Četiri modela za Beograd i Prištinu 17. mart 2010. | 01:52 | Izvor: Danas Beograd -- Dobra i loša iskustva dve Nemačke, Kipra, Kine i Tajvana, Palestine i Izraela mogu da se primene na buduće odnose Beograda i Kosova, piše "Danas".
Ne postoji nijedan međunarodni model koji može da se direktno primeni na buduće odnose Srbije i Kosova, na čijem poboljšanju insistira EU, ali dobra i loša iskustva dve Nemačke, Kine i Tajvana, Kipra i Turske, odnosno palestinske uprave i Izraela mogu biti dragocena za rešenje- kako sarađivati, a ne priznati samoproglašenu nezavisnost, kažu sagovornici "Danasa". Spoljnopolitički analitičar Nenad Vasić navodi da je model saradnje nekadašnje Istočne i Zapadne Nemačke pominjan 2007. na pregovorima vođenim u Beču, ali nije dobio zeleno svetlo srpskog tima. "Pregovarački tim Srbije odbacio je inicijativu Volfganga Išingera, tadašnjeg predstavnika EU na pregovorima Beograda i Prištine, ali nikada nisu obelodanjeni argumenti zbog kojih je doneta takva odluka", navodi Vasić. Kako ocenjuje, odluka Beograda bila je primerena, s obzirom na činjenicu da je nakon Drugog svetskog rata bio na snazi bipolarni poredak, obeležen razlikama između bivšeg SSSR i SAD, što sada nije slučaj. Kao drugi argument za neprihvatanje modela dve Nemačke, Vasić navodi činjenicu da su u tim državama živeli pripadnici istog naroda. Ipak, on ističe da tolerancija i mirno rešenje problema, koji su predstavljali okosnicu politike nekadašnjeg nemačkog kancelara Vilija Branta, predstavljaju dobar istorijski primer. Kada je reč o odnosima Kine i Tajvana, Nenad Vasić naglašava da se glavna razlika u odnosu na situaciju na Kosovu ogleda u činjenici da Tajvan nije teritorija pod međunarodnim protektoratom. "Model Kine i Tajvana nije prihvatljiv jer se ovde insistira na međunarodnom prisustvu, što je regulisano Rezolucijom 1244, ali Beograd svakako treba da teži intenziviranju legalne ekonomske saradnje s Prištinom, koja je pod imenom Unmik/Kosovo uključena u regionalne sporazume", tvrdi on. Ivan Vujačić, bivši ambasador Srbije u SAD, ocenjuje da su svi navedeni primeri specifični, kao i situacija u odnosima Beograda i Prištine. "Ukoliko ne želimo da ovakva situacija traje beskonačno, treba da ponudimo rešenje, a primer Irske nam je možda i najbliži i treba videti na koji način je Irska postala članica EU", kaže Vujačić. On takođe upozorava da nerešeni odnosi Palestinaca i Izraelaca, Kine i Tajvana, Kipra i turskog dela te zemlje traju godinama. Vasić takođe ocenjuje da je primer podeljenog Kipra najrizičniji, iako ga političari u Beogradu neretko navode kao interesantan. "Ako se Kipar posmatra kao jedinstvena država, to znači da Turska treba da se odrekne priznanja Republike Severni Kipar ukoliko želi da postane članica EU. Prema takvom scenariju, Srbija bi možda jednoga dana trebalo da prihvati otcepljenje Kosova kao svršen čin, ukoliko nezavisnost pokrajine prizna svih 27 članica Unije", kaže on. Nenad Vasić smatra da bi kao moguće rešenje za budući status Kosova možda trebalo slediti primer "slobodne zemlje Bavarske“, jer ta nemačka pokrajina ima nezavisnu izvršnu, sudsku i zakonodavnu vlast, ali ne i međunarodni pravni subjektivitet. Prema njegovom mišljenju, takav model prihvatili bi i Albanci s Kosova, "budući da je list Koha ditore pre pet godina napisao afirmativni tekst o toj temi“. http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=03&dd=17&nav_id=418246 Srpska Informativna Mreza [email protected] http://www.antic.org/
