Srce pod pritiskom Uterivač
Mirjana Bobić-Mojsilović 14.02.2010 21:02:18 Ocena: 4.31 (Glasova: 56) Komentara: 10 Nekima se žuri. Nekima se mnogo, mnogo žuri. Kosovo, koje Srbija ne priznaje kao nezavisnu državu, ispostavlja se kao ružna bubuljica na uglađenom i napuderisanom licu Evrope. Otuda, sva sredstva su u igri. Ucene, uslovljavanja, pritisci i snažna propaganda dobijaju na zamahu. Srbija mora da prizna Kosovo, milom ili silom, inače - nema Evrope. U ime te naredbe, mnogi srpski intelektualci reći će ovih dana da je Evropa, u stvari - pojam idealnog društva u kome će svi biti jednaki, društva koje neguje zdravu konkurenciju i nudi šanse za sve, naročito za one koji tu ideju podržavaju. Obećani evropski raj, koji promovišu naši ideološki zaslepljeni intelektualci, govori ne samo o njihovoj gluposti, nego i o nemoći javne scene da im se ikakvim racionalnim argumentima suprotstavi. Zapravo, ljubitelji nekadašnje SFRJ, danas prononsirani naprednjaci i evropejci, obožavaju Evropu, a ne vide ogromne sličnosti između ideoloških koncepata „bratstva i jedinstva na čelu sa Savezom komunista“ i „Ujedinjene Evrope na čelu sa Velikim Bratom“. U ime obećanog raja u Evropi, oni će bez ikakvog razumevanja suštine Evrope i savremenog sveta predlagati da se Srbija odrekne ne samo Kosova, nego da prihvati svaku stupidariju „savremenog evropskog života“, kako bi se bolje uklopila. SimptomatiČno je da je jedan profesor beogradskog univerziteta, inače lingvista (!), pre nekoliko meseci u jednoj TV emisiji sa zgražavanjem i žaljenjem konstatovao da sve više njegovih studenata piše ćirilicom, iz čega se moglo zaključiti da je ta činjenica još jedan tužan dokaz o srpskoj nespremnosti da uđe u kuću Velikog Brata. Kad bi samo čitali strane novine, a ne papagajski ponavljali zadate propagandne poruke, mogli bi da vide kako raja nema nigde, a pogotovo ne u Evropi i pogotovo ne sada. Evropski san polako postaje noćna mora. Propast grčke ekonomije postao je tema broj jedan u svetskoj štampi, u kojoj se predviđa ne samo loša sudbina evru, nego i fantazmu Ujedinjene Evrope. Takozvani mediteranski blok zemalja, tužni „južni sindrom“, načeo je i Španiju, Portugaliju, Italiju. Na čitalačkim blogovima diljem Evrope sve više je poruka koje kritikuju evropsko unijaćenje, i sve je više onih koji su se na svojoj koži uverili kako ideja sa centralnim komitetom Evrope, Narodnom bankom Evrope, i JNA Evrope nije dobra. Ali, u Srbiji, u kojoj je poslušnost, bezidejnost, strah, mediokritetstvo i pisanje istorije na oltaru ideologije - najbolje sredstvo za ličnu promociju i naučni i svaki drugi uspeh, o tome niko ne govori. Naprotiv. Propaganda Evrope kao ekonomskog, političkog, kulturnog i svakog drugog eldorada još je snažnija. Lažna propagandna dilema: napredna Evropa ili nazadna Rusija, ovde je postavljena kao ključna odrednica za mnoge sudbine. U tom smislu - Kosovo je metafora. Kosovo je metafora sa svim što ono podrazumeva. Zato je tako lako frljnuti je - „šta će nam Kosovo“ postala je krilatica onih koji bi da nas na brzaka predaju u ispovedaonicu Velikom Bratu. Poenta je, izgleda, u tome što naši uterivači u Evropu veruju da će oni sedeti, sa gazdama, iza kamera, a da ćemo svi mi biti u Kući Velikog Brata, jer smo to zaslužili, i jer smo to tražili. Ali, radi se uvek o istom, bez obzira koji format da su nam pripremili. Svejedno je da li će u pitanju biti „Veliki Brat“, „Farma“, „Srbija ima talenat“ ili „Trenutak istine“. Učesnici su uvek zloupotrebljeni. Hor u kome se nadvikuju pevači ovog tužnog srpskog političkog Evrosonga, predstavlja u suštini primer za ugled - podrška kolektivnom ropstvu, nedostatak ikakve kritičke distance, čežnja za velikim gazdom, sve to zajedno čini ovdašnji politički trenutak u Srbiji - trenutkom za pamćenje. Za neke je to samo buka, a za neke bruka. www.mirjanabm.com http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=98&status=jedna&datum=2010-02-17&kolumna=263&title_add=Srce%20pod%20pritiskom%3Cbr/%3EUteriva%C4%8D Srpska Informativna Mreza [email protected] http://www.antic.org/
