Игор ТОМБЕРГ «Јужни ток»: тачка, или ...?
После посете В.Путина Аустрији и Италији освојен је значајан врх у дугом преговарачком маратону са земљама, којима предстоји да буду транзитери и потрошачи руског гаса на маршрути гасовода «Јужни ток». Русија и Аустрија су потписали споразум о сарадњи и експлоатацији гасовода на територији Аустрије, а Гаспром и аустријски ОМВ – основни споразум о сарадњи на пројекту «Јужни ток». Компаније ће на паритетној основи формирати заједничку компанију која ће пројектовати, финансирати, градити и експлоатисати део «Јужног тока» на територији Аустрије, капацитета најманје 5-10 милијарди кубика годишње. Након пуштања у погон «Јужног тока» обим испоручиваног гаса у Аустрију повећаће се за 2 милијарде кубика. У циљу реализације копненог дела пројекта у иностранству већ су потписани међувладини споразуми са Бугарском, Србијом, Мађарском, Грчком, Словенијом и Хрватском. Заинтересованост за учешће изразила је и Румунија. Руске испоруке обезбеђују 94 процента увоза природног гаса Аустрије. Са својим положајем у самом центру Европе Аустријска Република игра значајну транспортну улогу. Преко ње се врше испоруке руског гаса у Италију, Француску, Немачку, Мађарску и на Балкан. Гасне компаније које су 2006. године основали Гаспром и ОМВ врше директну продају гаса на тржиштима Аустрије. Године 2008. Гаспром је добио 50-процентни удео у Централно-европском гасном хабу (ЦЕГХ) у Бумгартену – крајњој тачки значајних трансевропских гасовода, поред осталог и Nabucco. У Италији је Путин успео да разреши унутрашњи проблем конзорцијума Гаспром - ЕНИ (50%:50%), повезан са изградњом «Јужног тока». Рдаи се о прикључењу пројекту француске Electricite de France (EdF). Након сусрета Путина са Берлусконијем издато је саопштење да ће ОАО «Гаспром» - ЕНИ француској компанији уступити по 10 прцената у пројекту. Споразум о уласку Electricite de France (EdF у састав акционара «Јужног тока» биће потписан у јуну 2010. године у Санкт Петербургу. На тој позитивној позадини некако се затурила тема учешћа ЕНИ у профиту од продаје гаса на свим секторима «Јужног тока», која је недавно била један од повода за узајамну размену оптужби. И највероватније је да нису разматране недавне изјаве шефа Ени Паола Скаронија о спајању дела «Јужног тока» и Nabucco. Идеја је настала у кардинално промењеним условима на европском тржишту гаса. Ако Nabucco осећа тешкоће са попуњавањем цеви гасом, «Јужни ток» има проблема са пласманом. Можемо се сложити са шефом Гаспрома А.Милером око тога, да прича у вези са гасом од шкриљаца подсећа на PR-кампању и да се неће одразити на европском тржишту у дугорочнијем плану. Међутим, глобална криза, «зелена енергетика», чак и исландски вулкан учинили су на тражњу снажан снижавајући притисак. Нешто нема нарочито много оних који желе да повећају куповину руског гаса по дугорочним уговорима. Из већ започетог пројекта «Nord Stream» за сада је продато тек 22 милијарде кубика годишње, од тога 13,5 милијарди компанијама које су у групи «Гаспром»-а. Иницијатори пројекта оријентишу се на прогнозу Гаспрома о расту тражње гаса у земљама ЕУ од 200 милијарди кубика у средњорочној перспективи. Међутим, нема гаранција да ће се тај прираштај потршње задовољавати руским гасом. У сваком случају, за сада у европским куповинама расте удео Норвешке и Катара, истовремено се подгрејава интересовање Европљана за такве испоручиоце као што су Нигерија или Екваторијална Гвинеја. И ствар није у смањењу зависности од Русије, него и у стварању конкурентног тржишта, што је већ смањило цену гаса. Судећи по свему, обезбедити пласман гаса «Јужног тока» моћи ће се једино на рачун смањења његовог транзита преко Украјине. При том је ценовна конјунктура на гасном тржишту неповољна и питање рентабилитета «Јужног тока» (као и «Северног тока», уосталом) веома је актуелно. Цена само подводног дела гасовода процењује се на 6-10 милијарди долара, а укупни буџет пројекта – на 25 милијарди. «Јужни ток» је замишљен како би се искључили ризици транзита руског гаса у Европу преко територије Украјине. Међутим, тај пројекат објективно ствара још веће ризике. Двогодишња трговина са свим транзитним земљама на маршрути «Јужног тока» ни до данас није окончана. Предстоји још да се потпишу споразуми са Италијом и Турском. А треба имати у виду стална непријатна изненађења од стране Бугарске, евентуално и Румуније. Стога се поставља питање: није ли једноставније уместо изградње подводне цеви за 25 милијарди изборити се за уношење измена у украјински устав и позабавити се реконструкцијом украјинског гасно-транспортног система са правима сувласника? Вероватно није једноставније, али јесте јефтиније. И стратешки исправније. Има се над чиме замислити у епопеји са снабдевањем гасом Јужне Европе. Потписани у Бечу споразум планиран је као финале, али се у новим условима тачка претвара у више тачака... У сваком случају, из Рима Путин путује у Кијев. ______________ Игор ТОМБЕРГ - руководилац Центра енергетских и транспортних истраживања Института за исток РАН, професор МГИМО МИП Русије. http://rs.fondsk.ru/article.php?id=2973
_______________________________________________ SIM mailing list SIM@antic.org http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
