Milan Vidojević: NA ČEMU SU MEDIJI?
Ovo hipotetično pitanje proističe iz višemesečnog praćenja pisanja dnevne
štampe o "aferi Šarić", i očiglednoj pomućenosti čula istih. Nemoguće je
ustanoviti da li su naše dnevne novine pristrasne ili nesvrstane, obaveštene
ili neobaveštene, profesionalne ili diletantske. Biće od svega pomalo, a
diletantizma i odsustva zdrave logike ima u preobilju.
Rezimiraću vam ukratko zašto tako mislim. Još od novembra meseca prošle godine,
kad je u Južnoj Americi otkriveno par tona kokaina, počela je masovna
autohipnoza naših štampanih medija. Iskompleksiranost naše nacije dostigla je
toliki nivo da je i spominjanje nekih naših kriminalaca, lokalnih "bosova" i
očiglednih autsajdera na globalnom nivou trgovine drogom, izazvalo talas
budalastog ponosa, do novinske euforije kako "srpski mafijaši preuzimaju primat
trgovine kokainom od sicilijanske mafije." Čega se pametan stidi time se budala
ponosi.
Naša policija nije mogla da se ne pohvali da je njenom zaslugom provaljen
južnoamerički kartel, da je operacija "Balkanski ratnik" u Urugvaju i Argentini
rezultirala zaplenom dve tone kokaina. Čak se i svemoćna DEA zahvalila srpskoj
policiji na važnim informacijama. Ne znam zašto se uvek zapitam kad će
urugvajska policija da javi našoj, da je selo Veliki Trnovac najveći narko
centar Evrope, preko kog ide najveći deo heroina iz Turske i Kosova za Evropu i
Ameriku. Čim nam to jave, neće proći ni nekoliko godina, naša policija će ući u
ovo šiptarsko selo, izvršiti pretres kuća i neće pronaći ništa, kao što je to u
proteklih dvadeset godina bio slučaj.
Pritom, turska policija je prošle godine na svojoj teritoriji zaplenila 100
tona (!) heroina koji stiže iz Irana (Avganistana) i Iraka. Kad zaplene dve
tone droge šefovi turske policije crvene, a policajci operativci danima ne
izlaze na ulicu. Sramota ih što su bili tako neuspešni.
Svima je poznato, sem srpskoj štampi, da ne postoje samostalne "mafije" koje
slobodno trguju drogom. Sve mafijaške organizacije i "narko karteli" su pod
kontrolom obaveštajnih službi zemalja u kojima postoje, a na čelu svetske
trgovine drogom je CIA i njene pomoćne službe, gde spada i zahvalna DEA. Ovo
nije moja luda teza, ovo je činjenica o kojoj je, još pre dvadeset godina,
govorio Ted Ganderson, nekadašnji šef FBI u Nebraski, a o čemu sam pisao u
knjizi "Dosije Omega." Iz jednog intervjua izdvajam deo koji se odnosi na drogu:
- Da li mislite da je zaista moguće da neki Kolumbijac izađe svakog jutra na
ulicu, stane na isto mesto i prodaje drogu, a da ga policija ne primeti?
- Čiju drogu prodaje ako ga niko ne ometa?
- Naravno, vlasnik droge je CIA. Zato može da je nesmetano prodaje.
- Koga onda hapsi policija?
- Hapsi konkurenciju, hapsi ludake i slobodne strelce koji bi da se ubace u
posao, hapsi sitne autsajdere.
Posle ovakvih informacija, starih dvadeset godina, srpske novine otkrivaju
velike istine o mafiji. Postavilo se i "teško" pitanje, da nije Šarić možda
član "ruske mafije" pa je zato neuhvatljiv, da ne kažem nedodirljiv? Zašto
"ruske mafije", zašto nije član "američke mafije", što bi bilo logičnije jer
cela južnoamerička proizvodnja droge, koja dostiže hiljade tona godišnje,
okrenuta je Severnoj Americi kao primarnom tržištu, pa samim tim i "američkoj
mafiji." Neko očigledno, čak i kroz temu o kriminalu, bi da provuče
ideološko-politikantske animozitete, ali je jasno da, to znaju oni koji se bave
ovim temama, ruska mafija ima druge kriminalne aktivnosti u kojima drži primat
u svetu, a da trgovina kokainom nije njihova specijalnost.
Još jedna euforična tema je bila koliko je novca prošlo kroz Šarićeve ruke, do
suludog podatka da je "investirana milijarda dolara" u Srbiju, uglavnom
Vojvodinu. Pritom je do sada otkriveno i (privremeno) zaplenjeno nekoliko
bednih stanova i dve kuće, ukupno vredne maksimum 5 miliona evra. Gde je, bre,
ostatak od 995 miliona?
Ne može lokalni šefić, mala karika u lancu trgovine, da zaradi više nego što
otprilike i ima! Nije droga njegova, pa ni pare nisu njegove. kakve milijarde
evra, to uzima "tata," to je CIA ili neko iznad nje. Ovo je rat dva ili tri
narkokartela za prevlast nad tržištem koje se klima u Americi, kao što im se
klima cela privreda i bankarstvo. Nema više mesta za tri kartela, jedan treba
da ispadne iz igre. Tako kreću denunciranja konkurencije preko DEA do srpske
BIA, hvataju se šrafčići kao kolateralna šteta, neki lokalni šefčići će u
zatvor, neki lokalni političari koji učestvuju u političkoj zaštiti će doživeti
kratkotrajno "zamrzavanje govanceta" od straha, spomenuće se neke "suverene
državice Evrope," koje sunce pređe od 8 - 10 časove pre podne, kao mesta gde se
"pere novac," mediji će to da talambasaju dok god dobijaju naloge "s vrha" da
to rade, i posle velikog brbljanja ostaće samo otvorena usta lokalnih budala,
gde svrstavam i sebe, do slede!
će prilike.
Koliko je ova globalna farsa jadna videlo se pre neki dan u srpskoj skupštini
gde su se svi srpski poslanici "s puterom na glavi" glasno zalagali za obračun
sa kriminalom i kritikovali predsednika vlade što to neće da uradi, a "sve se
zna." Najsmešniji u ovoj predstavi (političkih) klovnova bio je izvesni
poslanik Šormaz, sav napuhan od sopstvene važnosti (jer ga mama gleda na tv
kako je pametan), koji je sa nekih papirića (koje mu je doturio neki provokator
iz BIA), i postavio teška pitanja premijeru o "Metals banci", Aci Đukanoviću, i
ostalim "dežurnim budalama" - peračima sitne mafijaške love, otpadu sa ove
Trimalhionove globalne trpeze gde se milijardama dolara spašavaju propali
budžeti, ne pitajući se za poreklo novca. To nikad nije bilo važno.
Nije važno ni koliko klovnova treba uključiti u sveopšto lupetanje, nije važno
ni koliko će to da košta, važno je klovnove rastegnuti što je moguće šire. Neki
su stvarno umetnici u cirkusu, njih treba pustiti da zasmejavaju decu. Ovi
drugi treba da se beče u parlamentu na premijera, do zadnjeg atoma snage, kao
oni klovnovi koji na američkom rodeu pokušavaju da zamajavaju bika, da ne
pregazi palog jahača.
Sad pokušajte da pogodite na koga se odnose ove parabole? Na srpske medije,
čuvenu srpsku angažovanu štampu i glavne urednike mudrace? To ste vi pomislili,
a ja nisam rekao. Nisu pale ni dve prolećne kiše a naši umni, demokratski i
zabrinuti mediji su već zaboravili zemljotres na Haitiju. Šta bi s tom
nesrećom? Nije vam interesantna priča o 300.000 mrtvih, o ruševinama koje neće
moći da se raščiste nekoliko godina? A 20.000 američkih marinaca, šta rade na
Haitiju? Koliko su tačne priče da Haiti poseduje ogromne rezerve nafte
konzervirane pre trideset godina? Da li je došlo vreme da se odmrznu? Ili ste
dobili globalnu direktivu da o tome ništa ne pišete? Šta ćemo sa vakcinom i
prevarantima koji su pokušali da truju decu i trudnice i naprave posao sa
farmaceutskim gigantima po cenu ugrožavanja zdravlja cele zemlje? Ima li luđe
teme za novine od informacije da je Rumunija poslala pomoć na Tahiti umesto na
Haiti !!!!!
Ne, nije to za vaše novine. Vi morate da se bavite temama naših sveopštih
uspeha koji su ogromni, i svakog dana su sve veći i morate ubediti glupi srpski
narod da živi u blagostanju, sa svetlom budućnošću pred sobom, jer samo potpuno
pošandrcani klovn će dobiti aplauz za svoj trud. Ali pošto će potreba za
aplauzima biti sve veća, na svim nivoima, morate da znate da je vrhunska tačka
svakog klovna kad izvrši samoubistvo na sceni, jer dalje ne zna šta bi odigrao,
a oni koji ga gledaju se upišaju od smeha jer je toliko upečatljiv i dobar da
misle da je to vrhunska gluma a ne stvarnost. Samo, taj najglasniji aplauz
klovn neće čuti.
Beograd, 26.02.2010.
http://www.srpskaanalitika.com/
Srpska Informativna Mreza
[email protected]
http://www.antic.org/
