Rasvetljavanje jedne od najvećih tajni Drugog svetskog rata
Na Adi počinje iskopavanje Dražinog groba Vuk Z. Cvijić | 01. 03. 2010. - 00:02h | Foto: J. Vučetić | Komentara: 5 <http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/178762/Na-Adi-pocinje--iskopavanje-Drazinog-groba/komentari> Iskopavanje groba generala Dragoljuba - Draže Mihailovića, komandanta Kraljevske jugoslovenske vojske u otadžbini, počeće na Adi Ciganliji čim to dozvole vremenske prilike. Zasad ima najviše indicija da je tamo ubijen i zakopan posle montiranog suđenja. Prema rečima Aleksandara Čotrića, člana Komisije za pronalaženje zemnih ostataka generala Draže, traganje će biti obavljeno najsavremenijim sondama za pretragu terena, tehnologijom koja je korišćena za pronalaženje masovnih grobnica iz poslednjih ratova. Iako članovi Komisije nisu želeli mnogo da govore o ekshumaciji, Čotrić nam je rekao da su profesori forenzičari saopštili da će biti moguće utvrditi nesumnjiv identitet generala Mihailovića na osnovu zemnih ostataka, bez obzira na vremenski protok i stanje u kojem budu pronađeni. - Nekoliko posrednih svedoka navelo je Adu Ciganliju kao lokaciju. Oni su to čuli od onih koji su bili na streljanju generala. Ipak, za sada je najznačajnije svedočenje bivšeg pripadnika Korpusa narodne odbrane Jugoslavije (KNOJ) koji je naveo da je posmatrao streljanje i da je spreman da pokaže tačno mesto na Adi gde je zakopano telo generala Mihailovića - kaže izvor “Blica” blizak Komisiji za pronalaženje zemnih ostataka Draže Mihailovića. - Ukoliko se, eventualno, pokaže da su netačne informacije da se zemni ostaci nalaze na Adi, iskopavanja će biti obavljena u Lisičijem potoku i na Centralnom groblju. Ta mesta se spominju kao moguće sekundarne grobnice gde je prebačeno telo generala Mihailovića - navodi izvor “Blica”. Istovremeno, Komisija pokušava da dođe do zapisnika o streljanju i sahrani generala Mihailovića, koji su uklonjeni iz arhiva Službe državne bezbednosti početkom 80-ih godina prošlog veka. - Utvrđeno je da u BIA tih dokumenata više nema, ali sa VBA ne postoji puna saradnja i izgleda kao da tamo neko pokušava i dalje da sakrije dokumenta. Postoji beleška iz jula 1982. gde Republički sekretarijat unutrašnjih poslova Srbije potvrđuje prijem dokumentacije iz SDB o suđenju Mihailoviću i napominje da “nedostaju određeni spisi” - kaže izvor “Blica”. Istoričar Slobodan Marković, član Komisije, potvrdio je za “Blic” da tragaju za zapisnicima o streljanju i grobu Mihailovića jer oni sigurno postoje, kao što su sačuvana takva dokumenta u svim drugim slučajevima posleratnih streljanja. - Sa BIA Komisija ima dobru saradnju, a što se tiče drugih službi, postoji mogućnost da tamo neki još nisu spremni da daju dokumente. Ukoliko je država uspela da izgubi dokumenta o streljanju, kako se tada govorilo, državnog neprijatelja broj 1, onda se postavlja pitanje kakve su to uopšte službe. Onda bi neko morao da odgovara za gubitak i uništavanje takvih dokumenata - kaže Marković. On napominje da Vlada Srbije uskoro treba da skine oznaku državne tajne sa dokumenata od 1944, i da to može da pomogne u pribavljanju zapisnika o streljanju i sahrani Mihailovića. Marković podseća na to da je u Sloveniji tamošnja Komisija za ispitivanje partizanskih zločina pronašla i grob Dimitrija Ljotića i da je sada to mesto obeleženo. - Ljotić je bio saradnik okupatora. Potpuno je besmisleno da njegov grob bude poznat i obeležen, a da grob generala Mihailovića, koji je od svih saveznika bio priznat kao vođa jedinog antifašističkog pokreta do 1943. na teritoriji Jugoslavije, bude nepoznat - navodi istoričar Marković. Komisija za pronalaženje posmrtnih ostataka komandanta Jugoslovenske vojske, prema rečima Aleksandra Čotrića, zaključila je i da se intenzivira saslušanje mogućih svedoka, jer su do sada saslušavani samo oni koji su se dobrovoljno javili. - Dogovoreno je da se pozovu svi mogući svedoci i da se insistira na saslušanju onih koji nisu bili spremni dobrovoljno da svedoče - kaže Čotrić. Komisiji koja traži posmrtne ostatke generala Dragoljuba Mihailovića javio se svedok, koji je šezdesetih godina prošlog veka bio daktilograf u komisiji koja je popisivala sve jame u kojima su pokopani leševi streljanih u tadašnjoj SFRJ - potvrdio je prošle godine za “Blic” doskorašnji državni tužilac Slobodan Radovanović. - On je kucao na mašini ono što mu je diktirao Mihailo Đorđević, šef te komisije, koji je ranije bio predsednik veća koje je sudilo Mihailoviću - naveo je Radovanović. Iskaz ovog svedoka je dragocen i za pronalaženje drugih jama sa žrtvama partizana. Inače, o streljanju Mihailovića na Adi i bacanju njegovog tela u jamu sa krečom proteklih decenija svedočili su tada živi učesnici događaja. Jedan od njih, Slobodan Krstić Uča, tadašnji major Ozne, za koga se zna da je bio učesnik u zarobljavanju i da je prisustvovao streljanju komandanta kraljeve vojske, rekao je da je Mihailović ubijen na Adi. General Mihailović je streljan 17. jula 1946. sa još sedam osoba na Adi Ciganliji i prema partizanskoj istoriografiji, ubistvu su prisustvovali Slobodan Penezić Krcun, ministar unutrašnjih poslova Srbije, koji je, prema nekim tvrdnjama, i lično pucao sa streljačkim vodom, zatim Josip Hrnčević, tužilac FNRJ, pukovnik Miloš Minić, vojni tužilac, Mihajlo Đorđević, predsednik sudskog veća, Slobodan Krstić Uča, funkcioner Ozne i lekar po službenoj dužnosti, i malobrojni, javnosti manje poznati, oficiri Ozne i policije. Mihailović je za zasluge u borbi protiv nacista dobio najviša odlikovanja SAD i Francuske. Francuski general Šarl de Gol, vođa Pokreta otpora i kasniji predsednik, dodelio mu je 1943. Ratni krst za ratne zasluge, a američki predsednik Hari Truman je 1948. posthumno odlikovao Mihailovića za veliki doprinos pobedi saveznika i spasavanje više od 500 američkih avijatičara oborenih 1944. General Mihailović je u Srbiji rehabilitovan tek 2004. odlukom Skupštine Srbije kojom su oba sukobljena pokreta iz Drugog svetskog rata okarakterisana kao pokreti otpora. Zahtev Vašingtonu, Moskvi i Londonu Komisija za pronalaženje posmrtnih ostataka generala Mihailovića obratiće se, prema rečima Slobodana Markovića, i tajnim službama pojedinih stranih država. - Prvo ćemo tražiti od Vašingtona, Londona i Moskve dokumentaciju o generalu Mihailoviću, jer je najlogičnije da je oni imaju. To je bio događaj od svetskog značaja. Samo suđenje je prenošeno na radiju, veliki broj zemalja je imao svoje izveštače. Poređenja radi, to je bio toliko medijski praćeno, kao kada bi sada Srbija igrala u finalu Svetskog prvenstva u fudbalu - objašnjava istoričar Marković http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/178762/Na-Adi-pocinje--iskopavanje-Drazinog-groba
