ENGLESKI PRIMER: DA LI JE VREME DA SRBIJA PREISPITA SVOJ EKONOMSKO-SOCIJALNI MODEL?
petak, 26 februar 2010 14:59 Nikola JOVANOVIĆ Cilj državne intervencije u Srbiji nije bio da se podrže mala i srednja preduzeća i nove, inovativne firme, već da se kupuje socijalni mir i održava status quo Ukoliko podigemo pogled sa domaćih tema, videćemo da se u Evropi dešavaju interesantne pojave. Evropske integracije ipak nisu političke floskule i mehaničko usvajanje direktiva i regulativa, već učenje na evropskim iskustvima i praćenje aktuelnih tendencija. Na Grčku ću se samo kratko osvrnuti, jer poučniji primer dolazi iz Engleske. Prvo, Srbiji ne preti grčki scenario. Srbija nema visok javni dug ni budžetski deficit kao Grčka, niti je deo Evrozone. U Grčkoj je vojni budžet astronomskih 3,3 odsto, dok se u Srbiji vojska postepeno svodi na isključivo profesionalni sastav itd. Dakle, svako poređenje dve zemlje je teško održivo. Drugo, Grčka nije nikakva tempirana bomba. Kamata na grčke dužničke zapise i dalje je ispod sedam odsto, što ne bi trebalo da vodi državnom bankrotu. Čak i da Grčka objavi da je u nemogućnosti da dalje servisira javni dug, do efekta “širenja zaraze“ neće doći jer investitori vrlo dobro znaju razliku između različitih država-emitenata hartija od vrednosti unutar evrozone. Uostalom, finansijske institucije (koje u kapitalu imaju grčke obveznice) znaju kako da se osiguraju od slučaja grčkog bankrota, što pokazuje rast premija famoznih credit default swaps, tako da nije neophodno da evropski poreski obveznik ponovo plaća cenu rizika koji preuzimaju banke. TRI SRPSKA PROBLEMA Dakle, ostavimo Grčku da se suoči sa sopstvenim demonima, a Evropskoj uniji da konačno uspostavi koordinaciju ekonomskih politika svojih članica i obezbedi poštovanje kriterijuma iz Mastrihta. Naše brige su drugačije kategorije: koncipiranje razvojne politike, promocija privatnog sektora i finansiranje izgradnje savremene infrastrukture. Zato su za nas mnogo interesantnija dešavanja u Engleskoj. Naime, tamo se preduzimaju prvi koraci u definisanju industrijske politike nakon 30-ak godina tokom kojih je ova reč bila zabranjena. Britanska privredna komora (CBI) pledira za formiranje državnog investicionog fonda, a Piter Mendelson, drugi čovek laburističke vlade, zagovara javnu intervenciju u cilju modernizovanja industrijskih kapaciteta zemlje. Engleska ekonomska misao je u mnogim aspektima liberalnija od američke (na pr. u Americi postoje “nacionalni šampioni“ poput General Motorsa). Nakon talasa opšte liberalizacije 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, ekonomski rast se od 90-tih do danas uglavnom bazirao na razvoju finansijskih usluga i povećanju javnog sektora. U situaciji kad je kapital banaka okrnjen finansijskom krizom, a dalja ekspanzija javnog sektora onemogućena visokim budžetskim deficitom (ove godine 13 odsto BDP), sazreva misao da je aktuelni društveni model delom iscrpljen. Da li je došlo vreme da i Srbija preispita svoj ekonomsko-socijalni model? Srbija bi mogla da se inspiriše ovom debatom, kao i fleksibilnošću engleskog tržišta rada, gde je nezaposlenost i usled najveće krize ispod osam odsto. Sreća je i što još uvek imamo instrumente monetarne politike. Blaga depresijacija povoljno utiče na cenovnu konkurentnost domaće industrije (na primer, i funta je u poslednje dve godine oslabila 25 odsto). S druge strane, podatak da je naš javni dug samo 31 odsto BDP bio bi ohrabrujući da je Srbija prosečno razvijena evropska zemlja. Međutim, u svetlu činjenice da Srbija tek treba da se zaduži radi modernizacije i pripreme budućeg održivog razvoja, navedena cifra deluje onespokojavajuće. To nas vraća na ključna pitanja: od čega ćemo finansirati razvoj infrastrukture i zašto je industrija na umoru? Zato bi Srbija trebalo pre svega da promeni način podrške (sistem subvencija), ali i kompletan odnos prema privatnom sektoru. GREŠKE SRPSKE PRIVATIZACIJE Cilj privatizacije nije bio da se stvori jak domaći sektor koji će sutra biti pouzdan partner velikim stranim investitorima, već da se privuče što veća količina novca, često špekulativnog ili opranog. Cilj državne intervencije nije bio da se podrže mala i srednja preduzeća i nove, inovativne firme, već da se kupuje socijalni mir i održava status quo. Moderna industrijska politika ne “bira“ pobednike, već generalno stvara klimu preduzetništva, inicijative i inovacije. Ukoliko debata o ovim pitanjima bude ključna prilikom sledećih izbora, znaćemo da rezonujemo kao da smo deo Evrope. U suprotnom, nema tih donacija koje nas mogu u nju “ugurati“. Videti slučaj Bugarske. Autor je urednik periodike „Izazovi evropskih integracija“ (Ekonomist, Beograd) http://standard.rs/vesti/36-politika/3988-engleski-primer-da-li-je-vreme-da-srbija-preispita-svoj-ekonomsko-socijalni-model-.html
