i o smanjenju konvencionalnih vojnih snaga, je dosta
duga – što možete videti i na slikama. I u doba najžešćeg hladnog rata
potpisivali su se neki ugovori ali ni jedan od tih ugovora SAD nisu ispoštovale
do kraja. Večito se na kraju ispostavilo da su Rusi ostali prevareni a da se
američka politika prema Rusiji u suštini nikada nije promenila.
Da ne pominjem na koji način i kako je od strane zapada obmanut poslednji
predsednik SSSR-a Gorbačov koga su uvukli u zamku „modernizacije i
demokratizacije“ SSSR-a da bi ga na kraju rasparčali. Koju je sve pomoć zapad
obećavao SSSR-u da bi se povukao iz Istočne Nemačke i omogućio Nemcima da se
ponovo ujedine i danas dominiraju EU. Od sve te obećane pomoći i para nije bilo
ništa, ali je zato jedna imperija (SSSR) rasparčana, a umesto pomoći i temeljno
opljačkana. Iako je tvrdo obećano da se NATO neće širiti na bivše republike
SSSR-a danas je NATO stigao na granice Rusije a ostalo je da se u NATO uključe
još Ukrajina, Belorusija i Gruzija pa da Rusija bude potpuno opkoljena.
S toga smatram da je ovaj sporazum Obama pokrenuo kako bi samo simulirao
poboljšanje odnosa sa Rusima a u pozadini se krije kupovina vremena kako bi SAD
izašle iz ekonomsko-finansijske krize u koju su upale. Prema američkim
stručnjacima i strateškim planovima SAD bi ako naprave dil sa Kinom mogli da iz
krize izađu za dve godine. Bar tako Amerikanci misle. U međuvremenu treba
„kupiti“ 2010 i 2011 sa što manje potresa, pogotovu na privredno-finansijskom
planu, naftnom i energetskom tržištu, oko rata u Avganistanu i obuzdavanje
Irana, a tu su im Rusi jako potrebni kao saveznici. SAD je neophodno potreban
predah da bi se konsolidovali i novim snagama krenuli na kaspijski region bogat
naftom – koga ne bi bilo ni moguće osvajati da SSSR nije razbijen. Stoga Obama
ima vrlo delikatnu ulogu da kroz najavu obustavljanja gradnje raketnog štita u
Evropi, taj posao samo prolongira i praktično zavara Ruse da se odnosi sa
Amerikom poboljšavaju - te da novog hladnog rata sa Rusijom neće biti. Drugi
Obamin zadatak je da obustavi dalje širenje NATO-a na Ukrajinu i Gruziju kako
bi Moskvu i praktično uverio da je došlo do obustavljanja ekspanzionističke
politike SAD i opkoljavanja Rusije.
U ove dve godine na unutrašnjoj destabilizaciji Rusije treba sprovesti suptilan
plan i udariti klin nesloge između Putina i Medvedeva. To treba sprovesti
sitnim koracima favorizovanjem i „popuštanjem“ Medvedevu kako bi se on ruskoj
javnosti predstavio kao efikasniji i operativniji u komunikacijom sa svetskim
liderima. Odnosno kao bolji državnik od Putina. Kada taj razdor na liniji
Medvedev – Putin proradi, onda je za 2012 godine sve pripremljeno za napad na
Rusiju i iznutra i spolja. To je pogodna godina jer su u aprilu 2012 izbori za
predsednika Rusije, pa će političke snage biti okrenute ka izbornim kampanjama.
Još ako to bude izborna trka između Medvedeva i Putina, ruska javnost se može
podeliti a sa time i stvoriti pogodno tlo za delovanje stranih specijalizovanih
službi kako se to danas događa u Iranu iako je Ahmedinedžat ubedljivo pobedio
na izborima. Već su plasirane priče o 2012 godini kao godini svetske kataklizme
zbog navodnog udara meteora, ali tu i tamo pominje se i mogućnost velikih
sukoba, svetskog rata… Važno je da priča uđe građanima u uši, a da li će 2012
godine udariti meteor u našu planetu ili će taj „meteor“ biti veliki potresi u
Rusiji još nije za priču. Ta priča iz svetskih globalnih medija biće tačno i
precizno tempirana kada ovaj mogući raskol između Medvedeva i Putina bude
vidljiv, za šta će se opet pobrinuti ti isti globalni mediji - stvarajući klimu
razdora i napetosti među Rusima. To je već više puta viđena dobro uigrana
taktika destabilizacije jedne države – a država se najlakše urušava raskolom
njenog rukovodstva.
Nisam protivu ograničavanja ofanzivnog nuklearnog ili konvencionalnog oružja, i
uopšte do smanjenja pretnje i upotrebe sile, ali ovakvi dogovori do sada nikada
nisu doveli do povećanja bezbednosti u svetu niti do prestanka mnogih veštači
isprovociranih ratova. To se neće ni dogoditi sve dok se SAD ne „sruše“ kao
dominantna vojna sila Sveta. Od samog završetka Drugog svetskog rata SAD
terorišu planetu izazivajući ratove, rušeći vladare i režime, postavljajući
neke druge (još gore) ali prema svojim potrebama „kooperativne“ da ne kažem
podaničke režime. Radi se to kroz formu zaštite ljudskih prava,
„demokratizacije“ pojedinih zemalja, ili u najnovije vreme kroz formu borbe
protivu terorizma. Iza svih tih opravdavajućih floskula stoje goli pljačkaši
interesi SAD, odnosno preciznije rečeno određene grupe ljudi, ispred kojih je
Predsednik SAD samo paravan, koga su oni i postavili da državne resurse sile
stavi u funkciju njihovih pljačkaških apetita. Svetski resursi sirovina su se
drastično smanjili, naročito u domenu energije. Ostala je još Rusija i Afrika
koje tim prirodnim bogatstvima raspolažu. Apetiti američke pljačkaške elite se
nisu smanjili, i ne treba biti posebno pametan pa zaključiti da je na red došlo
otimanje ruskih bogatstava. Zato je bilo potrebno razoriti SSSR, zato se NATO
širi i instalira na ruskim granicama. Zato je mala Gruzija od 4,5 miliona tako
značajna zemlja, da se SAD i njeni evropski „saveznici“ žestoko bore za njenu
„demokratizaciju“…. A šta je suština? Jedino preko Gruzije mogu da idu
naftovodi i gasovodi iz zemalja Kaspijskog regiona mimo ruske teritorije, pa se
Gruziji mora pomoći da se navodno demokratizuje – u prevodu Gruzija se mora
staviti pod kontrolu SAD kako bi se naftne i gasne rezerve mogle eksploatisale
iz novoformiranih država bivšeg SSSR-a. Nije ni Avganistan izvoznik terorizma
kako Amerikanci tvrde, već jedini put za naftovode i gasovode iz zemalja sa
istočne strane Kaspijskog mora. To je cela suština politike koju vode SAD i
vodeće zemlje EU – pljačka po svaku cenu.
Sve ovo što sam napisao svako je poznato i Moskvi, ali zašto na sve to Rusija
ne reaguje adekvatno već se zanosi popravljanjem odnosa sa SAD. Šta to Rusija
nema a SAD imaju, pa su joj dobri odnos sa Amerikom neophodni da bi do toga što
nema, mogla da dođe ili kupi. Američki pileći bataci, hrana, nafta, minerale
sirovine, odeća…ili američka savremena tehnologija koju joj ionako neće prodati.
Ako se zbog gramzivosti, pljačkaške filozofije življenja, izgrađenog načina
razmišljanja i delovanja, SAD ne mogu izmeniti, čak i da Obama hoće, šta to
Rusi „grade“ i kave to dobre odnose očekuju. Obama kao i svi predsednici SAD
radiće ono što od njega zahteva taj gramzivi, ratoborni deo krupnog kapitala
koji i inicira ratove, pljačke i sve ostalo što uz to ide - predsednik to samo
sprovodi. Obama je i doveden na vlast da održi politički primat Vašingtona u
Svetu, ali i ostane neprikosnovene vojne sile da bi se pljačkanje moglo
nastaviti. Ako to ne ostvari biće smenjen, a možda i ubijen, suprotstavili li
se ciljevima krupnog kapitala. Kako sa takvom državom i predsednikom, i sa tim
zadatim ciljevima, napraviti dobre odnose. Čista zabluda ili obostrano
blefiranje u formi kupovanja vremena. Rusiji treba još vremena da ojača,
presloži i utegne svoje redove, ali tog vremena nema – a neće ga ni biti. Ovaj
predah svakako više odgovara SAD-u jer se ekonomsko-finansijska kriza dobrim
delom preliva na Rusiju a ni ruske baze se ne primiču Americi dok je NATO već
na granicama Rusije.
Čini mi se vekovima
vuk sa ovcom nešto ima
Kad je vidi kako pase
vuk naprosto ne zna za se
Ovca kad mu vidi oči
ni da bekne ni da skoči
Ovca ne sme da se brani
vuk se njenim strahom hrani
Ne razumem te odnose
ni zašto se ne podnose.
Svako da važniji deo politike nije javan već tajnovit, ali se i u politici
nekad mora povisiti ton, reći dosta, ili pretiti cipelom u sred Ujedinjenih
nacija. Rusi mora da se toga sećaju, a sećaju se valjda i „Gospodina Njet“. I
Gospodin i Njet (Andrій Andrійovič Gromiko) su napisani velikim slovom s
razlogom - da se podsetimo da je i to bila politika i to vrlo uspešna i
plodonosna. Jednostavno ne volim ljude koji mucaju ili se ne čuju dok govore,
naročito kada predstavljaju tako moćne zemlje kao što je Rusija. Nisam pobornik
rukavičara, i njih po nekada morate skinuti bar da je nekome „bacite u lice“.
Previše je arogancije, bahatosti pa i pravog siledžistva isplivalo u zadnjih
dvadesetak godina na svetskoj sceni, da bi se stvari još uvek mogle rešavati u
rukavicama.
Bez namere da bilo čim povredim bratski, slovenski, ruski narod, sve me ovo
mnogo podseća na jednu dečiju pesmu „Vuk i oca“, našeg velikog književnika
Ljubivoja Ršumovića, i pošto je kratka navešću je:
I stvarno „ne razumem te odnose“, ali znam „zašto se ne podnose“. Životna
filozofija razvijenih zemalja zapada već nekoliko stoleća zasniva se na pljački
ostatka Sveta. Njihova bogatstva i standard je direktan plod te pljačke. Bilo
da ona ide kroz finansijsko-monetarne tokove, kroz kupovanje ili direktno
otimanje jeftinih sirovina i energenta, pa sve do same eksploatacije ljudi kao
radne snage. Zalihe sirovina i energenata su se na planeti drastično smanjile
pa bi zapadni pljačkaši do ruskih bogatstava. To je za njih imperativ, jedino
je diskutabilno kako, kojom otimačkom tehnikom….? Rusija je možda jedina zemlja
na planeti koja ima sve i apsolutno sve. Svoju energiju, ogromna rudna
bogatstava, velike obradive površine da može proizvesti hrane za pola planete.
Prva je po rezervama pijaće vode na svetu, nepregledno šumsko bogatstvo i da ne
nabrajam - ima sve da se ni pred kim ne mora saginjati. Ima školovan i hrabar
narod, vojsku i oružje, na koje bi se bilo ko teško usudio da udari. No i pored
svega Rusija je stalno u poziciji da se nešto, i od nekoga brani, pravda. Da li
zato što je na ovoj planeti isuviše „vukova“ i neko bi iz čopora uvek da krene
u svoj (Drang nach Osten), ili Rusi nikako da iziđu iz svog defanzivnog načina
razmišljanja. Setiće se da mogu i ofanzivno da deluju tek kad im neko dođe do
Moskve, jer celu Rusiju je teško pregaziti sa bilo koje strane da se počne.
Ali kad sve ovo znamo, a i nisam izneo neku kapitalnu novost, onda naiđe ono
„ne razumem te odnose“ i kave to „dobre odnose“ misle da izgrade sa
pljačkašima. A šta u stvari ne razumem?.
· Prvo ne razumem kako će i kada „vuk“ i „ovca“ da naprave „dobre odnose“ –
nikad osim ako vuka dobro ne vežu ili smestite u kavez.
· Ne razumem zašto Rusija naftu i gas i dalje prodaju za dolare i evre koji
su se sveli na obične papiriće jer ih zapadne štamparije besomučno štampaju i
peglaju svoje gigantske budžetske deficite, saniraju propale banke i tim lažnim
novce kupuju realne vrednosti u koloniziranim zemlja bivšeg socijalističkog
bloka.
· Zašto se ti energenti i strateške sirovine ne prodaju za Rublje ako Rusija
ostvaruje zavidan godišnji suficit u trgovini sa Svetom. Ako imaju pristojne
devizne rezerve o kojima SAD i mnoge razvijene zemlje zapada mogu samo da
sanjaju.
· Zašto dozvoljavaju da im se trgovanjem u dolarima i evrima urušava
sopstvena privreda i na njih prevaljuje deo finansijske krize koju su
berzanskim špekulacijama izazvali upravo oni koji štampaju te fiktivne dolare i
evre.
· Znate li Rusija da gospodi u EU, odgovori: Da mi vas energentima politički
ucenjujemo, isto onako kako ste vi nas ucenjivali kreditima kad je Rusija bila
na kolenima. Ako nećete ovaj „ucenjivački“ ruski gas kupite ga negde drugo – mi
samo prodajemo robu, a kupac odlučuje hoće li je kupiti.
· Ne razumem zašto Rusija kupuju državne obveznice SAD, zemlje sa
katastrofalnim budžetskim deficitom i tako joj pomažu da i dalje teroriše Svet,
vojno razara male zemlje, i širi NATO ka ruskim granicama…
Ima još puno pitanja koja bih javno postavio, mada su mi odgovori i na ova koja
sam već postavio sasvim jasna. Razumem da Rusima nije do novih zaoštravanja,
novog hladnog rata, a po najmanje do ratovanja. Takav rat divova, čak i ako
počne konvencionalnim sredstvima, završiće se sigurno atomskim – gde ni ostali
neće ostati pošteđeni. Ali sa ovim iskustvom mogu da tvrdim da su ruske
računice stalnog popuštanja i povlačenja pred agresivnim prodorima SAD
apsolutno pogrešne. Mi Srbi smo tu „filozofiju“ izbegavanja odlučnog
suprotstavljanja platili mnogo skupo. I Milošević je zatvarao oči kada se
Slovenija odvajala. Žmurio je kada je Hrvatska uz pomoć zapada lomila deo po
deo Republike Srpske Krajne, da bi na kraju je doneo odluku da sve te srpske
teritorije prepusti Hrvatskoj, kako bi se SAD, Nemačka, i ostali zapadni
„vukovi najeli“. No „vukovi“ su ubrzo ponovo ogladneli pa su na red došli novi
ustupci u BiH. Mislio je Milošević da je tu kraj te halapljivosti, ali nije –
kraj nije došao ni kada su i njega samog „proždrali“.
Čak i kad su zapadnjaci instalirali svoje marionetsko rukovodstvo u Srbiji
situacija se nije promenila – uvek se tražilo još. Instalirane „demokrate“ im
ponizno idu niz dlaku već 10 godina, svu privredu su im prodale (poklonile) ali
nam oni i pored svega odanog, poniznog klečećeg moljakanja oteše Kosovo i
Metohiju. Sad bi Vojvodinu, a sutra…? To je bila ta duboko pogrešna računica
„bežanja od sukoba sa stalnim pokušajima da odnose popravimo“. Nemoguća misija
„dobrih odnosa vuka i ovce“ koju i Rusija ponavlja – možda u nekoj blažoj
varijanti, ali sumirani rezultati su dosta slični.
Ako Rusija iz našeg, a i sopstvenog iskustva, nije shvatila da se „vuk“ jednom
za svagda ne može najesti - onda će to zakasnelo osvešćivanje skupo platiti.
Bar predvodnik čopora zapadnih vukova se mora što pre smestiti u kavez, kako bi
se ostvarila prirodna ravnoteža planetarnog opstanka. To će Rusi morati da
učine ako želite da i sami opstanu - a i ostalom delu Sveta omoguće da živi
onako kako želi i može. Shodno svojim kulturnim tradicijama, radim navikama,
privrednom i prirodnom potencijalu… Koga će Rusija u hajku na pobesnelog vuka
pozvati, nije moje da komentarišem – ili bar ne u ovom tekstu.
Zvonimir Trajković
politički analitičar
http://www.trajkovic.rs/novo/032.html
