http://serbianna.com/srpski/?p=239
Tadićeva izdaja državnih i nacionalnih interesa * Nema te liste uslova koje bi zemlje Zapadnog Balkana trebalo da ispune da bi postale članice Evropske Unije, iz prostog razloga što proširenja EU – posle eventualnog prijema Hrvatske – neće biti za dugi niz godina, izjavio je dr Srdja Trifković u razgovoru za radio program ‘Susreti Ponedeljkom’ koji se emituje na CKCU 93.1 FM u Otavi. * Onog trenutka kada bude priznat srpski genocid u Srebrenici tog trenutka dolazi na tapet pitanje otštete, pitanje restitucije i pitanje legitimiteta Republike Srpske kao tvorevine. To su kobni aspekti i posledice koje ne mogu biti opravdane nikakvim kratkoročnim političkim dobicima kada bi ih bilo, a zapravo niti ih ima niti će ih biti. Otava, 29. mart 2010 – Španija kao predsedavajuća zemlja Evropske unije (EU) zajedno sa Italijom je pokrenula inicijativu unutar EU za novi pristup prema zemljama Balkana. Ta bi inicijativa trebalo da bude predstavljena na međunarodnoj konferenciji u Sarajevu juna ove godinekojoj bi trebalo da prisustvuju svi lideri zemalja tzv. Zapadnog Balkana, sa ciljem da se “utvrdi i ojača evropska perspektiva u region”. Međutim, kako ukazuje naš sagovornik Srđa Trifković, u Briselu postoji sasvim otvoren konsenzus ključnih zemalja članica EU – a pre svega Francuske, Nemačke i zemalja Beneluksa – da do daljnjega zatvore vrata proširenju: Imamo apsurdni raskorak izjava i stvarnog stanja, u kojoj se stalno manipuliše sa listama uslova. Svojevremeno je BiH predložena lista od pet uslova. Srbiji se svakih nekoliko nedelja ili meseci izvači neki novi uslov poput zeca iz šešira. Reč je zapravo o poigravanju sa narodima i državama regije. I oni koji režiraju takve skupove poput onog na Brdu kod Kranja sredinom marta, ili ovog u Sarajevu, vrlo dobro znaju da od primanja Srbije, BiH, Makedonije i Crne Gore u EU nema apsolutno ništa. U zemljama EU vlada zamor od proširenja. Taj zamor neće biti prevazidjen bar za deceniju a možda i duže. Dodatni veoma važan razlog zbog čega proširenja EU neće biti je da niko od kontinentalnih evropskih vodećih zemalja ne želi da vidi Tursku u EU.’’ Trifković navodi da bi zemljama EU bilo politički nezgodno da primaju zemlje Zapadnog Balkana a da istovreneno i dalje drže vrata zatvorena za Tursku. Kako javlja novinska agencija Srna cilj konferencije je i da se ponudi dopunjeni paket Butmirskih predloga za reforme i dopune Ustava BiH, kao i da se perspektiva približavanja BiH Evropi stavi u ‘središte kako kampanje tako i samih oktobarskih izbora u toj zemlji’. Trifković, pak, smatra da je cilj EU i SAD: da se srubi Republika Srpska na praznu ljušturu od koje će ostati samo ime i da se povećaju ovlašćenja centralne vlasti Muslimana (tzv. Bošnjaka) tako sto će što više tih ingerencija predvidjenih Dejtonom preći u ruke centralne vlasti u Sarajevu. Ukoliko pak Srbi tome budu pružali otpor, oni će biti optuženi za nedostatak napretka prema evropskim integracijama. Premijeru Dodiku ostaje da tome pruža čvrst otpor sa stanovišta odbrane Dejtona. Uz sve svoje nedostatke Dejton je pruzio okvir za mir koji već preko trinaest godina vlada u BiH. Svako poigravanje sa njegovim osnovnim postavkama bi samo doprinelo nestabilnosti koji nije u ničijem interesu. U Evropi ne postoji isti nivo konsensusa o tvrdom odnosu prema Republici Srpskoj koji je pokušao da stvori američki podsekretar za spoljne poslove Džejmsa Štajnberga jesenas u Butmiru. Prema našem sagovorniku: Konferncija u junu će možda ponuditi nekakve ‘šargarepice’ u vidu ponude evropskih kredita i drugih oblika pomoći ukoliko se krene putem onoga šta pobornici centralizovane Bosne zovu funcionalnom državom. Srpska strana treba da bude načisto da je reč o istom scenariju kojeg smo videli još od dana zaključivanje Dejtonskog sporazuma a to je da se bez jednog ispaljenog metka, za diplomatskim zelenim stolom, proizvede onaj ishod rata koji Muslimani nisu uspeli da izvoju na bojnom polju. Slovacki misnistar spoljnih poslova je nesto veci optimista. Miroslav Lajčak smatra da se sa konferencijom u Sarajevu želi da nastavi obnavljanje progresa koji su zemlje Zapadnog Balkana ostvarile na putu ka EU i da bi taj skup trebao i da “obori“ tvrdnje prema kojima postoji umor od proširenja EU. Trifković smatra da : Gospodin Lajčak pod progresom najverovatnije ubroja de facto pristajanja Tadicevog rezima u Beogradu na razne oblike indirektnog pirznavanja nezavisnosti Kosova, prihvatanja EULEX-ove misije u decembru 2008. godine i krohtko pristajanje na zavodjenje Tačijeve vlasti na severu Pokrajine. Kroz vrlo surov i vrlo krut oblik uskraćivanja materijalnih beneficija Srbima u Mitrovici. Gospodin Lajčak u taj napredak najverovatnije ubraja i inicijativu predsednika Tadića za usvajanju sramne Srebreničke rezolucije u Skupstini Srbije , kao i Tadićev ponizavajući putu u Hrvatsku. Prema Trifkoviću sve se svodi na sledeće: Što su Srbi krotkiji u negaciji sopstevnih nacionalnih i državnih interesa i u prihvatanju raznih diktata – bilo da je reč o pokajničkim rezolucijama ili da je reč o političkim i medjunarodno pravnim aspektima to je Zapadni Balkan bliži nekoj ‘stabilizaciji i napretku’. ‘Ispunite sledeće uslove i bićete korak bliže’. Nikad niko iz EU nije rekao jasno i glasno ni Srbiji ni BiH, da o Makedoniji i Crnoj Gori i ne govorimo, koliko tih koraka treba da bude napravljeno da bi se bar makar približili čekaonici EU ako ne već i ulasku u nju. Predlog Rezolucije o Srebrenici vladajuće koalicije predsednika Tadića Sa stanovnista srpskih nacionalnih i državnih interesa bilo bi neophodno da Deklaracija o Srebrenici ne bude usvojena u Skupštini Srbije. Ova Rezolucija po Trifkoviću predstavlja: tešku hipoteku za Srbe i indidrektno priznanje da su Srbi počinili genocid. Iako se vladajuća kolicija trudi da ukaže na činjenicu da u predlogu rezolucije o Srebrenici nema pominjanja reči genocid, ono što ima je pozivanje na presudu Medjunarodng suda pravde. A Medjunarodng suda pravde uopšte nije imao sopstvenu presudu po pitanju genocida vec je preuzeo presudu Medjunarodnog krivičnog tribunala za bivsu Jugoslaviju takodje u Hagu u kojoj je Srebrenica jasno i glasno okarakterisana kao genocid. Bez obzira što je to učinjeno mimo prava, pravde i logike, bez obzira što ta haška definicija genocida nema veze sa definicijom koja je uspostavljena posle Drugog svetskog rata u odnosu na holokaust, bitno je da pozivajući se na Medjunarodni sud pravde rezolucija Skupštine Srbije indirektno prihvata definiciju haskog Tribunala. To što su samo prikrili prihvatanje te definicije kroz indirektnu definiciju na presudu Mdjunarodnog suda pravde je dokaz do koje mere vlada Srbije ne želi da srpski narod bude načisto o čemu se radi i sa kojim namerama. Onog trenutka kada bude priznat srpski genocid u Srebrenici tog trenutka dolazi na tapet pitanje otštete, pitanje restitucije i pitanje legitimiteta Republike Srpske kao tvorevine. To su kobni aspekti i posledice koje ne mogu biti opravdane nikakvim kratkoročnim političkim dobicima kada bi ih bilo, a zpravo niti ih ima niti će ih biti. Žuta-crvena koalicija u kojoj Tadiđeva DS ima vodeću ulogu prerasla je u jedan džinovski mehanizam za pljačku iznutra i izdaju spolja. Trenutna vlast u Srbiji ne postupa u skladu sa nacionalnim i državnim interesima ni na jednom planu. Bilo da je reč o ekonomiji, finansijama, obrazovnom sistemu, urbanizmu, ili bilo kom aspektu državne politike i ingerencija vlade jedne zemlje. Moguće je da je insistiranje na usvajanju Rezolucije o Srebrenici posledica nekih obećnja sa zapadnih strana i tobožnjih ustupaka na planu tog mističnog približavanja EU-i i evro-atlantskim integracijama kao i porasta ličnog rejtinga gospodina Tadića i njegovog okruženja . Bilo kako bilo, reč je o vrlo sitnim dobicima od kojih Srbija kao takva nikakve vajde neće videti a zauzvrat pruža jedan snažan adut pobornicima anti-srpske propagande koji su od te Srebrenice napravili svojevrstan mit kojim ce Srbija biti udarana po glavi ne godinama već decenijama, zaključuje Trifković. _____
_______________________________________________ SIM mailing list [email protected] http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
