http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=03&dd=26&nav_id=420346
Jelašića "oterale" devizne rezerve? 26. mart 2010. | 01:12 | Izvor: B92, Beta, Danas, Tanjug *Beograd -- Guverner Narodne banke Radovan Jelašić podneo je ostavku jer u Vladi ozbiljno razmišljaju da deo deviznih rezervi iskoristi za podsticanje privrednog razvoja. **Kako saznaje Danas od dobro obaveštenih izvora bliskih guverneru, Vlada je sve bliža ideji koju su izneli uticajni privrednici na nedavno održanom Biznis forumu na Kopaoniku, da se deo rezervi iskoristi kao depozit države u bankama na osnovu kojih bi one imale neku vrstu garancije i obavezu da odobravaju povoljnije kredite kompanijama. * Međutim, kako Danas saznaje, *guverner Jelašić oštro se protivio bilo kakvom smanjivanju deviznih rezervi* jer bi to, uz povećanu potrošnju države, *dugoročno moglo da ima ozbiljne posledice po ekonomiju zemlje*. Naime, visina deviznih rezervi važan je pokazatelj sposobnosti države da servisira svoje obaveze pa bi njihovo smanjenje, između ostalog, *moglo da umanji i kreditni rejting Srbije* što za sobom povlači niz negativnih efekata. Tako nešto *odvratilo bi investitore da ulažu*, a pogotovo *finansijske institucije da pozajmljuju* Srbiji sredstva koja su joj još uvek potrebna za održavanje makroekonomske stabilnosti. Sa manjkom deviznih sredstava na kraju bi morao da se suoči guverner jer bi *usledilo slabljenje dinara* za šta bi verovatno ponovo bio okarakterisan kao glavni krivac. *Neto rezerve 3,24 milijarde dolara* Prema podacima portala ekonomija.org *ukupne devizne rezerve NBS-a su na kraju januara iznosile 14,8 milijardi dolara*, od čega su neto rezerve, posle odbijanja potraživanja banaka od NBS-a, depozita države i obaveza prema MMF-u, iznosile 3,24 milijarde dolara. Potraživanja banaka u rezervama učestvuju sa 8,18 milijardi dolara, državni depoziti čine 1,18 milijardi, a obaveze prema MMF-u 1,59 milijardi dolara. *Ekonomista Miladin Kovačević* smatra da se *novac iz deviznih rezervi ne može jednostavno uzeti i pustiti u promet* i podseća da je osnovna funkcija rezervi da obezbede spoljnu likvidnost i da služe kao najvažniji instrument monetarne politike, kojim će se sprečavati preterane fluktuacije kursa i šokovi na deviznom tržištu. Što se tiče mogućnosti da se rezerve koriste kao depoziti, koji bi poslužili radi obezbeđivanja sredstava za kreditiranje, Kovačević napominje da je slična stvar urađena u Kini, koja ima ogromne devizne rezerve i koja je jedan njihov deo iskoristila za kupovinu američkih državnih zapisa. /“Sad, druga je stvar da li neko vidi sličnost između jedne male Srbije i Kine“/, kaže Kovačević i dodaje da u uslovima krize nije verovatno da ćemo se lako osloboditi depresijacijskih pritisaka, zbog čega su devizne *rezerve ključna kočnica destabilizaciji i zato ih treba trošiti vrlo oprezno. * Kovačević smatra da bi bilo moguće uraditi preciznu analizu kojom bi se projektovala dinamika trošenja deviznih rezervi, nakon čega bi mogle da se sagledaju mogućnosti za preusmeravanje budućih priraštaja u deviznim rezervama ka depozitima, tako da se trenutna sredstva ne diraju. *Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište* smatra da je srazmerno posmatrano Srbija među zemljama sa najvećim deviznim rezervama, tako da bi, kako kaže, bilo *u redu da se deo rezervi upotrebi za pomoć privredi*. On kaže da to ne bi ugrozilo monetarnu stabilnost jer /„ako druge zemlje mogu da održe stabilnost sa pet odsto deviznih rezervi, valjda možemo i mi sa 20 odsto“/. *Zoran Grubješić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji*, kaže da je po pitanju načina trošenja deviznih rezervi bliži stavu guvernera Jelašića da *ne bi trebalo koristit rezervei za podsticanje privrede*, već da bi trebalo da služe osnovnim namenama, kao što su održavanje devizne likvidnosti i stabilizacija kursa. /„Nisam pristalica toga da se ta sredstva drugačije koriste. To bi oslabilo našu monetarnu poziciju, a postoji i opasnost da se padne ispod nivoa donje granice visine deviznih rezervi, koji je dogovoren sa MMF-om. Korišćenje rezervi za pomoć privredi bi bio loš signal i uticalo bi na gubljenje nezavisnosti monetarne politike, što bi odbilo investitore, mada je moguće da bi privuklo špekulante“/, uveren je Grubješić. Jelašić: Nemam ugovoren posao *Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić* i dalje ne želi da iznosi detalje o razlozima svoje ostavke, ali kaže da je ostavku podneo iz ličnih razloga i da *nema ugovoren novi posao*. /"Ja shvatam da je nemoguće u ovoj zemlji objasniti da neko ide iz ličnih razloga, kao i da je nemoguće objasniti da već nemam ugovoreni posao, ali, evo, mogu da se zakunem"/, rekao je *Jelašić i rekao da još nije tražio posao, i da niko iz Vlade Srbije sa njim nije razgovarao o mogućnosti novog posla*. On je u izjavi novinarima negirao da je podneo ostavku zbog toga /"što mu je kap u prepunoj čaši"/ bila *odluka Vlade o odobravanju subvencioniranih potrošačkih kredita*, navodeći da ti krediti čine samo 2,5 odsto postojeće kreditne mase. Jelašić dodaje da *Srbija mora da vodi računa o tekućoj potrošnji i da ne sme da troši više nego što se zaradi*. Odlazeći guverner ostao je dosledan u upozorenjima da *prekomerna javna potrošnja može Srbiju voditi "ka grčkom scenariju"*. Posebno je važno da se sredstva investiraju, a ne da odlaze na tekuću potrošnju, poručio je on. On je ocenio da Srbija ima novac za investicije i založio se za investiranje jer će tako državi ostati putevi i hidroelektrane, a biće privučeni i strani ulagači. Jelašić je rekao da je problem u nedostatku planova za nove investicije, eksproprijaciji zemljišta i tenderima i da je trebalo da neki ovogodišnji projekti već počnu da se sprovode. Jelašić je rekao da je dugi vremenski period na snazi bio "kreditni bum" i nova zaduživanja, dok su prihodi od privatizacije i to više od 50 odsto završavali u budžetu, a onda umesto u investicije, ta sredstva si odlazila u javnu potrošnju. Rast bruto domaćeg proizvoda Srbije ostvarivan je na račun sektora usluga, a generisao ga je i uvoz robe i potrošnja te uvezene robe u zemlji, kazao je on i podsetio da je sve to imalo za posledicu povećanje prihoda budžeta od poreza na dodatu vrednost i od carina, što je ciklično stvaralo nove prihode za javnu potrošnju. On je rekao i da bi, *ako dođe do povećanja plata i penzija za samo jedan odsto, trebalo za to godišnje izdvojiti sedam milijardi dinara*. O ostavci guvernera Jedan od zagovornika stabilnije domaće valute, predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin kaže da su *procene pri reakcijama NBS i guvernera bile neblagovremene i da se često moglo brže reagovati*, dok direktorka Biznis Info grupe i ekonomska novinarka Biljana Stepanović, međutim, smatra da su *ovakve kritike neutemeljene*. U javnosti ne jenjavaju spekulacije o tome zbog čega je guverner NBS podneo ostavku. Uglavnom se svi slažu da je odlazeći guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić odluku o stavci doneo zbog brojnih pritisaka, kako političara tako i biznismena, da brani kurs dinara. /"Ono što su naše kritike bile jeste da su i procene pri reakcijama bile neblagovremene i da su reakcije bile često poslednične a ne preventivne, kao i da se u tom momentu nekada moglo reagovati brže i efikasnije i da bi te štete bile manje"/, rekao je Bugarin i dodao da je od guvernera /"traženo da imamo jedan predvidiv okvir u kome je moguće planirati makar na mikro planu ili makar na godišnjem nivou”/. Biljana Stepanović, međutim, smatra da su ovakve kritike neutemeljene i ukazuje na činjenicu da su *devizne rezerve ograničen resusrs, koji se mora pažljivo koristiti. * /"Nekako mi je upadalo u oči da se svi stalno obrušavaju na NBS i svi čekaju da im banka nekim čarobnim štapićem reši problem-evo znate kurs je toliki i toliki. Dobro, ali kolika nam je javna potrošnja, koliki nam je budž deficit, koliki je rast naše privrede i šta je to što smo uradili da bismo imali veći priliv a manji odliv, da imamo manji pritisak na kurs?"/, kaže ona. /"Pa u danu kada je Jelašić podneo ostavku NBS je prodala 40 miliona evra zbog nervoze i pritiska na kurs. Dakle, stotine miliona evra su prodate za odbranu kursa- pa mogli smo sve da prodamo i šta bismo sada radili“/, dodaje Biljana Stepanović. Vidim da je u vesti citiran podatak sa portala ekonomija.org. Kada bi ga ljudi malo vise citali, shvatili bi u kojoj smo teskoj dubiozi. (Niki, 26. mart 2010 10:12) Jelašić, na žalost, izgleda više nije u stanju da se bori sa političarima, tajkunima i svima koji nisu u stanju da stave interese zajednice iznad ličnih interesa, a to im je posao. Naime, žao mi je što se ovaj čovek predaje, bio je dobar "plivač", a posebno što mislim da će sledeći kog' budu postavili biti samo pijun na šarenoj crno beloj tabli. Takođe, zbog svega što se dešavalo zadnjih meseci, smatram da ova država ide u sunovrat i ne vidim nikakvu perspektivu za svoju decu u njoj. Već ih učim jezike i vaspitavam da treba živeti na nekom drugom mestu... Slažem se sa komentarom za izbore i jako mi je žao što pametni ljudi koji bi imali šta da kažu i umeli nešto da preduzmu ćute i ne žele da se mešaju - I NE ČINJENJE JE SAUČESNIŠTVO - TO VAŽI I ZA JELAŠIĆA! A da ne komentarišemo državni vrh - okrenite se oko sebe i pogledajte kakva je piramidalna struktura ljudi koji su sada aktuelni na Vašem, lokalnom nivou! I još nešto, što je rekao neko mnogo pre mene i opisao našu trenutnu situaciju na najbolji mogući način: "I dođe vreme kad pametni zaćute, budale progovore a fukara se obogati"... STRAŠNO!!!!!!!! (Ceci, 26. mart 2010 09:48) Devizne rezerve sluze za intervencije radi uspostavljanja ravnoteze i stabilnosti dinara. Nema tu nikakve stednje i racionalizacije prosto morate pokriti treznju u protivnom imate skok kursa. (roko, 26. mart 2010 09:41) Bio sam žestoki protivnik Miloševića, ali sada ne mogu da slušam kako ljudi porede devedesete i ovo vreme. Dovoljno je samo reći da smo za vreme devedesetih imali sankcije, dok smo sada okruženi sa mnogobrojnim međunarodnim "prijateljima", i natrpani raznim "ekspertima". Ovi bi ladno iz deviznih rezervi stimulisali privredni razvoj Delte... Predlažem da svi ekonomisti u vlasti pocepaju, zapale ili vrate svoje diplome. (misha, 26. mart 2010 09:40) Rezerve koje bi tajkuni da iskoriste za svoj cef, ogroman deo ne pripada drzavi (NBS), vec bankama i gradjanima (stednja). Dakle privatni kapital. Ako bi se dao novac iz rezervi i izgubi (preduzeca propadaju u velikom broju), tada svi treba da se naplatimo od drzave (NBS) koja garantuje za stednju. Drzavna kasa ovih dana je prazna, uzima kredite, opet poseze za prodajom "porodicnog blaga", ne pridrzava se dogovora sa MMF (potpuno neozbiljno - da li ce nam ikada vise dati pare), naplata poreza nikakva (najveci od svih duguje za PDV nekih EUR 450mil.). Dakle scenario da bismo ostali bez stednje, u neku ruku moze da se realizuje. Neka tajkuni (Misko, Kole, Toplica, Beko i ostali) ubace svoje milione koje drze napolju (off-shore kompanije) i rizikuju sopstveni novac radi opet ponavljam, sopstvenog boljitka. Izem ti kapitaliste koje mora drzava da spasava. Sto se tice Vlade, neodgovorna u potpunosti jer podleze pritiscima tajkuna i uopste razmatr ovakvu opciju. (Lule, 26. mart 2010 09:34) Sekspirovo “Nesto je trulo u drzavi Danskoj”, odavno ne vazi za Dansku, jednu od najbogatijih i najpostovanijih drzava u svetu, ali garantovano vazi za Srbiju jos od zavrsetka Prvog svetskog rata. Zvanicni kurs je bio 9 din/marka (kurs Ante Markovica) kada se Makedonija osamostalila pre 17 godina i uvela dener. U ovih 17 godina samo jednom su ga devalvirali (1:100). Vec godinama odrzavaju kurs od 61 denera/eur, dok je nas dinar u poslednjih 20 meseci devalvirao od 77 na 101 din/eur (oko 31%), sa tendencijom daljeg devalviranja, a nedao Bog i hiper-inflacije. Ako Dinkic kaze da "smo izgubili dobrog guvernera", sta tek Makedonci treba da kazu?! U vreme Ante Markovica RTB je proizvodio preko 150.000 tona katodnog bakra, punio drzavni budzet i placao sve doprinose. Prosecna neto plata 25.000 zaposlenih je iznosila preko 1.200 maraka. Bor je bio drugi po standardu, odmah iza Maribora. Sada RTB proizvodi oko 25.000 tona bakra iz sopstvenih sirovina (pri maksimalnoj ceni bakra na svetskom trzistu?!), pravi gubitke, ne uplacuje doprinose, ne placa elektricnu energiju, a oko 7.000 zaposlenih jedva prezivljavaju, sa platom sve manje kupovne moci. Stopa nezaposlenosti je nivou Bangladesa, a na zidu zgrade u Majdanpeku je osvanuo cuveni grafit: “Ko poslednji izadje iz grada, neka ugasi svetlo”. U mnogim porodicama penzija je jedini siguran prihod za sve tri generacije koje zive u stanu. Ni jedna drzava u svetu ne moze opstati bez jake privrede, energetike i poljoprivrede. Ta ministarstva moraju voditi najiskusniji veoma strucni direktori, koji su se dokazali “i ispekli zanat” i u nasoj i svetskoj konkurenciji, a ne neiskusni “veoma podobni” politicari, koji nikada nisu ni usli u neki pogon. Voluntarizam je upropastio svetski komunizam, pa ce i nas. Ako su i sami ministri takvi, ko onda u ovoj drzavi treba da odluci da li treba pomoci privredu iz drzavnih rezervi. Koliko?! Koja preduzeca?! Do kada?! Kako?! O, Srbijo, Srbijice, buduci omanji Pasaluku, mnogo si jadna i bedna. Boza Bogdanovic, Bor (Boza Bogdanovic, 26. mart 2010 08:39) I meni se to cini kao glavni razlog ostavke.Prvo, ostavke podnose clanovi G17+ na pozicijama (NBS, Garancijski fond) koje su kljucne za operaciju “spasavanje tajkuna” vezano za reprogramiranje tzv.kros-border kredita(direktno zaduzivanje kod stranih banaka). Ukupnja dugovanja “privrednika” po toj osnovi su 9,6 milijardi EUR. Veliki deo stize na naplatu 2010. Samo Miskoviceva dugovanja, prema informacijama iz slovenackih i hrvatskih medija iz prosle godine su narasla na 700 miliona EUR. Interesantno da kod nas nikada nije iznesen podatak o glavnim duznicima i vrednosti njihovog zaduzenja. Za ove kredite drzava NIJE bila garant pri njihovom uzimanju. Sada, kada su tajkuni u skripcu oko vracanja odnosno nemogucnosti reprogramiranja bez cvstih garancija, drzava odjednom zeli da se pojavi kao garant. Pitam se u cije ime i sa kojim pravom? Nase sigurno ne a za pravo ne secam se da su nas pitali. Nije to stvar narodne ljubomore vec principijelnog stava da privatna kompanija treba sama da snosi rizik svog poslovanja.Sto kaze narod:"Kako u dobru tako i u zlu".Naime, kada su se zaduzivali na taj nacin zeleci da dobiju novac po nizoj kamati i dajuci bankama mogucnost da izbegnu obavezni depozit kod NBS nisu obracali paznju na interes drzave a time i nas. Mislim da bi trebalo konacno obelodaniti podatke o najvecim duznicima i pratiti kretanje njihovog zaduzenja u ovoj godini i sve ce biti jasno. Ali-kasno. (Neki, 26. mart 2010 08:31) Pojedoše nas veliki uvoznici a sada se spremaju da pokupe i mrvice... (*, 26. mart 2010 07:39) Kako kaze glani covek srpskih finansija Gdin Dinkic, treba povecati potrosnju da bi se stimulisala privreda i smanjio negatini drzavni bilans, napunio budzet..... Nisam ekonomista ali povecavati trosenje u doba krize sa minusom u drzavnoj kasi....??? Jel Vam se to cini logicnim? (Andrej Grubor, 26. mart 2010 06:46) Pa da znala sam da je g. Jelasic otisao iz "licnih razloga". Nije mogao da stane s puskom, topom ili kalasnjikovim ispred deviznih rezervi, nista ne bi moglo da spase to malo para sto imamo, kada je bratija resila da sve raskrcmi ! (Olika, 26. mart 2010 06:33) Pa da li Miskovicu i drugarima ima kraja?! Verovatno kad opustosenu i propalu Srbiju napuste u Jezdinom stlu! Izgleda da ti skupovi na Kopaoniku sluze da se raspravlja o tezi :"Kako unaprediti Miskovicevo poslovanje!" Pa ovo stvarno nema smisla vise! (Tijana, 26. mart 2010 03:11) "Prema podacima portala ekonomija.org ukupne devizne rezerve NBS-a su na kraju januara iznosile 14,8 milijardi dolara, od čega su neto rezerve, posle odbijanja potraživanja banaka od NBS-a, depozita države i obaveza prema MMF-u, iznosile 3,24 milijarde dolara." Toliko o tim silnim rezervama kojim se hvale.Malo vise od 2 milijarde eura.Drzavne rezerve cele drzave manje nego sto vredi taj Telekom. (DzoniKG, 26. mart 2010 02:56) _______________________________________________ SIM mailing list [email protected] http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
