ALBANSKA NAJEZDA NA BRISEL: EVROPSKI MEZIMCI DOLAZE U GOSTE ponedeljak, 08 mart 2010 13:58 Petar ISKENDEROV
Kao što vidimo, sumnjiva albanska politika EU počinje da direktno šiba po Briselu, gde stvar nije u ukidanju viznog režima, koliko u ukupnoj atmosferi dvostrukih standarda u savremenoj Evropi U ponedeljak 8. marta na Balkan je došao premijer Belgije Iv Leterm. U pratnji državnog sekretara za pitanja izbeglica Melhiora Vatlea je posetio Kosovo i Makedoniju. Glavno pitanje za diskusiju biće do sada nezabeležena navala Albanaca u Belgiju. Stotine njih opsedaju belgijske državne organe sa zahtevom da im se odobri politički azil, dodeli smeštaj i obezbede novčana sredstva. I sve je to praćeno njihovim protestima i demonstracijama. Koliko je tek njih uspelo da se po zadatku organizovanih kriminalnih grupacija utopi u prostore Belgije i drugih zemalja članica Evropske unije- vlasti nemaju predstavu. Prema svedočenju uticajnog briselskog lista „Soar“, iako je putovanje Leterma na Balkan unapred planirano, u njegov program morale su se hitno unositi korekcije. Pored ostalog, premijeru je za tu priliku potrebna pratnja državnog sekretara za pitanja izbeglica, gospodina Vatlea. Pred Briselom stoji složen zadatak – da pokuša da preseče preteću bujicu Albanaca, koja se obrušila na Belgiju. Ta bujica je već izazvala „krajnju zabrinutost“ belgijskog kabineta, a preti da ugrozi i susednu Francusku. Priliv u zemlje članice EU hiljada Albanaca sa Kosova, iz Makedonije i južnih srpskih oblasti sa većinskim albanskim stanovništvom vlasti Belgije dovele su u direktnu vezu sa time što je EU 19. decembra 2009. godine ukinula vizni režim za Srbiju, Makedoniju i Crnu Goru. U pismu upućenom evropskom komesaru za unutrašnje poslove Sesiliji Malstrem Leterm je zatražio od Evropske komisije da „ograniči negativne posledice zbog liberalizacije evropskog viznog režima“. Priliv Albanaca, ukazuje autor, „stvara prevelike materijalne teškoće“. Prema njegovim rečima, u Belgiji već postoji „organizovana mreža“, koja se bavi prebacivanjem Albanaca u zemlju i vlasti pretpostavljaju da upravo ta mreža stoji iza poslednjih događaja. Albanci sa severa i zapada Makedonije i juga Srbije autobusima stižu direktno do zgrade Uprave za pitanja izbeglica belgijske vlade u Briselu na osnovu informacija da će im odmah biti obezbeđeni smeštaj i finansijska pomoć kao licima koja su „ugnjetavana iz etničkih pobuda“, kaže predstavnik Uprave Dominik Ernu. PONAVLJANJE 1999 Karakteristično je da se liberalizacija viznog režima EU u startu nije odnosila i na Kosovo. Međutim, to nije smetalo lokalnim Albancima da iskoriste prozirne „etničke“ albanske granice da bi dobili pasoše i druge neophodne dokumente u susednim Albancima naseljenim oblastima Srbije i Makedonije, posle čega se upućuju u Belgiju kao punopravni građani tih zemalja. Kako svedoči lider albanske Partije demokratske akcije Riza Halimi iz južnih srpskih opština Preševo, Medveđa i Bujanovac koje gravitiraju Kosovu i poslanik u Narodnoj skupštini Srbije, oko deset hiljada Albanaca moglo je da zatraži utočište u zemljama EU posle ukidanja viznog režima. Međutim, stvarne brojke najverovatnije su značajno veće. Imajući u vidu da se organi bezbednosti u regionima Srbije i Makedonije naseljenim Albancima tokom poslednjih godina nalaze pod kontrolom lokalnih Albanaca i njihovih kriminalnih struktura, nije bilo teško prognozirati sličan razvoj događaja. Tim pre što je slilan scenario već bio uvežban 1999. godine, kada se stotine hiljada stanovnika Albanije preselilo na Kosovo kako bi našle utočište u lokalnim finansijskim strukturama i zapadnoj pomoći. Neophodnim dokumentima tada ih je snabdevala lokalna Misija UN za pitanja privremene administracije. IZMICANJE KONTROLI Problem je mnogo složeniji od prirodne reakcije najmobilnijeg i najagresivnijeg balkanskog etnosa na ukidanje viznog režima. Nije tajna da je EU ukidanje viza za građane Makedonije, a naročito Srbije, u startu tretirala kao elemenat složene geopolitičke igre. Radilo se o davanju Beogradu i Skopju određene kompenzacije za to, što po drugim – mnogo značajnijim državnim pitanjima za njih – Brisel zauzima evidentno destruktivan stav. Na Kosovu civilno-policijska misija EU, uprkos odlukama UN i protestima Srbije, pomaže lokalnim albanskim separatistima da izgrađuju svoju „nezavisnu“ državu. A u Makedoniji albanski separatizam raste kao na kvascu uz faktičku popustljivost EU i drugih evropskih institucija. Što se albanskih izbeglica tiče, tokom poslednjih godina zapadnoevropske zemlje – ne samo Belgija i Frncuska već i Nemačka, Švajcarska i Italija - prihvatale su ih iznad svake mere predstavljajući ih kao nevine žrtve političkih i nacionalnih progona srpskih i makedonskih vlasti. I eto, kao što vidimo, sumnjiva albanska politika EU počinje da direktno šiba po Briselu. Stvar ovde nije samo i toliko u ukidanju viznog režima, koliko u ukupnoj atmosferi „dvostrukih standarda“ u savremenoj Evropi. Zatvarajući oči na sumnjivo delovanje Albanaca, EU je kod njih stvorila osećaj nekažnjivosti i svedozvoljenosti. I umesto da operativno reaguje na postojeće izazove evropskoj bezbednosti na Balkanu i preseca etnički albanski ekstremizam, Brisel i druge zapadnoevropske prestonice koriste Albance kao pogodno sredstvo za postizanje svojih ciljeva. Treba li se čuditi što su buntovni štićenici prikupili snagu i počeli izmicati kontroli? Izvor Fond strateške kulture, Moskva Prevod: R. Dosković http://standard.rs/vesti/36-politika/4053-albanska-najezda-na-brisel-evropski-mezimci-dolaze-u-goste-.html
