ZAŠTO ĆE SE ČISTKA U CRKVI ZAVRŠITI PODELAMA U DRUŠTVU sreda, 17 februar 2010 12:14 Željko CVIJANOVIĆ
Naravno, vlast se plaši društva kad izađe na ulice, ali glavna snaga tog huka nije u tome, već u neprihvatanju stvari koje ne oseća kao deo sebe. Ako takva društvena grupa postane velika – a već jeste – bez nje se ništa ne može završiti Razmišljajte pozitivno: nema razloga, ali je trendi. Elem, koškanje kaluđera i čupanje za brade, kako je to politbiro slikovito sročio, nosilo je, pored namanje jedne loše vesti, i jednu dobru. Dobra glasi: iako se priča, neće biti nikakve „Oluje“ koja bi očistila sever Kosova od Srba. Loša vest glasi: Srbi će to sami. Da vidimo šta smo to prošlog vikenda uradili dole, osim što smo ostali bez one dosadne konzervativne Crkve, koja se grozila i novina i novinara, i dobili dve zavađene grupe episkopa koji atakuju i šire bestidne laži jedni o drugima. Jedni, kojima je pisano da izgube, sipali su otrov sa sajtova na koje tekstove kače oni opskurni tipovi koji odbiju da popiju lekić; i drugi, čija pobeda ne dolazi u pitanje, podržani državom i strancima, što će reći vaseljenom, pucali su svoje laži iz velikih medija, slučajno onih čija vera u Boga je tolika da bi ga prijavili za Hag, samo kad bi mu znali adresu. Ako vam kažem da su to bili isti oni mediji koji znaju kako su i politički i ekonomski sistem u Srbiji sasvim OK, a da 'leba nemamo zato što se još nismo obračunali sa ostacima iz 90-ih; ako su to isti oni koji su otkrili novu evropsku zvezdu Jelka Kacina, čim je počeo da pljuje po Srbiji; isti oni koji na radničke proteste gledaju kao na maloumne ispade kočničara reformi, onda me nemojte ubeđivati ni kako je lepo biti na pobedničkoj strani u Crkvi ni kako u episkopskoj hajci ne učestvuje država gledajući na Artemija i Sinod kao na razlaz između Šešelja i Tome. Kada tako vuče konce, država je inteligentnija i od radikala i od Sinoda, ali i gluplja od vremena koje dolazi. Zašto? Zato što Crkva jeste stvar politička, ali i šira od toga, za razliku od grešnih radikala. To kaže da vlast ima sluha za političke stvari, videli ste kako je pacifikovala političku scenu da odatle nema nikakav pritisak. I, verujući da se stvari tako završavaju, potpuno je potcenila onaj društveni huk, čiji se eho danas ne oseti ni kroz parlament, ni kroz medije, ni kroz Crkvu. Zato se bahato i umešala u ove podele u Gračanici verujući kao su one političke, a ne nešto što bi proizvelo nekakvo društveno kuvanje. I to neznanje će morati da plate. Nosioci društvenog nezadovoljstva – od gladnih radnika, preko vernika, poniženih ovim događajima čak i kad im se Artemije nije dopadao, pa sve do preostale inteligencije, koja jeste za Evropu, ali ne i za ovaj rigidni isključujući jezik kojim je vlast uvodi u integracije – sve to nije svet koji će sada ustati i srušiti vladu. Ali nije ni svet koji će se osećati delom onoga što vlast želi da napravi od Srbije, a bez toga svaka građevina je kuća od peska. Naravno, vlast se plaši društva kad izađe na ulice, ali glavna snaga tog huka nije u tome, već u neprihvatanju stvari koje ne oseća kao deo sebe. Ako takva društvena grupa postane velika – a već jeste – bez nje se ništa ne može završiti, pa makar je zvali snagama prošlosti. Oni već danas traže svog političkog lidera ne da bi promenili vlast, već da bi mogli da se identifikuju s nekim i da bi tako promenili sistem, koji je došao sasvim do svog kraja, a ništa im nije dao. Zato će ovaj pritisak društva, koji vlast ne vidi, istrajati: on će na kraju promeniti ovaj jalovi sistem ili tako što će proizvesti nekog novog lidera (ne smem ni da pomislim) ili će dovesti do novog cepanja i vladajuće stranke i onih ispod. Otkud znam? Znam, to se uvek desi onima koji ne prepozanju svetinje. Nisam mislio na Crkvu, već na društvo. (Kurir) http://standard.rs/vesti/36-politika/3925-zato-e-se-istka-u-crkvi-zavriti-podelama-u-drutvu-.html
