http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=173593&title_add=NATO%20-%20etni%C4%8Dki%20%C4%8Dista%C4%8D&kword_add=kosovo%2C%20NATO%20na%20Kosovu
NATO - etnički čistač
Rikardo JAKONA (Arena 92), 15.03.2010 20:56:48
IZGLEDAĆE Vam možda neobično, ali predmet istraživanja „Beskrajnog
rata“ nisu ni Srbi niti Kosovci albanske nacionalnosti, već smo to mi,
Italijani, Zapadnjaci, NATO. Kada sam zamislio reportažu iz dva dela,
mislio sam na sledeće: „Moramo da ispričamo šta se događa u operacijama
NATO, od „peacekeeping“ (očuvanja mira) do „peaceforcing“ (nametanja
mira silom).
Tako smo se dogovorili u redakciji, a odabrali smo Kosovo i Metohiju,
jer je to bila prva od takvih operacija i već je bilo prošlo više od 10
godina od kada je ta oblast pod kontrolom NATO i UN. Posle decenije može
se, pomislili smo, podvući crta i napraviti prvi račun.
Razaranje
Avganistan smo, pak, odabrali zato što je to poslednja operacija u kojoj
se pojavljuje NATO u procesu kontrole i stabilizovanja teritorije. Prva
i poslednja. Tome treba dodati i moju novinarsku radoznalost: mnogo
godina pratio sam sukobe na Balkanu za televiziju, bio sam na Kosovu pre
rata, doživeo bombardovanje u Beogradu, izveštavao o krizi u Makedoniji
i odmah potom se vratio na Kosmet.
Hteo sam da nastavim sa tim poslom. I upravo tragajući za pričom o tome
šta znači teritorija pod kontrolom NATO, naišli smo na sve to što ste
videli u reportaži: etničko čišćenje, pre svega, ono protiv Kosovaca
srpske nacionalnosti. Pratio sam iz Italije agencijske i ostale vesti,
koje su stizale sa Kosova i znao o nasilju protiv Kosovaca srpske
nacionalnosti, ali nisam mogao ni da zamislim da je razaranje srpske
zajednice na Kosovu toliko rašireno.
Tako smo počeli da rekonstruišemo šta se desilo i da dokumentujemo sve
što se moglo dokumentovati: od malih sela sravnjenih sa zemljom, do
srpske četvrti u istorijskom centru Prizrena, gde su kuće potpuno
spaljene. Sve do preteškog života kojim žive oni, koji su odlučili da
ostanu u enklavama kao što je Gračanica. I sve to desilo se pred očima
NATO. Tako je to postalo ključno pitanje u našoj priči, ono kojem smo
posvetili puno energije i rada: kako je moguće da desetine hiljada
vojnika, naoružanih do zuba, koji u teoriji imaju sva ovlašćenja u
upravljanju Kosovom i Metohijom, nisu uspeli da zaustave nekoliko
hiljada bivših boraca OVK i da zaštite Kosovce srpske nacionalnosti?
Organizacija
Odgovor
je kompletan u priči koju smo ispričali. Naoružane bande, koje su
proterale Kosovce srpske nacionalnosti iz njihovih kuća bile su
organizovane. Jer, potrebna je organizacija da bi se istovremeno napalo
deset različitih enklava, kao što se dogodilo u martu 2004. Potrebna je
organizacija da bi se digle u vazduh stotine pravoslavnih crkava, da bi
se nabavilo oružje i eksploziv koji su za to nužni. Isto kao što je
potrebna organizacija da bi se krili i štitili od međunarodne policije
aktivisti OVK i begunci od pravde.
Ali, još jedna stvar nam je upala u oči dok smo bili tamo - visok nivo
političkog nasilja, koje je doživljavalo Kosovo posle rata, sa
desetinama političkih zločina na čijoj su meti često bili ljudi koji su
ostali verni Ibrahimu Rugovi. I za takav oblik političkog nasilja
potrebna je organizacija. Drugim rečima, to znači da postoje bande
ubica, koje su na raspolaganju politici, spremne da deluju i da se posle
napada nekažnjene vrate u pomrčinu.
Izbegavanje
Eto u čemu je stvar! Ako je NATO zaista želeo da brani Kosovce srpske
nacionalnosti i spreči da više od 200.000 ljudi napusti svoju zemlju i
svoje kuće, ušao bi u sukob sa tim bandama koje smo već opisali, kao i
sa partijama i političkim liderima Kosova koje se rađalo pod njihovim
očima. A, to ima cenu, i vojnu i političku. Jer istina je da je sama
ideja da neko može da dođe na nepoznato mesto, daleko od svojih granica,
i da njime vlada iz visina, osuđena na propast, svuda, kako pokazuje
Kosovo, a na još dramatičniji način i Avganistan. Na svim takvim
mestima, NATO nastoji da postigne sporazum sa lokalnom grupom „lidera“,
da bi izbegao probleme, da bi izbegao sukobe. Sve ostalo, sve to što ste
videli - otvoreni putevi koje NATO ostavlja trafikantima droge, vezama
sa drugim paravojnim grupama u Makedoniji, infiltraciji islamističkog
terorizma - sve je to posledica tog odnosa nezameranja, gde je virtualni
mir važniji od pravog mira.
A umesto toga, treba stvoriti pravi mir, zajednički mir. Mislim da je to
najvažniji zadatak za budućnost, i Vaš i naš.
NEMILOSRDNA ISTINA
DOKUMENTARNI film „Beskonačni rat“ snimljen je devet godina posle napada
NATO na Srbiju, a na RAI 3 emitovan je 2008. godine. Nedavno je izazvao
ogromnu pažnju i gledalaca Radio- televizije Srbije. Film daje jasne
slike i niže odgovore i na pitanja zašto se prognani Srbi ne vraćaju u
svoje kuće i kako je Kosmet, u prisustvu lokalne vlasti i međunarodnih
snaga, umesto najmlađe demokratije na Balkanu postao raj za švercere, a
nekadašnji lideri terorističke OVK, inspiratori i organizatori
neprekidane niti nasilja prema preostalim nealbancima, ali i
sunarodnicima koji su se usprotivili njihovom krvavom bogaćenju. Ko je
podmetnuo bombu pod autobus „Niš ekspresa“, kako su ginuli svedoci
nedela Ramuša Haradinaja i kako je njegova porodica od dućana u Dečanima
stigla do velelepnog dvorca, zašto Hašima Tačija zovu „Zmija“... samo su
neka od pitanja koja je otvorio i nemilosrdno secirao italijanski
novinar Rikardo Jakona. U razgovoru za „Arenu 92“, koji „Novosti“
prenose, nagovestio je da će snimati i nastavak dokumentarca.
Srpska Informativna Mreza
[email protected]
http://www.antic.org/
