Србија је једна од најстаријих колевки рачунарства
nedjelja, 11 april 2010 21:40 Станко Стојиљковић Политика <http://in4s.net/x/component/mailto/?tmpl=component&link=aHR0cDovL2luNHMubmV0L3gvbmF1a2EtaS10ZWhub2xvZ2lqYS81NS1uaXQvMTc2NjEtMjAxMC0wNC0xMS0yMC00NS0zNw%3D%3D> El. pošta <http://in4s.net/x/nauka-i-tehnologija/55-nit/17661-2010-04-11-20-45-37?tmpl=component&print=1&layout=default&page=> Štampa <http://in4s.net/x/nauka-i-tehnologija/55-nit/17661-2010-04-11-20-45-37?format=pdf> PDF Српски математичар светског угледа, Михајло Петровић Алас, 1897, начинио је хидроинтегратор, аналогни рачунар, који је решавао две класе диференцијалних једначина. Упућени кажу да је то претеча данашњих плотера (уређај за цртање), јер су подаци настали израчунавањем записивани аутоматски – оловком на папиру обмотаном око ваљка. Аласова рачунаљка На Светској изложби у Паризу 1900. направа је била изложена у павиљону Србије и побудила велико занимање. Наш великан је тих дана овенчан златном колајном, а доцније и почасном дипломом Математичког друштва у Лондону. Српски рудари с рачунарима Под кровом САНУ вечерас се отвара јединствена изложба поводом 40 година рачунарства у домаћем рударству, на којој се први пут приказује ТАРА-50 Први рудари Европе међу првима у свету користили су рачунаре. А одакле су? Из Србије, ако нисте знали. Навршиле су се четири деценије откако је ТАРА-50, направљен у Институту „Михајло Пупин”, испоручен Рударско-геолошком факултету у Београду. Транзисторско-аналогни рачунар (отуда име) сабрат je надалеко познатог ЦЕР-10 (цифарско-електронски), чији корени сежу десет година раније. Наша земља била је у то време једна од пет на планети (после Енглеске, Немачке, Русије и Француске) која је правила електронске рачунаре! Добро сте прочитали: једна од пет! Ако ћемо истим трагом, а да звучи веродостојно, Србија је једна од најстаријих колевки рачунарства. На коришћење ТАРА-50 је предата 1970. године, а већ у току обучавања обављене су прве провере примене аналогне рачунарске технике у опонашању динамичких процеса, што ће касније прерасти у уобичајене поступке проучавања и пројектовања одводњавања и вентилације рудника, објашњава проф. др Слободан Вујић, руководилац Катедре за примењено рачунарство и системско инжењерство, од најранијих дана учесник у увођењу рачунарства у ископавању руде. У то доба домаће рударство стајало је раме уз раме с најразвијенијим земљама. Захваљујући технологијама спрегнутим с рачунарима већ средином осамдесетих у рудницима широм света побољшавају се продуктивност, поузданост и безбедност. Рударски инжењери су у прилици да из командног центра даљински прате и усмеравају збивања у производњи. Овако опремљени рудници предњаче, а многа лежишта која то нису била постају исплатива. Данашња усмерењау коришћењу рачунара у индустрији минерала воде ка потпуном обједињавању планирања, пројектовања, контроле, анализе, одлучивања и управљања. Ка информатичко-управљачким мрежама у које је увелико уткана вештачка интелигенција и новим поколењима „паметних рударских машина” или „паметних робота”, захваљујући у великој мери напретку космичких навигационих технологија (GPS и GLONASS). Замисао да роботи постану рудари није нова, стара је, вероватно, колико и само рударство. Тежак и опасан посао одвајкада је нагонио човекада размишља о „механичком заменику”, наглашава проф. др Слободан Вујић. У протеклих петнаест година пређен је пут који је омогућио појаву таквих решења: водећи светски произвођачи увелико уграђују интелигенцију урударску опрему и машине. Сателит надгледа И Србија се труди да одржи корак, упркос тешкоћама које су је са свих страна сколиле. У сам освит трећег миленијума, 2000. године, пуштен је у рад рачунарски информатичко-управљачки систем површинског копа глине „Мајдан 3” у компанији „Потисје” из Кањиже. Први пут у свету са сателитским навођењем (GPS) у стварном времену на оваквој врсти лежишта. Из командног центра даљински се управља с четири багера, једним одлагачем и шест транспортера с гуменим тракама. Целокупан подухват, од идеје до остварења, плод је домаће памети, а учествовали су Рударско-геолошки факултет, „Информатика”, Институт „Михајло Пупин”, ЕПС (Дирекција за производњу угља), „Ливона ГИС” и „Колубараметал” из Вреоца. Минулих година се показало да је поменути високотехнолошки поступак веома поуздан у раду и да остварује велике уштеде. Зашто све то помињемо? Неуморни професор Слободан Вујић, један од наших водећих информатичара, осмислио је јединствену изложбу поводом четири деценије рачунарства у српском рударству, која се вечерас отвара у Галерији науке и технике САНУ. Посетиоци ће први пут видети поједине справе у изворном облику, па и рачунар ТАРА-50, за који су ретки знали да још постоји! А шта је с првим рударима Европе? У руднику бакра Рудна глава код Мајданпека, крајем шестог и почетком петог миленијума пре нове ере, ископавана је руда. Дакле, пре више од 7.000 година. Рудари с рачунарима, срећно! http://in4s.net/x/nauka-i-tehnologija/55-nit/17661-2010-04-11-20-45-37
<<image001.png>>
<<image002.png>>
<<image003.png>>
_______________________________________________ SIM mailing list SIM@antic.org http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
