ЊЕГОВО ПРЕОСВЕШТЕНСТВО
ЕПИСКОП БАЧКИ Г.Г. ИРИНЕЈ
_НОВИ САД_
* *
*_О Т В О Р Е Н О П И С М О_*
* *
*Ваше Преосвештенство,*
Намеравајући већ дуже време да Вам се обратим овим путем, чиним то тек
сада, због многобројних обавеза и проблема који нас свакодневно сусрећу.
Ценећи Ваше време, као и своје, потрудићу се да што краће изложим повод
и смисао обраћања.
У време велике кампање поводом одржавања и отказивања тзв. Параде
поноса, пренета је и Ваша изјава дата тим поводом (в. Вечерње Новости,
уторак 22. септембар 2009, стр. 6 – „Милост и за светогрдне“). У Вашој
изјави је, између осталог, речено:
„Сматрам да је снисходљивост према насиљу или, још горе, отворено или
прикривено позивање на насиље, а поготову вршење насиља, тобож у име
Цркве Божје и хришћанске вере, према било коме,......., апсолутно
недопустиво и супротно свему хришћанском“.
У Вашој изјави је направљена јасна градација, према којој је не само
„позивање на насиље“, него чак и „снисходљивост према насиљу“, а
„поготову вршење насиља“ – „апсолутно недопустиво и супротно свему
хришћанском“. Додали сте и да то важи у сваком случају – тј. „према
било коме“.
Изјава прецизна, недвосмислена и одлучна.
Зашто, Ваше Преосвештенство, то начело важи за „било кога“, и за
припаднике тзв. Параде поноса, а не важи за клирике Цркве Божије? Да ли
у овом случају важе двоструки аршини?
Или, важи и за клирике, али не за све? За поједине важи, а за поједине
не важи? Да ли је према појединим клирицима „допустиво“ вршити насиље,
те у том случају насиље није „супротно свему хришћанском“? Да ли су и
овде примењени двоструки аршини?
Или је појединим клирицима, тј. конкретно управи манастира Високи Дечани
и појединим монасима истога манастира, допуштено вршити насиље, и тада
то није „супротно свему хришћанском“?
А они којима је допуштено вршити насиље, не устручавају се потом и да
позивају на насиље – као што су и чинили монаси Високих Дечана претећи
да ће игуману Симеону ако поново дође у Дечане сломити и другу ногу;
сличну поруку преносила је и бивша игуманија манастира Кончул Катарина
(Вујасин). О каквом се хришћанству овде ради? Да ли је можда у питању
„свето насиље“ – инквизиција?
Зашто је према насиљу које спроводе управа и монаси манастира Високи
Дечани, од стране групе Епископа СПЦ показана несхватљива „снисходљивост
према насиљу“?
Зашто је тада та група Епископа стала у заштиту управе и монаха
насилника из Дечана? По којим канонима? Да ли је том заштитом њихово
безакоње можда „освећено“, или је остало оно што у суштини и јесте?
Тешко је суочити се са чињеницом, Ваше Преосвештенство, да сте Ви јавно
иступили поводом претњи насиљем које су упућиване учесницима тзв. Параде
поноса, а да нисте устали против насиља које је учињено у манастиру
Високи Дечани, којом приликом су монаси из Дечана нанели тешке телесне
повреде своме сабрату, уз то члану делегације Његовог Преосвештенства
Епископа Артемија!
Још је теже наћи одговор на питање – зашто сте тако реаговали!
Чак је под страховитим притиском те исте групе Епископа, Епископ
Артемије у јесен 2008. године био приморан да обустави судски процес
који је легитимно покренут пред Црквеним судом Епархије рашко-призренске
против насилника из Дечана (да ли се и у том случају ради о
хулиганима?)! Насилници су, дакле, остали без било какве санкције, чак
је према њима показана благонаклоност!
Шта тек рећи за чињеницу да су викар Теодосије и јеромонаси из Дечана
вршили богослужење будући под забраном свештенодејства (август 2008), а
да је и та њихова канонска кривица, заступањем појединих Епископа СПЦ,
скинута са дневног реда! Канони су, међутим, јасни и недвосмислени за
овакав преступ.
Несумњиво је да је недавни удар на Епархију рашко-призренску, на
Архипастира Епископа Артемија, па и на мене лично (као његовог секретара
а затим и архијерејског заменика), путем, између осталог, и невиђене до
сада медијске хистерије, препуне незамисливих клевета и неистина,
нераскидиво повезан са физичким насиљем учињеним у Дечанима августа
2008, као и многобројним другим везаним догађајима који су томе следили,
али и претходили ранијих година.
Као што је очигледно било и насиље које су исти протагонисти учинили
након свог бруталног упада у Грачаницу пре 20-ак дана.
С обзиром да насиље из августа 2008. није на адекватан начин
санкционисано, тј. рана није добила потребан лек и није залечена (чак
је, напротив, раздраживана), за очекивати је било да ће се она даље
гнојити и изазивати болесне процесе који ће се ширити на остале делове
организма. Управо то је предвидео Епископ Артемије, и изразио у писаном
виду још крајем 2008. године, између осталог и апеловао на Синод да
предузме потребне мере, након свих немилих догађаја који су претходили.
Безакоње које је учињено у Дечанима августа 2008. чека своје разрешење -
да насилници буду кажњени сагласно одредбама светих канона. Очекујемо у
том правцу Вашу пуну подршку и заступништво.
* *
*Архим.
Симеон
**9**.**3**.2010.*
Srpska Informativna Mreza
[email protected]
http://www.antic.org/
