http://www.nspm.rs/crkva-i-politika/lice-i-nalicje-hajke-na-vladiku-artemija.html Црква и политика <http://ca.mg2.mail.yahoo.com/crkva-i-politika/>
Лице и наличје хајке на владику Артемија <http://ca.mg2.mail.yahoo.com/crkva-i-politika/lice-i-nalicje-hajke-na-vladiku-artemija.html> Григорије Војводић четвртак, 18. фебруар 2010. Владика Артемије Најновија офанзива привремених „косовских институција” у правцу признавања „независног Косова” од још већег броја земаља показује да тамо где има дима, има и ватре. То је доказ да хајка на владику Артемија није иницирана само „неправилностима” у пословању Епархије рашко-призренске, већ има за циљ и уклањање јединог човека који је заиста стајао на путу легализације нарко-НАТО „државе”. Покушај да се илегална творевина на тлу Србије легализује био је и Меморандум о разумевању, којим је Црква требало да прихвати „обновљене” светиње, које су шиптарске банде дивљачки, на очиглед целог „цивилизованог” света, попалиле и порушиле, док су их „косовске институције” обновиле. Ово прихватање меморандума требало је да буде први корак у бар неформалном признавању легалности “косовских институција” од стране Србије. Пошто владика Артемије није хтео да потпише овај меморандум, требало га је изоловати. То је учињено преко викарног епископа Теодосија Шибалића, који је кршећи велики број канона и прописа Цркве отказао послушност надлежном архијереју, а потом постао главни ослонац свих оних који су хтели да се меморандум прихвати у епархији. Међу њима су били српски актуелни политичари, шиптарски „званичници”, појединци унутар Цркве и њихови ментори из америчке администрације. На владику Артемија је у то време вршен прљав притисак. Прво је Теодосије Шибалић покушао да убеди поједине монахе одане владици Артемију да је владика Артемије постао психички неурачунљив јер неће да прихвати такву „благодат” каква је фамозни меморандум. Он је хтео да се владика одстрани из епархије под изговором да му је потребна лекарска помоћ. Пошто му тај план није успео, онда је Синод претио Артемију да ће покренути поступак против њега за непоштовање одлука Сабора. Све ово се догађало прошле године. Владика Артемије је знао да би се поступак који би био покренут против њега отезао у недоглед и да за то време не би могао да врши функцију надлежног архијереја Епархије рашко-призренске, већ би то уместо њега радио администратор. Администратор би био човек који прихвата меморандум и сарађује са „косовским институцијама”. Зато владика, бирајући између Сциле и Харибде и меморандума, прихвата меморандум. Међутим, владика на терену не жели да постављањем свештеника у порушене светиње угрози њихове животе, због квалитета „обнове” (црква у Призрену је „обновљена” тако да сама од себе може да се сруши) и због тога што су ти објекти на територији која је етнички очишћена од Срба па би свештеници били незаштићене мете локалних Шиптара, али би били, у случају да је то медијски потребно, и доказ да је Косово „мултиетничка држава”. Владику Артемија Синод покушава да изолује у Призрен, па му тада епископ нишки, а сада патријарх српски Иринеј, помпезно пред камерама, предаје на коришћење „обновљени” двор Епархије рашко-призренске и дирљиво саопштава “да напокон може да се врати кући”. План је био да се владика Артемије изолује у Призрен, где би са своја два сарадника био окружен војницима КФОР-а. Пошто владика Артемије није прихватио да напусти манастир и српску енклаву Грачаницу, свима је постало јасно да ће спровођење меморандума ићи далеко теже него што је очекивано. Зато се подиже нова хајка на владику Артемија. Поново се покрећу исте оптужбе и иста питања на које је владика пре више од годину дана већ одговорио. Прича о фамозном „Раде неимар“ предузећу била је актуелна и раније и комисија Синода је проверавала пословање епархије, али је сва документација коју су добили лично од владике Артемија била уредна. Овог пута видимо да је владика Артемије изложен већ опробаном методу медијске сатанизације, који смо, нажалост, колективно искусили на својој кожи. Нови администратор епархије се својски труди да у медијима укаља владику Артемија и представи га као инфериорног човека који је „поседнут“ извесним Симеоном Виловским. Симеон Виловски је представљен као некакво архетипско оличење зла или, као што рече нови администратор епархије, „мрачан човек“. Без обзира на то ко је коме ту мрачан, владика Артемије се нашао на путу многима, од ситних српских лифераната, тајкунчића и политичара који су преко својих испостава на Косову и Метохији хтели да перу новац (не заборавимо на КиМ не постоји порез), па све до великих “босова” нарко-мафије међу којима су и чланови бивше администрације Била Клинтона и ЕУ. Већина оних који су Србима на КиМ дошли главе има приватне фирме на КиМ преко којих пере прљави новац од наркотика, оружја, продаје органа и људи. Међу њима је свакако, нама по злу најчувенија, Мадлен Олбрајт, затим Кушнер, Холбрук, итд. Читав овај бизнис не може да проради пуном паром док капитал не почне да протиче кроз „легалне институције”. На путу легализовања ових институција је до сада стајао владика Артемије. Ипак, признање Косова и Метохије као државе је од највећег значаја за америчке геостратешке циљеве. Знам да ће неки рећи да износим приче о теорији завере, али не ради се ни о каквој теорији завере већ о постизању циљева једне суперсиле и светског прљавог бизниса. Пошто ни суперсила ни прљави светски бизнис не могу више чекати да Срби напокон сами признају „државу” Косово, потребно је радикалним мерама то убрзати. Зато се офанзива врши у неколико праваца, а на једном од њих је стајао владика Артемије. Да ли је Симеон Виловски крив, утврдиће надлежни органи. Да ли је владика Артемије знао или није знао за деловање Симеона Виловског, и то ће бити утврђено. Међутим, последице овакве хајке на владику Артемија биће видљиве ускоро. Најгоре је што те последице на својој кожи неће осетити они који су хајку покренули и који је воде, већ ће их осетити наш народ на КиМ. Циљ је да се преко српских светиња на КиМ у свету створи лажана слика о “мултиетничности” Косова и да се прикаже како у “легалној и правној држави” Косово постоје православни манастири и цркве, у којима живе православни монаси. То што у неким манастирима и данас монаси живе као у гетоу и то што након признања (посредног или непосредног, свеједно) „државе” Косово од стране Србије неће бити народа који ће посећивати те манастире и цркве, никога није брига. Додуше, ко овде још брине о народу? ================= *Potpisite peticiju :* Покренута је Петиција за хитни повраћај епископа Артемија у потпуну надлежност. Иницијатор је г. Џим Џатрас. Потписивање петиције се врши на адреси: http://www.thepetitionsite.com/petition/198479838 Текст Петиције објављујем и на овом порталу: *( превод Петиције на српски језик)* АПЕЛ ЗА ВРАЋАЊЕ ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА, ЕПИСКОПА РАШКО-ПРИЗРЕНСКОГ И КОСОВСКО МЕТОХИЈСКОГ, ГОСПОДИНА АРТЕМИЈА НА ЊЕГОВУ ЕПАРХИЈСКУ ДУЖНОСТ /Прва недеља Великог поста, 2010. године / Ми доле потписани обраћамо се Његовој светости Патријарху ИРИНЕЈУ и Светом Архијерејском Синоду Српске Православне Цркве. Уз дужно поштовање изражавамо нашу ужаснутост због неправичног разрешења Његовог преосвештенства, владике АРТЕМИЈА дужности и обавеза управљања Епархијом рашко-призренском и косовско-метохијском, те захтевамо да му се одмах врате сва овлашћења и надлежности које је до сада имао. Вест о разрешењу владике Артемија је запрепастила и ражалостила не само православне вернике српске националности већ и све пријатеље српског народа и присталице правде. Владика Артемије је познат у свету као право и истинито отелотворење Српске Православне Цркве и српског народа у борби за изналажење мирољубивог и правичног решења за кризу која је почела и пре него што је почела агресија на Србију 1999. године. Од тада па до данашњег дана, владика Артемије, у својој одлучности и скромности , неуморно разговара и са пријатељима и са непријатељима. Преваљује безбројне миље, куцајући на небројена врата како би пренео истинско сведочење о патњи хришћанског српског народа и Цркве у српској покрајини Косову и Метохији. Било да се налази у Сједињеним Америчким Државама или Европи, у Уједињеним Нацијама или у Русији или се сусретао са владиним званичницима или обичним грађанима, новинарима, академицима, аналитичарима, законодавцима, директорима владиних ресора или агенција, људима свих вера и националности, владика Артемије увек отворено и храбро, али тихо и нежно проноси истину о стравичној и разорној природи политике западних влада према Косово и Метохију. Многи његови саговорници се не слажу са његовим погледима али има велики број оних који га подржавају. Сви, међутим, показују високо поштовање за његову одлучност у трагању за решењем које би довело до истинског мира и разумевања, за његову љубав и бригу за своје мученичко стадо и његову непоколебљиву одбрану православне, хришћанске вере. Због тога је несхватљиво да се дозволи да се пред очима целог света одиграва тужни спектакл недопустивог и нељудског понижавања владике Артемија . Иде се толико ниско да упадају у његове одаје у манастиру Грачаница под „надзором“ страних трупа у униформама УН – па чак и тзв. „полиције“ сепаратистичке , терористичке, албанско муслиманске администрације! – и стављају га, практично, у кућни притвор. Такво понашење према било којем људском бићу, а камоли Владици и пастиру прогоњеног стада, ужасава људску савест цивилизованог света због циничне небриге, непоштовања законске процедуре и основне пристојности. Нема сумње због чега је ова акција баш сада предузета. Већ извесно време све су јасније индикације да су западне силе, пре свега Вашингтон, узнемирене у својој жељи да „заврше“ посао на Балкану посебно на Косову и Метохији, одлучиле да уклоне особу која им више од било кога другог, представља несавладиву препреку ка остварењу тог циља. Према поузданим информацијама, прошлог месеца се на састанку у организацији КФОР-а (односно НАТО) на Косову и Метохији, већ разматрало стање у покрајини после уклањања владике Артемија. Иако званична државна политика Србије у одбрани Косова и Метохије није била довољно јака колико је могла и требало да буде, напори сила у покушају да незаконито одвоје покрајину од Србије и озаконе „владу“ криминалне завере Агима Чекуа, Хашима Тачија, Рамуша Харадинаја и њихових следбеника, су уродили далеко слабијим резултатима од очекиваних иако је од бесправног и поништеног програшавања „независности“ фебруара 2008. године протекло две године. Захваљујући већим делом напорном раду владике Артемија велики број земаља у свету – укључујући Русију, Кину, Индију, Шпанију, Грчку, Словачку, Кипар, Румунију, Бразил, Јужну Африку, Индонезију, Египат, Изараел, Алжир, Аргентину, Мексико, Пакистан, Мароко, Етиопију, Украјину, Венецуелу и многе друге – подржавају Србију у њеном правном и моралном наступу да очува своју независност и територијалну целовитост. Упркос упорним покушајима такозвана мисија ЕУЛЕКС није успела да наметне своје присуство на северу Косова и Метохије нити чак да успостави своју власт у провинцији осим правног оквира који је дефинисан Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН. Није успео ни покушај сепаратистичке власти у Приштини да затвори такозване „паралелне институције“ у покрајини (уствари, законита државна тела Републике Србије) упркос слабе подршке Београда тим институцијама. Констатујемо следеће: • Владика Артемије се оштро противио посети америчког потпредседника Џозефа Бајдена Пећкој Патријаршији и манастиру Дечани прошле године; Господин Бјаден је један од најоштријих заговорника насиља над Србима на Косову Метохији, у Босни и Херцеговини и у Крајинама. Његово присуство у Пећи и Дечанима је исто толико добродошло и одговарајуће као кад би Осама бин Ладен посетио место где се некада налазио Светски трговински центар; • У Косовској Митровици је почетком овог месеца одржана ванредна Скупштина, уз благослов владике Артемија, како би се ојачало јединство Срба у покрајини у одбрани њихових правних институција; • Неиспровоциране претње (невиђене у дипломатској традицији) министара иностраних послова САД, В.Британије, Француске и Италије Вуку Јеремићу да мора да „ублажи“ своју реторику о Косову и Метохији у периоду када се очекује саветодавно мишљење Међународног суда правде; очигледно је да је за Западне силе неприхватљива чак и вербална одбрана територијалне целовитости Србије; и • Вашингтон је разочаран јер није у стању да ућутка Премијера Републике Српске Милорада Додика који се позива на права Републике која произилазе из Дејтонског споразума. Укратко, упркос само формалном отпору Београда, програм да се уништи Србија и Српска Црква не иде како је планиран. Због тога је важно да се прво уништи владика Артемије , њихов истакнути и ефикасан глас. То не треба да нас чуди кад се узме у обзир западна политика (према Србији) у последње две деценије. Горе од напада (на Владику) је сазнање да су насиље против владике Артемија починиле особе које је сматрао својим: особе које су то чиниле у име Светог Синода и Српске Православне Цркве. У овом апелу нећемо да се бавимо детаљима невероватних оптужби против владике Артемија, сем што желимо да кажемо да се ради о старим оптужбама о којима је Свети Синод већ расправљао. Уколико тужитељ поседује неке додатне, релевантне информације нека их објави. Чињеница да то не чине говори много. Вратимо се нашем питању. Може ли бити ишта страшније него спознање да чим се Његова Светост, Патријарх ПАВЛЕ , вечнаја памјат, уклонио са пута да су непријатељи владике Артемија у Србији – укључујући чак и чланове Светог Синода! – почели да ради у име својих страних газда? Поготово треба истаћи да је владика Артемије изложен нападима , који се граниче са линчом, на чијем се челу налазе одређене владике (њихова имена су добро позната и нећемо их наводити). Они су због својих доктринских програма већ дуго озлојеђени на владику Артемија те верују да им се сада указала прилика да га униште. Нико, поготово у Србији, не би требало да мисли да је могуће скренути поглед са оног шта се десило владики Артемију, монасима и монахињама који су га бранили, да се претвара као да крајњи резултат тога није елиминација Срба на Косову и Метохији и да помисли да ће одговорни за своју издају бити награђени. Они који су починили нечувено дело против владике Артемија треба да извуку поуку из судбине Биљане Павшић па чак и Слободана Милошевића који су чим су послушно прихватили захтеве Запада престали да им буду корисни и завршили на оптуженичкој клупи. С тим у вези, као и на основу свега горе наведеног, пружамо пуну подршку владики Артемију и апелујемо код Његове Светости, Патријарха Иринеја и свих чланова Светог Синода, да под хитно предузму директе кораке да се заустави нељудски поступак против владике Артемија као и да се омогући да владика Артемије у потпуности преузме своју епархијску дужност. Данас се нико не сећа прогонитеља светог Јована Хризостома (Златоустог). Три пута су га слали у свирепо изгнанство. После трећег пута се није вратио жив. Наш захтев је пресудан не толико због владике Артемија, јер је његово завештање безбедно, већ због светог достојанства самог Светог Синода, Српске Православне Цркве и српског народа. Објављено у Небеска Србија <http://sr.wordpress.com/tag/%d0%bd%d0%b5%d0%b1%d0%b5%d1%81%d0%ba%d0%b0-%d1%81%d1%80%d0%b1%d0%b8%d1%98%d0%b0/>, Српска Православна Црква <http://sr.wordpress.com/tag/%d1%81%d1%80%d0%bf%d1%81%d0%ba%d0%b0-%d0%bf%d1%80%d0%b0%d0%b2%d0%be%d1%81%d0%bb%d0%b0%d0%b2%d0%bd%d0%b0-%d1%86%d1%80%d0%ba%d0%b2%d0%b0/> * * <http://ca.promos.yahoo.com/newmail/overview2/> Srpska Informativna Mreza [email protected] http://www.antic.org/
