PRITISAK EU NA BEOGRAD: REFORMA REFORME PRAVOSUĐA četvrtak, 08 april 2010 12:26 International Communication Partners, Beograd
Očigledno je da je vrh srpskog pravosuđa odluku o kompromisu doneo pod pritiskom međunarodne zajednice, pre svih Evropske unije, ali i domaćeg javnog mnjenja, koje je kritikovalo način na koji je sprovedena reforma Izjavom republičkog tužioca Zagorke Dolovac na konferenciji OEBS-a posvećenoj reformi pravosuđa da se sa Udruženjem tužilaca Srbije "potpuno saglasila da bi neke stvari u daljem radu trebalo promeniti, a opet neke druge koje, sa aspekta evropskih standarda nisu u potpunom skladu sa njima, bi trebalo dopuniti i popraviti" kao i da je "Državno veće tužilaca spremno da donese odluku o proširenju sistematizacije" - postalo je jasno da je vlast odlučila da napravi kompromis sa strukovnim udruženjima tužilaca i sudija, koja su bila veoma nezadovoljna načinom na koji je sprovedena reforma pravosuđa, odnosno opšti reizbor sudija, tužilaca i zamenika tužilaca. Između ostalog, ova izjava republičkog tužioca potvrdila je nezvanična saznanja da su poslednjih mesec dana vođeni intenzivni pregovori između Udruženja tužilaca Srbije, odnosno predsednika strukovnog tužilačkog udruženja, zamenika republičkog tužioca Gorana Ilića i predsednika Državnog veća tužilaca, odnosno republičkog tužioca Zagorke Dolovac, o načinu da se prevaziđe problem nastao neizborom skoro 120 zamenika tužilaca i tužilaca tokom opšteg reizbora. Pregovori su uspešno okončani kada je Udruženje tužilaca uputilo predlog Državnom veću tužilaca koji je bio prihvaćen. Suština kompromisa je da će se, kako je na konferenciji o reformi pravosuđa izjavila tužilac Dolovac, "raspisati konkurs za popunu mesta tužilaca i zamenika koji će se odnositi i na upražnjena mesta i na nova sistematizovana mesta, pri čemu će ukupan broj zamenika tužilaca biti između 80 i 85". Pored toga, biće izabrana i tri tužioca, čime broj novih tužilaca i zamenika dostiže 88 umesto 39, koliko je trebalo da ih bude izabrano u ovom krugu prema ranijem planu Državnog veća tužilaca. Pored toga, dogovoreno je da neizabrani tužioci i zamenici tužilaca imaju "pravo prednosti nad drugim kandidatima na novom konkursu". Time je vlast posredno priznala grešku jer su neizabrani tužioci i zamenici tužilaca prilikom neizbora na prvom konkursu proglašeni "nedostojnim i nestručnim", pa samim tim ne bi ni imali šanse da na novom konkursu budu izabrani jer ne ispunjavaju osnovne norme o dostojnosti i stručnosti. Na ovaj način je greška očigledno ispravljena jer će dve trećine neizbranih tužilaca i zamenika tužilaca naći ponovo svoje mesto u pravosudnom sistemu Srbije. Tužioci i Državno veće tužilaca dogovorili su se da se otkloni netransparentnost prethodnog izbora tužilaca i zamenika tužilaca, i to izmenom pravila procedure izbora na novom konkursu. Za razliku od decembarskog konkursa, svaki kandidat na predstojećem konkursu imaće neku vrstu zastupnika iz tužilaštva koji će biti ili njegov starešina iz prethodnog perioda ili neki od zamenika javnog tužioca iz perioda za koji se ocenjuje stručnost kandidata za period od 2006. do 2009. godine. Na ovaj način će se omogućiti da o radu svakog kandidata, ukoliko je bio tužilac ili zamenik, govori njegov neposredni starešina koji je imao uvid u rad, a ne da o njima odlučuje samo Državno veće tužilaca, čiji članovi većinu kandidata uopšte ne poznaju. I, na kraju, dogovoreno je da će se posle završenog izbora tužilaca i zamenika tužilaca na novom konkursu o čitavom procesu izjasniti MEDEL (evropsko udruženje tužilaca i sudija), koje će oceniti da li je proces na novom konkursu sproveden u skladu sa evropskim normama. Nema sumnje da će MEDEL dati pravi sud o načinu na koji će biti izvršen izbor na novom konkursu jer su upravo ova organizacija i holandska fondacija Sudije za sudije (Judges for Judges), 4-6. februara ove godine boravili u monitoring misiji koja je ocenjivala kako je sprovedena reforma pravosuđa u Srbiji, odnosno izvršen opšti reizbor sudija i tužilaca. Ove dve institucije obavile su više desetina sastanaka sa predstavnicima Vlade i pravosuđa u Srbiji, strukovnim udruženjima tužilaca i sudija, kao i brojnim pravnim stručnjacima i predstavnicima nevladinog sektora. Po završetku misije, ove institucije su konstatovale, između ostalog, da je još prilikom donošenja Ustava Srbije, Evropska komisija za demokratiju putem prava (Venecijanska komisija) u svom Mišljenju CDL-AD (2007)004 o Ustavu Srbije istakla da "potreba za postupkom reizbora svih sudija i tužilaca uopšte nije jasna", kao i da je "ovakav postupak prihvatljiv samo ukoliko postoje dovoljne garancije za njegovu pravičnost", dok se, prema mišljenju Venecijanske komisije, pravičnost obezbeđuje tako što se "postupak mora zasnivati na jasnim i transparentnim kriterijumima i da samo postupanje u prošlosti koje je nespojivo sa ulogom nezavisnog sudije može biti osnov da se sudija ponovo ne imenuje". Pored toga, Venecijanska komisija je tražila da postupak reizbora sudija, tužilaca i zamenika "mora biti pravičan, sproveden od nezavisnog i nepristrasnog tela kojim se obezbeđuje pravična rasprava svih zainteresovanih strana", kao i da "mora postojati mogućnost žalbe nezavisnom sudu". Ove institucije su dalje naglasile da je "na isti način Venecijanska komisija podvukla u svom Mišljenju broj 528/09 iz juna 2009. godine o nacrtu kriterijuma i standarda za izbor sudija i predsednika sudova u Srbiji, važnost toga da se svakom sudiji koji je imao stalnost sudijske funkcije ta funkcija može prekinuti samo obrazloženom odlukom protiv koje se može podneti žalba sudu", kao i da su oba tela koja su vršila reizbor nosilaca pravosudnih funkcija Visoki savet sudstva (VSS) i Državno veće tužilaca (DVT) "tvrdila da su u proceduri izbora primenili kriterijum stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti". Međutim, ove institucije su istakle da "moraju da naglase najdubljom zabrinutošću da su odluke donete od strane VSS i DVT usvojene bez rasprave, da ne sadrže nikakve personalizovane, pojedinačne razloge, a samim tim ni opravdanje, kao i da je identična odluka - praćena listom imena svih 837 nereizabranih sudija - bila je poslata sudijama koje nisu reizabrane bez spominjanja mogućnosti žalbe, što znači da nijedan od nereizabranih tužilaca nije dobio individualizovanu odluku". Očigledno je da je vrh srpskog pravosuđa odluku o kompromisu doneo pod pritiskom kako međunarodne zajednice, pre svih Evropske unije, tako i domaćeg javnog mnjenja koje je kritikovalo način na koji je sprovedena reforma pravosuđa. Zanimljivo je da su o reformi srpskog pravosuđa ovaj put različit stav imale SAD i EU. SAD su isticale važnost reforme pravosuđa, insistirale na "povećanoj efikasnosti sudskih postupaka" i nisu isticale primedbe na postupak opšteg izbora, dok je EU veoma snažno kritikovala postupak opšteg izbora. No, kako se Srbija ne kandiduje da postane 51. država - članica SAD, već članica EU, bilo je jasno da će evropske kritike imati više odjeka. Tako je Komesar EU za pitanja proširenja ove organizacije Štefan File napisao u autorskom tekstu za jedan beogradski dnevni list, uz "odavanje priznanja Srbiji za ono što je ostvarila u više oblasti u cilju ispunjavanja merila ključnih za prijem neke zemlje u EU", da je "mnogo toga ostalo da se uradi" i kao jednu od takvih oblasti izdvojio je pravosuđe. U Srbiji se još uvek ne shvata kakav značaj EU daje nezavisnom i efikasnom pravosuđu, pa da se samim tim očekuje od zemalja kandidata da pokažu da pravosuđe deluje nezavisno "od političkih moćnika i od centara organizovanog kriminala i korumpiranih krupnih privrednika". Osetljivost EU o ovom pitanju je još izraženija posle gorkog iskustva u vreme najskorijeg proširenja iz 2007 - kada su primljeni Rumunija i Bugarska, u kojima, kako se pokazalo, važna reforma pravosuđa nije sprovedena kako je očekivano. Dakle, EU od Srbije očekuje izgradnju i funkcionisanje nezavisnog pravosuđa i posebnu pažnju usmerava na način funkcionisanja pravosuđa, njegovu nezavisnost, profesionalizam i efikasnost. Evropska komisija i Savet Evrope nisu uneli ocenu o nedovoljnoj reformi pravosuđa u Srbiji u neki od zvaničnih dokumenata, ali zvaničnici EK o tome govore neuvijeno u svim kontaktima sa predstavnicima vlasti u Srbiji kao i u neformalnim kontaktima sa novinarima. "Iako nema zvaničnog izveštaja s takvim stavom, jeste činjenica da je Evropska komisija na neki način zabrinuta zbog onoga što se desilo s reformom pravosuđa u Srbiji. Zato je uputila u Beograd svoje stručnjake da prouče stanje i oni su već dali, a i još će dati, svoje ocene stanja u oblasti pravosuđa u Srbiji. EK će onda te ocene u nekom obliku, ne nužno u obliku pisanog izveštaja, uputiti vlastima u Beogradu. Razlog je, kako je objasnio komesar File, i to što je reč o nečemu 'apsolutno bitnom za delovanje demokratske vlasti i demokratskog društva'. On je podsetio i da je pravosuđe važna insitucija za demokratiju i važna institucija suzbijanje korupcije i organizovanaog kriminala - koji važe za 'endemske bolesti celog zapadnog Balkana'", objavio je londonski radio BBC u programu na srpskom iz pera svog briselskog dopisnika Dragana Blagojevića. Razlog više za pritisak EU na Srbiju je primer Hrvatske, koja "se sada našla u situaciji da mora vrlo brzo i temeljito izvrši reformu svog pravosuđa, dok u Briselu istovremeno ne vide dovoljno znakova i potvrda da će to biti i urađeno. Zato iz EU poručuju da će od sada Beograd i zemlje koje se budu pridruživale EU najpre morati da srede pitanje pravosuđa, učine ga efikasnim i nezavisnim - jer će tako pružiti i jemstvo da su u stanju da se izbore sa korupcijom i organizovanim kriminalom", kaže BBC. Osim pritiska EU, Srbija se suočila sa veoma negativnom ocenom reforme pravosuđa koju je dao MEDEL, dok je predsednik ove organizacije Antonio Kluni na veoma oštar način kritikovao postupak koji je primenjen prilikom opšteg reizbora. U toj oceni su istaknute evropske sudije i tužioci izneli veoma oštre ocene o načinu izbora nosilaca pravosudnih funkcija. To se, pre svega, odnosilo na "netransparentnost postupka i zloupotrebe ličnih podataka". Na osnovu tog izveštaja, Evropska komisija uputila je veoma oštro pismo nosiocima najvažnijih državnih funkcija u Srbiji, a jedan poslanik Evropskog parlamenta iz Portugalije postavio je pitanje reforme pravosuđa u Srbiji u Evropskom parlamentu. Dodatni problem pristalicama reforme stvara i činjenica da nijedan od proklamovanih ciljeva zbog kojih je reforma sprovedena još uvek nije postignut. Nema dokaza da je sudstvo nezavisno, a još uvek nije postignuta ni efikasnost, što je smisao reforme. Naravno, pristalice ovakve reforme ističu da "ciljevi i ne mogu da budu postignuti za svega nekoliko meseci", što je takođe tačno, ali trenutno stanje u srpskom pravosuđu ide na ruku kritičarima sprovedene reforme. Pored toga, način na koji je izvršena reforma doveo je i do nekoliko ostavki u pravosudnom sistemu Srbije. Ostavke su podneli pomoćnica ministarke pravde za projekte Dragana Lukić i pomoćnik za pravosuđe Vojkan Simić zbog sukoba sa predsednicom Vrhovnog saveta sudstva. Zato je veoma dobro što je vlast u Srbiji prihvatila kritike i bar delimično - sa tužiocima pronašla rešenje problema. Može se reći da su pozitivnu ulogu u rešavanju problema sa tužiocima imali, osim pomenutih Dolovac i Ilića, i Bruno Vekarić, član Državnog veća tužilaca, kao i Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde. Naravno, Zagorki Dolovac je bilo lakše da napravi kompromis jer ona nije ni vodila proces opšteg reizbora tužilaca i zamenika tužilaca, već njen prethodnik na mestu republičkog tužioca Slobodan Radovanović. Dok je problem sa tužiocima nekako rešen, ostaje pitanje šta će biti sa više od 800 neizabranih sudija. Predsednik Udruženja sudija Dragana Boljević uputila je prošle nedelje pismo predsedniku Visokog saveta sudstva Nati Mesarević u kojom je upoznala sa činjenicom da postoje ozbiljni problemi u funkcionisanju, da su sudije višestruko opterećene "kako zbog smanjenog broja sudija, tako i zbog neiskustva kolega koji su prvi put izabrani na te funkcije". Odgovora za sada nema. Sudije, za razliku od tužilaca, očekuju odluku Ustavnog suda i veruju da će ovaj sud poništiti postupak opšteg reizbora. Ipak, šanse za to su skoro nikakve. U međuvremenu će mnogim sudijama isteći garantovana šestomesečna zarada koju primaju od trenutka prestanka sudijske funkcije i mnogi će se naći u egzistencijalnim problemima. Pored toga, dogovor u vezi sa sudijama je teži jer je predsednica Visokog saveta sudstva Nata Mesarević vodila postupak opšteg reizbora i između nje i Dragane Boljević, predsednice Udruženja sudija, postoji lični sukob. Ipak, za očekivati je da će se i problem sudija rešiti na sličan način na koji je rešen problem tužilaca. Tako smo dobili reformu reforme. Ostaje pitanje da li je sve ovo što se desilo oko reizbora sudija, tužilaca i zamenika tužilaca moglo da se izbegne? Analiza agencije International Communication Partners, Beograd http://standard.rs/vesti/36-politika/4290-pritisak-eu-na-beograd-reforma-ref orme-pravosua-.html
_______________________________________________ SIM mailing list [email protected] http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
