Pljačka
Mafijaški klan u Ministarstvu odbrane ugrožava nacionalnu bezbednost
Tri ratna druga
Nakon smene direktora Vojnotehničkog instituta postaje jasno zašto su
ministar odbrane Dragan Šutanovac, njegov pomoćnik i kum Ilija Pilipović i
direktor Jugoimport SDPR-a Stevan Nikčević sklonili pukovnika Pantića i na to
mesto doveli svog poslušnika, pukovnika Zorana Rajića. Pukovnik Pantić je
"unapređen" u Upravu za odbrambene tehnologije, a pomenuta trojka je preuzela
poslove, od privatizacije u Vojsci Srbije do vođenja mafijaških poslova pod
komandom Ministarstva odbrane. O tome za Tabloid piše naš istraživač,
penzionisani pukovnik Milan Jovanović
Pukovnik Milan Jovanović
Bivši prvi čovek Vojnotehničkog instituta pukovnik Mladen Pantić raspoređen je
u Upravu za odbrambene tehnologije Vojske Srbije. Od kada je otišao, a i pre
nego što je njegovo mesto preuzeo pukovnik Zoran Rajić, u Vojnotehničkom
institutu počela je priča o "mutljavinama" pukovnika Mladena Pantića.
Intrige su potekle iz kabineta ministara odbrane Srbije i njegovog pomoćnika -
šefa odbrane Ilije Pilipovića, a tu priču je podržao i Stevan Nikčević,
direktor Jugoimport SDPR-a. Oni su pridobili nekadašnju sekretaricu pukovnika
Pantelića, Vesnu, koja je u kuolarima Vojnotehničkog instituta ispredala priče
od kriminalnim radnjama pukovnika Pantića. Širenje prljavih ogovaranja stiglo
je i do samog pukovnika Pantića. Nakon toga pukovnik Pantić je zamenio
sekretaricu zbog povrede pravila ponašanja civilnih lica u Vojsci.
No, priče o "nepoštenom pukovniku'' dovele su do toga da su Šutanovac i
Pilipović lako sklonili pukovnika Pantića, dok je veliki deo pripadnika
Vojnotehničkog instituta bio pod "anestezijom". Ta smena bila je neophodna za
mafiju koja je zaposela Ministarstvo odbrane, kako bi se neometano sprovodila
trgovina vojnim znanjem i naoružanjem, a pod kontrolom Šutanovaca, Pilipovića
i Nikčevića, radi neometanog i nekontrolisanog zahvatanja para iz državne i
prebacivanje u privatnu kasu, i na račune u inostranstvu.
Vrabac maskira prevaru
I upravo kada je Vojska Srbije kupila bez tendera 10 izraelskih bespilotnih
letelica "orbiter" po ceni od 500.000 dolara po komadu (posao od pet miliona
dolara), aktuelizovana je priča o našoj bespilotnoj letelici "Vrabac", koju su
projektovali stručnjaci Vojnotehničkog institute, a proizveden u vazduhoplovnom
zavodu Moma Stanojlović.
Krajem oktobra prošle godine prvi put je u realnom prostoru i vremenu testirana
bespilotna letelca "Vrabac". Prvi let je trajao 22 minuta. Po rečima trgovaca
iz Ministarstva odbrane, ona je jeftinija od sličnih letelica proizvedenih u
drugim zemljama, a cena joj je oko 20.000 dolara. Očekuje se da će to biti i
značajni izvozni proizvod vojne inustrije Srbije.
Deset bespilotnih letelica tipa "orbiter" kupljeno je preko Jugoimport SDPR-a
od izraelskih firmi, a preko Stevana Nikčevića nabavljena je pre toga i
telekomunikaciona oprema vredna 50 miliona evra od firmi Tadiran i Tales
(nekadašnji Tomson), takođe iz Izraela. Uz proviziju koja je poznata oficirima
Vojnobezbedonosne agencije.
Prilikom ove kupovine navedeno je i da je to učinjeno zarad dugoočekivane
tehničke modernizacije oružanih snaga, kao i da je pre ove nabavke kupljena
telekomunikaciona oprema vredna 50 miliona evra od firmi Tadiran i Tales,
takođe od Izraela. Kupovina ove opreme bila je uslovljena i nabavkom pomenutih
bespilotnih letelica. Provizija koju je dobio posrednik Jugoimport SDPR-a za
opremu je 1,5 miliona evra, dok se o proviziji za bespilotne letelice ne zna
ništa. Ipak, dilemu je izazvao broj bespilotnih letelica koji je kupljen od
Izraela, jer postoje dve zvanične verzije iz Ministarstva odbrane Srbije, a
jedna je da je kupljeno 10, a druga devet "orbitera". Zato se i postavlja
pitanje gde je nestala jedna izraelaska bespilotna letelica, ili 500.000 dolara?
Ovom prilikom treba podseti da je u Vojnotehničkom institutu konstruisana
bespilotna letelica "IBL-2004". Ona ima autonomiju leta od oko četiri sata, na
visini od 3.000 metara krstari brzinom od 120 kilometara na sat. Maksimalna
težina pri poletanju je 110 kilograma, od čega je 30 kilograma opreme za
izviđanje. Raspon krila je 4,2, dužina trupa 3,8 a visina letelice 1,2 metra.
Inače, pokreće je kerozinski klipni motor. Bespilotna letelica "IBL-2004" je
istog, a neki stručnjaci navode i boljeg kvaliteta od letelice "orbiter".
Očigledno da je za sada projekat "IBL'2004" gurnut na stranu, jer mafijaškom
klanu iz Ministarstva odbrane ne donosi profit. Inače, za pet miliona dolara
"IBL-2004" bi se već odavno nalazila u serijskoj proizvodnji i operativnoj
upotrebi!
Nema profita bez monopola
Početkom 2009. godine ministar Šutanovac je ukazao na potrebu povećanja budžeta
za odbrambene tehnologije. Šutanovac je pokušavao da izjavama o uvećanju
sredstava za investiranje u vojnu nauku obmane stručne oficire, koji su počeli
da negoduju zbog potiskivanja vojne industrije i VTI-a u planovima Ministarstva
odbrane. Oficiri su sve glasnije izražavali nezadovoljstvo zbog nameštanja svih
nabavki i prodaje vojne opreme bez tendera. Na prvom mestu tu se misli na
Jugoimport SDPR i direktora Stevana Nikčevića, koji je u kriminalnom dilu sa
Pilipovićem i Šutanovcem.
U ovoj činjenici treba tražiti razloge zašto Uprava za odbrambene tehnologije
Vojske Srbije, na čijem je čelu brigadni general Danko Jovanović, nije dobila
nijedan dinar iz vojnog budžeta. Da ironija bude još gorča, Šutanovac je
saopštio da su za Remontni zavod i za Vojnotehnički institut (VTI) za 2010.
godinu obezbeđena minimalna sredstva!
Prema nagoveštajima Dragana Šutanovca i direktora Jugoimport SDPR-a Nikčevića,
u Iraku se sada nalaze naši vojni stručnjaci koji sprovode ugovorene odbrambene
poslove koje je zaključio Šutanovac. No, iz Vlade, a i iz institucija koje
kontrolišu rad Ministarstva odbrane, nisu upućeni u ove poslove!
Pompezno najavljivana prodaja našeg oklopnog vozila "lazar" oružanim snagama
Iraka imala je kratkotrajnu ulogu u obmanjivanju naše javnosti o uspešnom radu
Ministarstva odbrane u izvoznim poslovima. To je bila maska za privatne poslove
Šutanovca, Pilipovića i Nikčevića u trgovini oružjem i vojnom opremom. I upravo
taj klan je u potpunosti potopio Mileta Dragića, i oteo sve njegove poslove
vezane za ovaj tip trgovine. Istiskivanje Dragića iz ovih poslova donelo je
Nikčeviću profit od nekoliko miliona evra, koji on deli sa Pilipovićem i
Šutanovcem, a oni isplaćuju sitne svote svojim "honorarcima".
Kada je u pitanju naša automatska puška M-21 kalibra 5,56 milimetra (NATO
municija), čiji je konstruktor pukovnik Milan Janković, postoje velike igre.
Oko 1.000 pušaka isporučeno je Vojsci, ali postoji pritisak klana Šutanovac,
Pilipović i Nikčević da se ta puška ne uvodi u naše naoružanje, već da se
izvozi u Irak, kao i zemlje trećeg sveta. Tako bi se otvorio prostor da se
pešadijsko naoružanje za Vojsku uveze iz Izraala. To je odlična poslovna
kombinacija za Jugoimport SDPR, jer bi se profit ostvarivao na izvozu pušaka,
ali i uvozu iz Izraela.
Budžet odbrane, raspoređivanje sredstava unutar Vojske, prioritete u
naučnoistraživačkom radu, proizvodnji naoružanja i vojne opreme, kao i izvoz
oružja sada je pod kontrolom, prvenstveno Sjedinjenih Država i NATO-a, čiji su
izaslanici uveliko prisutni u Ministarstvu odbrane, legalno ili ilegalno.
Zanimljivo je da se u zgradi Ministarstva odbrane, koja se nalazi u
Birčaninovoj ulici, ne može ići stepeništem od prizemlja ka višim spratovima,
već samo liftovima, jer se na drugom spratu nalaze pripadnici NATO-a i Vojske
Sjedinjenih Država, koje čuvaju njihovi vojni policajci!
Zanimljivo je da se u zgradi Ministarstva odbrane, koja se nalazi u
Birčaninovoj ulici, ne može ići stepeništem od prizemlja ka višim spratovima,
već samo liftovima, jer se na drugom spratu nalaze pripadnici NATO-a i Vojske
Sjedinjenih Država, koje čuvaju njihovi vojni policajci!
Kupovina helikoptera
Sadašnji direktor Jugoimport SDPR-a Steva Nikčević se još od 1992. godine bavi
trgovinom oružja. I dok je bio pripadnik Resora Službe državne bezbednosti
Srbije pokušavao je preko raznih izvora da nabavi dva ruska helikoptera "Mi-24
hindu" preko Bugarske, a informacija je bila da se letelice nabavljaju za
Vojsku Republike Srpske. No, nedugo zatim dva ruska helikoptera "hindu" su se
pojavila u arsenalu specijalnih snaga policije. No, nakon 2000. Nikčević se
presvukao u žuto.
Saradnja Stevana Nikčevića, izgleda doživotnog direktora Jugoimport SDPR-a, i
Dragana Šutanovca u pljačkanju državnih i vojnih fondova traje godinama. U
sledećem broju pripadnik Vojnobezbednosne agencije opisaće njihove pljačke, za
koje oni misle da su daleko od javnosti, i da su pod zaštitom američkih službi.
http://www.magazin-tabloid.com/casopis/index.php?id=06&br=200&cl=15
