Куда води овај пут...
Аутор: Бранко Драгаш, Објављено: 13. 03. 2010.
Приморан сам да, по ко зна који пут, поново пишем о девизном курсу.
Извињавам се свима онима који годинама прате мој рад и који већ знају шта ћу
написати, али ово трабуњање бесмислица врха окупаторског режима, њихових
похлепних тајкуна, неписмених и муцавих новинара, независних, партијских
аналитичара, естрадних професора на државним факултетима који траже свеопшту
приватизацију, изузев приватизације њиховог радног места, њихових тезги и
хонорара, несносно лупетање саветника свих влада и председника који годинама
пљачкају и уништавају државу и грађане, несносно брабоњање научних
истраживача из привредних комора, који никада ниједан евро нису зарадили на
страним тржиштима, то блебетање невладиних сецикеса и трбухозбораца о
девизном курсу је, господо другови, неиздрживо. Та братија лицемера,
полтрона, преплаћених незналица, скоројевића, естрадних шарлатана и
шибицара, ништа не зна о тржишту, привреди и девизном курсу. И зато их ни не
слушајте
Мали је бој интелектуалаца који су остали доследни својој струци и који
бране част професије као што су то: проф. др Млађан Ковачевић, проф. др
Јован Ранковић, проф. др Јован Душанић, проф. др Миливоје Кањевац и др
Мирослав Здравковић. Њима скидам капу на знању, одважности, поштењу и
достојанству. Остали џеп-сет доктори и магистри на престижним факултетима за
отимање новца и слуге тржишних талибана на власти нису вредни помена. Њихово
подаништво и незнање су библијских размера.
Пођимо редом. Једноставно да свако може да разуме. Како би рекао
гуру и економски пророк ове кризе, који упорно тврди да криза тек почиње и
да ће трајати дуго, што моја маленкост тврди годинама, професор Марк Фабер -
занима ме економија здравог сеоског разума. Дакле, сељачки речено - девизни
курс је одраз снага двеју привреда. Привреде две државе крећу у тржишну
утакмицу. Побеђује привреда оне државе која је ефикаснија, продуктивнија,
профитабилнија и чија се роба купује. Када вежете нејаку домаћу валуту
фиксно за моћнију страну валуту, онда је само питање времена када ће та веза
пући.
Рецимо, када за нови мерцедес С500 вежете чврсто домаћи нови југо, кога
алхемичар Динкић назива пунто, па пустите да они, све тако фиксирани, одмере
снаге на аутопуту. Након наплатне рампе, када мерцедес, после неколико
стотина метара, подигне брзину на 300 километара на сат фиксирани нови југо
ће се распасти, без обзира на то што се претенциозно зове пунто и што је
производ алхемије Вечитог Асистента. Распашће се истом оном брзином како су
се данас распале лажне реформе у Србији. Једноставно, та два возила не могу
бити фиксно повезана. Свако треба да вози своју вожњу и свако треба да зна
где му је место. Нажалост, наши тржишни талибани без радног искуства и
знања, који су са улице дугим цевима упали и оробили Народну банку, плаћени
су били да спроведу шок-терапију у Србији.
Шок-терапијом су неолиберали Милтона Фридмана, гуруа мултинационалних
компанија и шефа чикашке банде економских сатрапа, успели да деценијама
униште многе земље у развоју и да тако, разарајући државу и националну
економију терором хунте и масовним злочинима над неистомишљеницима, створе
чист простор за пљачку гангстера из мултинационалних компанија. Након
петооктобарске контрареволуције спроведена је у Србији чувена - операција
без анестезије. За ту операцију без анестезије Ернест Хемингвеј је рекао -
лечење је било одлично, али смо изгубили пацијента. Наши неолиберали би
рекли - приватизација је добро смишљена, али не даје резултате. Једна од
кључних полуга за уништавање домаће привреде, поред насилне спољнотрговинске
либерализације, бандитске приватизације и наркоманског задуживања, био је
фиксни девизни курс. Вечити Асистент се чак хвалио да је постигнута потпуна
конвертибилност динара. Наравно, то се дешавало само у његовој усијаној и
острашћеној глави. На тржишту се динар није могао да мења нигде у
иностранству. Није могао да се мења јер није било тражње за динаром. Није
било тражње јер нико није хтео да купује лошу робу. И тако су наше реформе
на старту пропале. Тржиште није хтело неквалитетну робу.
На светском тржишту не можете да продате предизборна обећања политичара.
Погрешан концепт реформи и погрешни људи у том наметнутом концепту уништили
су домаћу производњу. Тоталитарни систем је остао, ништа се није променило у
организацији државе, само су се увећавали дугови, дефицити и бирократија. То
је повећало инфлацију. Цене су расле јер свако је преваљивао свој нерад на
другога. Нагли раст цена није праћен растом девизног курса. Плате су шест
пута брже расле од продуктивности рада. Трошили смо оно што нисмо зарадили.
Дефицити су покривани новим задуживањима и брзим распродајама у
приватизацији.
Тадашњи министар Питић, без дана радног искуства у привреди и на тржишту,
убеђивао ме је да је добро када држава прави дефиците. Бећарска економија,
како ју је сјајно назвао проф. Душанић, трошила је будућност наших поколења.
Бећари на власти су били опијени својим успесима. Њихови новинари и
професори слободног тржишта ударали су у ММФ тамбурицу. Стабилизација и
европске и евроатланске интеграције су биле транспарентне транзиционе
успаванке. Грађани су се предали и пустили да их бећари опљачкају. Сада се
чуде што су шибицари са железничких станица постали брендирани милионери.
Наш дуг је од 2001. нарастао са 10,8 милијарди долара на 34 милијарде долара
у 2009. Дуг је растао док смо све распродавали што су нам вредни преци
оставили. Бећари за то нису марили. Они су презирали своје корење и све
своје претке. Рачуница у истом периоду је показала да је наш нето одлив
капитала био преко 70 милијарди долара. Цене су у том периоду реално скочиле
300 одсто. Девизни курс је брањен и скочио је за свега 65 одсто. Намерно је
динар брањен да би увозници могли да направе онакве дефиците. Тако су
тајкуни постали још богатији. човек који је жалосно плакао на рамену
Баба-Јуле, зато што није ушао у револуционарни комитет за одбрану мостова,
хвалио се да је највећи Пинк капитал стекао у Реформи. Девизни курс се није
хвалио. Он стрпљиво ћути и чека. чека своју прилику. чека да надокнади све
оно што је годинама изгубио. То се исто десило са рубљом у августу 1998.
Крах је био у једном дану. Рубља је за неколико сати изгубила све оно чиме
су је годинама лажно улепшавали и дотеривали. Баба Јула није могла да се
пролепша. И није била Роза Луксембург. Судбина динара је, у ствари, наша
судбина.
Десет година живимо у лажи и превари. Сада је дошао рачун на наплату.
Понављам, господо другови, сада морамо да платимо рачун. То што референт за
рувернера продаје 320 милиона евра да би задржао курс динара на 98,89, то је
узалудно трошење пара бећара из Мађарске. Тиме се курс не може одбранити. И
то говоре угледни економисти. Али бећари не хају за те опомене. Њима је
најважније како да ово стање пљачке потраје и да они задрже отети капитал.
Само то их интересује. И само се плаше хука улице. Зато доносе све
репресивније законе. Мисле да тако могу да одбране прецењени динар. Узалудан
им је посао. шта ће се онда, питате уплашено ви, стварно десити? Имате
кредите са девизном клаузулом и није вам свеједно. Плате више не прате
девизне противредности и ви све мање имате за отплату рата. Какве су
прогнозе? Могућа су два сценарија. У оба сценарија су исте претпоставке -
нема више великих кредита из света и нема више брзих великих распродаја.
ЕПС и Телеком се не могу тако брзо продати а да се не изазове гнев грађана.
Који је увек опасан јер се може завршити на улици. Они који су са улице
дошли плаше се да, опет, не заврше на улици. Дакле, први сценарио, надобудни
Гувернер брани динар, смањује обавезну резерву, продаје девизе, омогућава
страним банкама да изнесу преостали капитал пред Велики Цунамијем који
пристиже, распродаје девизне резерве и динар је стабилан док се та тајна
операција Повратак не заврши, и онда, када државна каса буде празна и штедња
грађана заробљена у банкама, када дефицити буду толико велики да се више
неће моћи сакривати књиговодственим гимнастикама, динар крахира у једном
дану. Случај рубље. Тада ће сви власници страних пасоша у власти побећи из
земље да би избегли линч народа са улице.
Други сценарио, Народна банка више не брани динар и динар слободно, из дана
у дан, пада. Почиње трка привреде, грађана и банака за сваку девизу. Сви
почињу да играју на евро. што више играју, он све брже пада. Динар губи
утакмицу за утакмицом и грађани и привредници само добијају време да се
пребаце на други начин игре. Купујући време они отварају маневарски простор
за смањивање губитака. Односно, добијају ваздух да што дуже издрже. То у
првом сценарију не постоји. Тамо је нокаут у једном дану и последице су
катастрофалне за све.
У времену које протиче може се свашта урадити. Рецимо, може се сменити
режим. Може се грађанима саопштити истина. Може се прогласити банкрот
државних финансија. Могу се увести ванредне мере у државне институције. Могу
се похапсити тајкуни, криминалци и политичари који су пљачкали државу и
грађане. Може се конфисковати њихова имовина. Могу се напунити пензиони,
социјални и фондови за незапослене. Може се направити влада националног
спаса са искусним стручњацима. Може отпочети покретање производње. Могу се
направити огромне уштеде у државним расходима. Много ствари се може урадити
ако се игра искрено, отворено и брзо.
Шта се, ипак, не може? Не може се избећи плаћање рачуна. Свако мора да плати
свој рачун. И они који побегну, биће враћени уз пратњу Интерпола. Не може се
спречити пад динара. Питање је само који сценарио ће се одиграти. Уколико
буде онај први, имаћемо велике проблеме у друштву. Туча монаха у Грачаници
је показала да ништа више није свето. Ниједна институција више нема
ауторитет у друштву. А то је опасно стање. Неко ко је све ово режирао
сигурно прижељкује такав сценарио у коме ћемо једни насрнути на друге. И сви
ће мислити да бране праву ствар. Режисери ове српске трагедије ће ликовати.
Добиће потврду пред читавим светом да смо ми Срби варвари, убице, злочинци и
геноцидан народ и да је зликовачко НАТО бомбардовање било једино спасоносно
решење за небески народ у растројству. То су њихови планови. И сви то знамо.
Знају ли наши политичари? Да ли су они свесни шта се дешава? Да ли они виде
шта се спрема?
Искрен да будем, не верујем ниједном нашем политичару. Мислим да они нису
дорасли историјском тренутку. А ко је онда дорастао? Грађани! Сви они који
ово схватају и који виде куда све иде. Сви грађани из земље и расејања.
Свакодневно сам у контакту са многима који се јављају и који траже да се
нешто предузме. Морамо брзо ширити истину. Када прочитате овај чланак,
шаљите га даље. Повезујте се са другим људима. Немојте да чекате да вас неко
зове и моли. Сви смо у истој невољи. Ми резервне државе немамо.
Постоји излаз из овога програмираног хаоса. Није све пропало. Треба хитно
делати. Све приче су испричане. Знамо се добро. Знамо ко је ко. Постоје људи
који знају шта треба да радимо. Постоје људи који хоће и који могу. Јавите
се тим људима. Постаните део једног победничког тима. То је најбољи курс.
Реалан курс за спас наше државе и наших грађана. Курс који ће препородити
Србију.
http://www.dverisrpske.com/tekst/1787202
_______________________________________________
SIM mailing list
[email protected]
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
