„Образ” и „1389” далеко од забране Како су се припадници ове две организације нашли на месту сукоба испред манастира у Грачаници
Акција „Образа” испред Патријаршије у Београду (Фото Л. Адровић) Предмети које је Уставни суд формирао по предлогу републичког тужиоца за забрану десничарских организација Српски народни покрет „1389“ и „Образ“ у редовној су судској процедури, каже Дејан Милић, портпарол суда. Милић објашњава да је организовано неколико припремних седница на којима су разматране прикупљене информације, али да Уставни суд још није одлучивао о овим предметима. Републички тужилац Слободан Радовановић јавно је тражио забрану ових организација 24. септембра прошле године, убрзо затим ова иницијатива је званично прослеђена Уставном суду Србије. Имајући у виду да ова институција многе предмете разматра годинама, извесно је да су „1389” и „Образ” далеко од забране. Чланови ових организација поново су се нашли у медијским извештајима у којима се говори о инцидентима – овог пута немиле сцене десиле су се у дворишту манастира Грачаница, а према неким наводима, за време прошлонедељне туче монаха и покушаја да се уђе у манастир, у дворишту је највише било чланова Српског народног покрета „1389“ и „Образ“. Миша Вацић, портпарол СНП „1389“, каже да су ти извештаји нетачни и да су се чланови ове организације случајно затекли у Грачаници за време инцидента, односно да су дошли да донесу хуманитарну помоћ за житеље Космета. – Ми смо били у манастиру, а не испред главне капије где се десио инцидент. Око 36 наших чланова боравило је неко време на Космету где су донели хуманитарну помоћ. У недељу у подне с једне стране је почела да пристиже војска и полиција и они су потпуно блокирали манастир, а с друге стране почели су да долазе верници и монаси из других манастира. Тада су се збили немили инциденти. Наша организација учествује у политичком животу већ пет година и присуствовала је на разним скуповима, али ово је нешто најгоре што смо до сада видели. То је срамота свих нас – рекао је Вацић. Он истиче да је званични став покрета „1389“ да се не меша у црквене одлуке нити у црквена дешавања, и да не желе да се опредељују „за“ или „против“, али да као политичка организација подржавају јавно деловање владике Артемија. – Он је један од архијереја који најчвршће заступа став да је Косово неодвојиви део Србије и због тога заслужује подршку српског народа – каже Вацић. На питање да ли ће, док траје поступак против владике Артемија, сарађивати са привременим администратором епархије владиком Атанасијем, Вацић каже да са овим владиком до сада нису имали контаката. – Није нам баш најјасније шта подразумева функција администратора, али благослов за наш хуманитарни рад ћемо и даље тражити од владике Артемија – каже Вацић. – Уз владику Артемија је већина Срба са Космета, „Образ“ има своје чланове тамо и они су дошли у манастир Грачаницу да подрже свог архијереја – истиче Младен Обрадовић, главни секретар „Образа”. – Хтели су да узму благослов од епископа, али им није дозвољено да уђу у манастир који је био потпуно блокиран. Није нормално да су врата манастира затворена и да не можете доћи до владике, а забрињавајуће је што то чине извршиоци најновијих синодских одлука. Они сносе и одговорност због сукоба јер су упали у манастир и почели да обијају келије – каже Обрадовић. Чланови „Образа“ били су и испред Патријаршије у Београду дан пре сукоба у Грачаници, где су са монасима, свештенством и верницима чекали одлуку Синода и давали подршку владици Артемију. Он додаје и да је „Образ” недавно покренуо петицију за подршку владици Артемију и да је прикупљање потписа у току. Ј. Беоковић ------------------------------------------------------- Рајић: Сврставају се уз струје у СПЦ Многе невладине организације клерикалног типа настале су делом под окриљем Цркве, а делом под окриљем власти, тесно су повезане са Црквом, али са различитим струјама у Цркви и оног часа када дође до неког сукоба, стаће на одређену страну, каже Љубиша Рајић, универзитетски професор са Филолошког факултета. – Тиме су избрисале разлику између црквеног и политичког живота. То, међутим, није неочекивано и ништа ново у нашој историји, где су увек постојале одређене организације које су снажно подржавале Цркву. Такве ствари сметају политичком животу, а врло често су далеко од хришћанских идеала – каже Рајић. Он сматра и да се такозвани обични верници већ дуже време ни за шта у Цркви не питају, „осим за то колико ће да плате крштење, венчање или сахрану“, па да није чудно и ако их на скуповима попут оног који се завршио инцидентом у недељу има у мањем броју. [објављено: 20/02/2010] http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Obraz-i-1389-daleko-od-zabrane.sr.html
