ФАТИЋ: Питање статуса КиМ треба замрзнути
<http://www.dnevnik.rs/node/19445> – Чињеница је да Србија може ући у ЕУ само без Косова јер је независност Косова признао највећи део Уније и, што је још важније, САД. Те земље своју одлуку неће мењати, и стога је тај услов за улазак у ЕУ, иако није експлицитно постављен, од почетка присутан. Он је поготово јасно изражен с најновијим предлозима представника великих европских земаља Београду у вези с могућим начинима успостављања мирне коегзистенције Србије и Косова као независне државе – каже у разговору за “Дневник” професор др Александар Фатић, научни саветник Института за међународну политику и привреду. По његовим речима, сасвим могућ, „и вероватан”, сценарио је да Србија уопште не буде примљена у ЕУ, јер у Бриселу постоји став да ће Хрватска вероватно «ући» 2014, али да Србија, Албанија, Македонија и БиХ могу ући у ЕУ у исто време када и Мароко или Тунис. – Када оне који заговарају тај став, неформално питате када је то, искрен одговор је: вероватно никада. То је можда стварност европске интеграције Србије. Међутим, када би сада Србија, противно свим очекивањима – јер то заиста нико у ЕУ не може од Србије очекивати – признала независно Косово, можда би била награђена пријемом у Унију противно овом генералном ставу. Уколико то не учини, остаће ван ЕУ. Тек, треба бити спреман на овакав развој догађаја и конструктивно сарађивати с ЕУ, унапређивати унутрашње друштвено уређење, независно од самог чланства. Чланство није смисао процеса, него су то резултати у побољшању јавне управе, људских права и осталих квалитета демократског поретка. Када то постигнете, мање је битно да ли су вас примили у ЕУ или нису – наводи Фатић. Министар спољних послова Србије Вук Јеремић је недавно изјавио да би у случају да се Србија нађе пред избором ЕУ или Косово, она изабрала своју јужну покрајину? – Србија не може признати Косово јер јој то забрањује њен устав. Нико нема право да призна одвајање дела територије, и стога нема политичке странке на власти која би могла отворено и експлицитно признати Косово. Осим тога, онај ко би признао Косово, носио би стигму кроз целу историју, па стога није реално очекивати да српски политичари тако нешто ураде. Стога је одговор који је дао министар Јеремић једини могући одговор на тако експлицитно питање. Како сарађивати с Приштином а да то не буде признавање, јер постоји читав низ социјалних и економских питања која под хитно треба решавати зарад српског народа на Косову? – Тешко! Просто зато што, знајући да Београд не може признати Косово, ЕУ потенцира «добросуседску сарадњу» као модел имплицитног признавања Приштине. Када је тај појам лансиран у јавну орбиту, свака реална сарадња је постала политички још тежом јер се може интерпретирати као признавање. Притисак да Србија призна Косово је толики да заиста отежава и решавање свакодневних, животних проблема и успостављање неког нормалног регионалног дијалога с косовским Албанцима, који је практично потребан због тих животних потреба. Искрено, мислим да Влада нема много простора за успостављање такве сарадње и да, у суштини, чини све што може. Последњих дана чули су се разни модели решавања питања сарадње Београда и Приштине: Источна и Западна Немачка, Северна Ирска и Република Ирска… Да ли је ишта од тога примењиво код нас? – Предлог британског амбасадора Стивена Водсворта да се однос Србије и Косова угледа на однос бивше Источне и Западне Немачке је теоријски занимљив али практично потпуно неупотребљив. Источна и Западна Немачка биле су одвојене зидом с пушкомитраљезима на њему, стражарницама и биле су у стању хроничног ратног сукоба. Балкан је видео довољно таквих сукоба, па стога мислим да је овај предлог последње што би требало било Србији, било Косову. Овакви предлози долазе због става у ЕУ да је 2010. година – година решавања статуса Косова. Они нису функционални јер би само погоршали стање у региону. Једини начин да се овај проблем решава је да се не решава сада, да се замрзне, као својевремено подела Кипра између Грка и Турака, и да се чека неко боље време да се о томе разговара. Свако решавање на силу само може погоршати ствари. Уместо да стављате шавове на слабо ткиво на којем је рана, чиме ћете је само повећати, треба прво применити завоје и мелеме, док се ткиво не учврсти, а онда, касније, гледати да ли га ушивати и како. Нису нож и игла решење за сваки проблем у свакој фази његовог развоја. Представници Србије одбијају да учествују на састанцима високог ранга када се на њих позивају представници Косова као независне државе? – То питање се може лако решити уз мало воље. Промени се име косовских делегација, па се или уведе 1244, или се каже Еулекс-Косово, или Унмик-Косово, или тако нешто. Тако је било и с македонским делагацијама када се Грчка противила имену Македонија, па је коришћено име ФYРОМ. То је техничко питање. Србија не може седети за истим дипломатским столом с представницима неке «независне државе Косово» јер то, по дипломатском протоколу, сугерише признање. Нема потребе да се она стално форсира да то чини. Понављам, треба замрзнути питање Косова и расправљати о другим питањима. Није време да се гура прст у отворену рану Србије. Љ. Малешевић http://www.dnevnik.rs/node/19446
