POGLED IZ SAD: REŠENJE KOSOVA POSTIŽE SE PODELOM utorak, 27 april 2010 11:48 Nikolas K. GVOZDEV
Ako između dve strane budu obnovljeni ozbiljni pregovori, a pri tom te strane budu spremne na ustupke, onda Kosovo može krenuti napred putem stabilnog mira Kada je pokrajina Kosovo u februaru 2008. godine jednostrano proglasila nezavisnost, pristalice tog koraka smatrale su da pristanak Srbije na njen definitivni status apsolutno nije neophodan uslov. SAD i mnoge evropske zemlje nadali su se da će Kosovo ubrzo biti priznato. Države koje su se zalagale za podršku onome što se činilo na Kosovu mislile su da će Kosovo dobiti pristup međunarodnom kapitalu i investicijama i da će severni delovi te provincije sa etnički srpskim stanovništvom hteti da učestvuju u ekonomskom razvoju posle proglašnja nezavisnosti. Nažalost, nije sve išlo po planu. Ako su SAD i mnoge evropske zemlje priznale novu državu, niz članica EU, poput Španije, odbija da prizna Kosovo pribojavajući se da će stvoriti pogubni presedan koji može da oslabi princip teritorijalne celovitosti. Većina velikih svetskih država takođe odbija da prizna kosovsku nezavisnost. Među njima su Brazil, Kina i Indija. I mada su neki američki političari predviđali da će islamski svet prihvatiti novu muslimansku državu u svoj zagrljaj i izraziti zahvalnost SAD, koje su osigurale njen nastanak – skoro nijedan član Organizacije Islamska Konferencija nije priznao Kosovo. Čak i zemlje koje se nalaze pod patronatom SAD , kao što su Gruzija i Irak, odbile su da podrže Vašington priznavanjem nezavisnosti Kosova (obe zemlje imaju svoje probleme, povezane sa separatizmom). KOSOVSKI ĆORSOKAK Kao nepriznata država, Kosovo preživljava ekonomske teškoće. Situacija se produbljuje nepostojanjem zvaničnog sporazuma sa Srbijom povodom pretenzija na imovinu. Zamenik državnog sekretara SAD Filip Gordon (Philip Gordon) izjavio je nedavno da Kosovu smeta „visok nivo nezaposlenosti, niska dinamika investicionih ulaganja i prilično mala ekonomska baza“. Vladi u Prištini potrebna je zapadna pomoć, čak i za plaćanje sopstvenih rashoda. U međuvremenu, Kosovo ostaje regionalni punkt preko koga se odvija trgovina narkoticima, oružjem i ljudima, a korupcija je glavna prepreka za rast investicija. U početku su se mnogi nadali da će rast ekonomskog blagostanja na Kosovu primorati Srbe, koji žive severno od Ibra kao i stanovnike srpskih enklava na jugu, da se pomire sa novom realnošću kosovske nezavisnosti. Međutim, zbog slabe ekonomije tim nadama nije bilo suđeno i da se ostvare. Učešće Srba na izborima bilo je minimalno. Čak su i mnogi etnički Albanci izgleda posumnjali u prednosti nezavisnosti. Ako je pre dve godine 93 odsto kosovskih Albanaca smatralo da je nezavisnost dobra, danas tako misli tek 75 procenata. U takvoj situaciji još se opasnijim čini to što se, uprkos pretpostavkama mnogih pristalica nezavisnosti, Beograd nije pomirio s tim kao sa svršenom činjenicom. On osporava zakonitost jednostranog proglašenja nezavisnosti izjavljujući da je međunarodni sistem, utemeljeni na pravu, diskreditovao sebe kada je status Kosova promenjen bez usaglašavanja među dvema stranama. Srbija je zamolila Međunarodni sud da donese odluku da je prema normama međunarodnog prava proglašenje nezavisnosti Kosova nezakonit čin. Ukoliko sud donese takvu odluku, onda će se Kosovo naći u ćorsokaku (očekuje se da će odluka biti donesena ove godine). Pri takvom razvoju događaja Kosovo ne može da uđe u međunardne organizacije, kao što je UN, a njegovi odnosi sa EU će ostati neregulisani. Niz zemalja može čak i da povuče svoje priznanje Kosova. Međutim, proces u Međunarodnom sudu stvara takođe i argumente za obnavljanje pregovora, koji mogu osigurati izlaz iz ćorsokaka. Insistirajući na vođenju pregovora, SAD i Evropa trebalo bi da imaju na umu dve realnosti. Prvo, vlasti Prištine neće pristati da odustane od proglašene nezavisnosti; a države koje su već priznale Kosovo – počev od SAD – nisu spremne da odustanu od takvog priznanja. Drugo, ni jedna vlada u Beogradu neće priznati zakonitost sadašnjih granica Kosova. A posle nereda 2004. godine, kada je rulja napadala na srpske opštine i crkve, nijedna srpska administracija neće poverovati da su Srbi i srpska istorijska baština u nezavisnom Kosovu bezbedni. Međutim, NATO nije spreman da na sebe preuzme vremenski neograničene obaveze o instaliranju svojih snaga na Kosovu. Ma kakav bio ishod pregovora, Beograd će biti na dobitku od regulisanja statusa Kosova. Odnosi Srbije sa svim susedima, a takođe njen položaj kao ključne države u zapadnom delu Balkana, komplikuju se zbog nerešenog kosovskog problema. Na njenu unutrašnju politiku taj faktor negativno utiče, pošto nacionalisti mogu da vrše napade na reformističke i prozapadne partije braneći „sudbinu Kosova“. Štaviše, američka strategija izlolovanja tih pitanja u okvirima koji problem Kosova tretiraju odvojeno od ukupnog kompleksa odnosa Srbije i SAD, nije sposobna na opstajanje. Administracija Baraka Obame ne može da produbljuje saradnju sa Srbijom u cilju stabilizacije situacije na zapadu Balkana i istovremeno da se „dogovori da se ne slaže s njom“ po pitanju Kosova. Da bi se išlo napred, Vašington mora da odvoji pitanje o nezavisnosti od pitanja o granicama. Drugim rečima, debate o tome da li treba da postoji nezavisna država Kosovo sa albanskom većinom treba da se vode odvojeno od rešavanja teritorijalnih pitanja. Presedani takve vrste postoje. Posle Prvog svetskog rata međunarodna zajednica se složila da nezavisne Jermenija i Poljska mogu postojati i pre nego što budu definitivno formirane njihove granice. Danas strane u pregovorima o izraelsko-palestinskom mirnom regulisanju polaze od toga da će kao rezultat postojati dve države iako za sada ne postoji definitivno teritorijalno rešenje. Ali diplomate su posle neuspešnih mirnih pregovora 1999. godine u Rambujeu načinili grešku jer su počeli insistirati na tome da teritorija nezavisnog Kosova obuhvata celu provinciju, kako je svojevremeno odlučio komunistički diktator Josip Brozu Tito. RAZDVAJANJE DVA PITANJA Beograd i Priština mogu vremenom postići sporazum ukoliko pitanje granica bude odvojeno od teorijskog pitanja o nezavisnosti. Takvi pregovori trebalo bi da se vode bez prethodnih uslova. To znači da se Srbiji neće iznositi zahtevi da unosi izmene u Ustav, kako bi odustala od pravnih i teritorijalnih pretenzija prema Kosovu (na primer, Irska je do 1998. godine imala svoj ustavni zahtev o pravu posedovanja severa ostrva, što nije isključivalo vođenje pregovora sa Britanijom). Isto tako, od vlasti Prištine ne treba tražiti da odustane od prethodnih deklaracija. Međutim, pitanje o teritorijalnom regulisanju obavezno se mora naći na dnevnom redu. Opšta shema sređivanja već je jasna: regioni sa srpskom većinom severno od Ibra trebalo bi da ostanu u sastavu Srbije. Osim toga, neophodno je nekako se dogovoriti o važnim objektima srpske istorijske baštine u enklavama na jugu. Jedna od mogućih varijanti takvog sređivanja mogao bi biti sporazum između Italije i Vatikana, zaključen 1929. godine. Tokom niza decenija Katolička crkva nije priznavala italijansko zauzimanje Rima 1870. godine. Italijanska država takođe nije ispoljavala želju da odustane od svoje prestonice. Lateranskim sporazumima je taj problem rešen. Vatikan je proglašen neutralnom, ali nezavisnom državom. Kao dopuna tome Vatikan je dobio eksteritorijalna prava posedovanja svetih mesta u Rimu i njegovoj okolini, kao i u drugim delovima Italije. Naravno, situacija u vezi sa Kosovom se razlikuje, ali lateranski model može poslužiti kao instrukcija za stabilno regulisanje. Sporazum između Beograda i Prištine omogućiće da se Kosovo izvede iz stanja međunarodnog zaborava. Istovremeno će biti rešeno kritično važno pitanje, koje usporava proces evropskih integracija Srbije: sposobnosti Beograda da pokaže kako kontroliše celokupnu teritoriju koja se nalazi pod njegovom jurisdikcijom. Taj važni zahtev je bezuslovan u slučaju da Srbija bude morala da osigurava oživotvorenje Acquis communautaire – opšteg kodeksa zakonodavnih akata EU. Takvim sporazumom bi se takođe eliminisale prepreke na putu ulaska Kosova u UN. Rezultat bi bio definitivno rešenje problema Kosova. Kritičari ovakvog plana će reći da je opasna i sama ideja o prekrajanju granica jer će ona dovesti u sumnju ostale sporne granice na Balkanu. Ali je realnost takva da Priština nikada nije kontrolisala teritorije severno od Ibra. A pošto i dalje postoji potreba za prisustvom vojske NATO na jugu Kosova radi zaštite srpskih enklava i manastira, Priština na delu ne kontroliše ni te teritorije. Hoće li zemlje članice NATO otpočeti vojnu kampanju za zauzimanje Mitrovice i severnih regiona kako bi se oni silom stavili pod vlast Prištine? Neki kritičari mogu takođe reći da će korekcija kosovskih granica diskreditovati status Kosova kao vitalne države. Međutim, u sadašnjim uslovima Kosovo je kudikamo nesposobnije za život. Štaviše, ako pitanja svojine i granica budu rešena, inostrani investitori će se osećati bezbednijim i mogu početi da investiraju novac u Kosovo. A ekonomski razvoj, sa svoje strane, učiniće pozitivan uticaj na bezbednost i osiguraće dugoročnu stabilnost. STABILAN BALKAN Ni korekcija granica teritorija neće dovesti do eksplozije nove nestabilnosti zato što će u svim tim sporazumima biti poštovani principi Helsinških sporazuma iz 1975. godine – jer ti će sporazumi biti dobrovoljni, postignuti pregovorima, a ne nasilnim putem ili putem nametanja jedne od strana drugoj. Nedavne izjave visokih srpskih rukovodilaca govore da Srbija želi eliminisati uzroke nestabilnosti koji i dalje opstaju u zapadnom delu Balkana. Priština pri sadašnjem stanju stvari nije u stanju da konsoliduje svoje pozicije i na pravi način pristupi državnom upravljanju svojom zemljom. Ako između dve strane budu obnovljeni ozbiljni pregovori, a pri tom te strane budu spremne na ustupke, onda Kosovo može krenuti napred putem stabilnog mira. Nikolas Gvozdev je profesor nacionalne bezbednosti na Vojno-pomorskom koledžu SAD (The U.S. Naval War College). Pogledi izloženi u tekstu s njegiov lični pogled Foreign Affairs, SAD Prevod: Rajko DOSKOVIĆ http://standard.rs/vesti/36-politika/4422-pogled-iz-sad-reenje-kosova-postie-se-podelom-.html
_______________________________________________ SIM mailing list SIM@antic.org http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
