http://sivisoko.blogspot.com/
04 март 2010 Жута Кућа Србија <http://sivisoko.blogspot.com/2010/03/blog-post.html> Кад сам пре неки дан кратко коментарисао <http://sivisoko.blogspot.com/2010/03/1-2010.html> посету „Независној држави Косово“ садашњег француског министра Кушнера, нисам знао за инцидент када је овај урликнуо на новинара Гласа Америке (иронија да не мож' бит' већа) због питања о случају „жута кућа“. Дакле, некадашњи гаулајтер окупираног Космета, сада француски министар иностраних послова, вређа и псује новинара у служби оне исте Америке чијим интересима и он сам служи (бар по речима свог пријатеља Холбрука), јер се усудио да спомене случај који се „цивилизовани“ свет труди да заташка, јер добрано сведочи о стварној цивилизованости, тј. њеном недостатку. За разлику од наводних масовних гробница наводно угрожених и „геноциду“ изложених Албанаца, на окупираном Космету су пронађене стварне масовне гробнице Срба које је онако цивилизовано и милосрдно побила УЧК. О томе је стидљиво јављено, онако у фусноти, у истим оним медијима који су громогласно захтевали уништење Србије хуманитарним бомбама. И после ништа. Несталим Србима ни данас се не зна траг, али сви причају о некаквим хладњачама, или браћи Битићи. Тек смо од Карле дел Понте чули за кућу у Албанији где су заточеним Србима вадили органе за продају богатим западним болесницима. Причу о „жутој кући“ није измислио неки Србин, већ жена која се прославила својим прогоном Срба као нови Вишински. Хашка инквизиција је уништила све материјалне доказе о „жутој кући“. Кушнер псује новинаре који се усуђују да о томе питају. Њени дојучерашњи наредбодавци се понашају као да дел Понте не постоји. Али зато се инсистира на скупштинској резолуцији <http://sivisoko.blogspot.com/2010/02/blog-post_27.html> којом би Србија признала фиктивни „геноцид“ у Сребреници. Проблем, дакле, није само у Кушнеру. Овај испад је само потврда онога што се о њему већ одавно зна на нашим просторима, а судећи по књизи о њему објављеној у Француској (Свет по К), и другде. Проблем је у људима који Кушнера и остале душмане дочекују са почастима, који Србију сваког дана обешчашћују и излажу новим, колико јуче незамисливим, понижењима. Цела Србија данас је једна велика жута кућа, у којој Србима ваде не само органе, већ и душу и памет. А све у име неког фиктивног пута у „европску породицу народа“ (како то некад називаше нацистички плакати). ЕУропство - подвучено жутом. Објавио Gray Falcon у 18:22 <http://sivisoko.blogspot.com/2010/03/blog-post.html> 0 коментара <https://www.blogger.com/comment.g?blogID=11358938&postID=3443796739491753327&isPopup=true> <http://www.blogger.com/email-post.g?blogID=11358938&postID=3443796739491753327> <http://www.blogger.com/post-edit.g?blogID=11358938&postID=3443796739491753327> Ознаке: Kosovo <http://sivisoko.blogspot.com/search/label/Kosovo> , Kusner <http://sivisoko.blogspot.com/search/label/Kusner> , ratni zlocini <http://sivisoko.blogspot.com/search/label/ratni%20zlocini> , Srbija <http://sivisoko.blogspot.com/search/label/Srbija> 01 март 2010 Вести из несвести: 1. март 2010 <http://sivisoko.blogspot.com/2010/03/1-2010.html> Неколико вести које су обележиле почетак марта, са коментарима: Француски министар иностраних дела и чувени хуманитарац и србофил Бернар Кушнер <http://www.nspm.rs/hronika/bernard-kusner-nezavisnost-kosova-nepovratna.html> посетио је Београд и уз велику помпу обишао Ђинђићев гроб, да би потом у Приштини грмео како је „независност“ те окупиране територије неповратна. Уместо да му Београд ускрати гостопримство као осведоченом србомрсцу и представнику непријатељске земље која подржава окупацију Косова и Метохије, Кушнера дочекаше са почастима. Ниједна озбиљна држава не би толерисала таква понижења, а Србија се њима поноси. Кад смо већ код понижења, СПЦ је издала саопштење да ће устоличење патријарха Иринеја, најављено за крај априла, бити одложено <http://www.nspm.rs/hronika/ustolicenje-patrijarha-odlozeno-za-jesen.html> за јесен. У образложењу се наводи да није било довољно времена за „адекватну организациону и логистичку припрему“ али и да „високи гости, домаћи и из света“ имају времена да испланирају пут. Мени ово не звучи нимало убедљиво. Како то да два месеца нису доста за планирање церемоније? Пре ће бити да нису добили дозволу од Тачија и Фејта да се појаве у Патријаршији. Толико о слободи и људским правима у „Косовији“... Изненадила ме вест да је Ејуп Ганић, некадашња десна рука Алије Изетбеговића, ухапшен у Лондону <http://www.nspm.rs/hronika/ejup-ganic-uhapsen-u-londonu-na-osnovu-srpske-poternice.html> и задржан у притвору. Или су Енглези напрасно одлучили да српске потернице ипак важе (за разлико од, рецимо, Бугара, Словенаца, Мађара или Колумбијаца, који су хапсили па експресно пуштали Тачија, Чекуа и остале „Косоваријанце“), или Ганићу, за разлику од вођа УЧК, Американци више не држе леђа. Занимљиво је да је сам Ганић демантовао да је ухапшен, и изјавио <http://www.nspm.rs/hronika/sarajevo-odbacuje-tvrdnje-beograda-o-privodjenju-ganica.html> да је то „оркестрирано из Београда“. Али онда су вест потврдили и британска влада и Би-би-си, па сад би видите коме је веровати.
<<icon18_email.gif>>
<<icon18_edit_allbkg.gif>>
