Do kraja voleo i branio Srbe
M. PRELEVIĆ, 23.03.2010 21:07:31
ARTUR Džibi Džibilijan, američki heroj iz Drugog svetskog rata, koji je
zajedno sa vojskom Draže Mihailovića i srpskim narodom učestvovao u spasavanju
više od 500 američkih pilota oborenih iznad Jugoslavije, preminuo je u nedelju
u svom domu u Kaliforniji. Bio je poslednji preživeli učesnik operacije
„Vazdušni most“, najveće akcije spasavanja savezničkih vojnika tokom rata.
Do poslednjeg uzdaha, kažu za „Novosti“ njegovi poznanici iz Memorijalnog
društva „Nikola Tesla“ u Njujorku, čiji je Džibi bio član, bivši
radio-telegrafista ostao je veliki prijatelj Srbije.
- U svakoj prilici bi govorio da su Srbi najbolji narod na svetu. Digao je,
posebno, glas protiv bombardovanja, pojavljivao se tada u svim novinama, na
televizijama. Rastužila ga je satanizacija jednog naroda koji je toliko učinio
za Amerikance tokom rata - navodi Radonja Grujić, član Izvršnog odbora Teslinog
društva. - Bio je, možda, najbolji srpski lobista u Americi, član Teslinog
društva od osnivanja. A eto, umro je ne dočekavši
da mu dodele Medalju časti...
Art Džibilijan bio je jedan od trojice oficira tadašnje Strateške službe koji
su padobranom ubačeni blizu sela Pranjani kod Gornjeg Milanovca, početkom
avgusta 1944. Trebalo je da izbave 50 oborenih pilota.
- Nismo našli 50 - govorio je kasnije Džibilijan. - Bilo ih je barem 250.
U narednih nekoliko meseci, do 27. decembra, Džibilijan i saradnici podigli su
aerodromsku pistu na padinama Suvobora, i započeli evakuaciju. Sve se odvijalo
tokom noći. U međuvremenu, srpski seljaci su čuvali i hranili pilote,
rizikujući svoje živote, jer je nemačka komanda glasila: streljati sve porodice
koje štite Amerikance.
A piloti i Srbi toliko su se zbližili da su, na odlasku, vojnici poklanjali
seljacima cipele - ništa drugo nisu imali! - i bosonogi ulazili u transportere.
Džibilijan i njegovi saradnici nikada nisu zaboravili Srbiju, ni Dražu
Mihailovića. Sa svojim spasiocima piloti su se poslednji put sreli pre pet
godina, kada je podignut i spomenik na Galovića brdu.
Čak i kada su mu lekari pre nekoliko godina kazali da ima leukemiju, svedoči
Arturova kćerka Debi, on je mnogo više brinuo o tome da „opere“ Dražino ime,
koji je čak i u Americi - iako ga je predsednik Hari Truman posthumno odlikovao
1948. - dugo važio za „kolaboracionistu“.
KONGRES
O ARTURU Džibilijanu u ponedeljak se govorilo i u Kongresu.
- On nije dobio vojne i građanske počasti koje zaslužuje, ali se nadam da ćemo
mu se odužiti makar posthumno - kazao je kongresmen Bob Lata.
FILM
„OPERACIJA Haljard“, kako je bilo zvanično ime misije, bila je najveća akcija
spasavanja savezničkih vojnika tokom rata, ali se za nju ni u američkoj
javnosti ne zna previše. Pre tri godine objavljena je knjiga „Zaboravljenih
500: Neispričana priča o ljudima koji su rizikovali sve“, autora Gregorija
Frimana. Po njoj bi uskoro, prema najavama iz Holivuda, u produkciji Dejne
Maksimovič, mogao da bude snimljen i film
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=10
<http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=10&status=jedna&vest=174392&title_add=Do%20kraja%20voleo%20i%20branio%20Srbe&kword_add=amerikanac>
&status=jedna&vest=174392&title_add=Do%20kraja%20voleo%20i%20branio%20Srbe&kword_add=amerikanac
_______________________________________________
SIM mailing list
[email protected]
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
