Bezbednost Korisnici društvene internet stranice na meti obaveštajaca
CIA operiše i na Fejsbuku Ako želite da sarađujete sa CIA ili nekom sličnom obaveštajnom službom iz SAD, dovoljno je da otvorite profil na Fejsbuku i da im tamo ponudite sve što ih interesuje. Budite sigurni da će vaše informacije odmah da dobiju Fridrih Emke dopisnik iz Frankfurta Društveni sajtovi na internetu sve su popularniji. Ovo samo dodatno raduje tajne službe, koje češljaju podatke ostavljene na takvim mestima. Nedavno je nemački časopis Kopp objavio članak u kome otkriva preporuku nemačke obaveštajne službe svojim saradnicima da ne učestvuju u radu ovakvih sajtova, na prvom mestu popularnog Fejsbuka, koji ima oko 400 miliona članova iz celog sveta. I do sada je bilo poznato da Fejsbuk i slični sajtovi privlače pažnju policije i tajnih službi zbog podataka koje ljudi na njima neoprezno ostavljaju. Sredinom 2009. postao je poznat slučaj kada je iranska tajna služba preko Fejsbuka otkrivala prijatelje poznatih protivnika režima. Celokupna društvena mreža, a na prvom mestu Fejsbuk, organizovana je tako da se povezuju ljudi koji dele istu ideju, ili interes. Posle masovnih antirežimskih protesta, iranske službe bezbednosti su došle na ideju da pregledaju naloge na Fejsbuku privedenih ili na drugi način kao opozicionare identifikovanih ličnosti. Pri tome su došli do dragocenih podataka o njihovim sagovornicima, odnosno ljudima koji takođe kritikuju represivnu vlast mula. Odskora je pristup Fejsbuku iz Irana blokiran, a slično su postupile i Kina, Vijetnam i Sirija. Razlog ovakvom postupku ne leži samo u strahu od širenja antirežimskih ideja već prvenstveno u želji da se spreči infiltracija američkih obaveštajnih službi. Kapital i CIA Fejsbuk (Facebook) je počeo sa radom 4. februara 2004. Ova internet stranica, na koju se svako može učlaniti, nalazi se u vlasništvu istoimenog preduzeća (Facebook Inc. sa sedištem u Kaliforniji) koje i upravlja njime. Njegovi korisnici se mogu pridruživati u mreže koje su organizovane po gradovima, radnim mestima, školama i regionima, kako bi se povezali i komunicirali sa drugim ljudima. Takođe, ljudi mogu dodavati prijatelje, slati im poruke, a mogu i ubacivati nove podatke u svoje lične profile kako bi obavestili prijatelje o sebi. Najvažniji vlasnici Facebook Inc. su Mark Zakerberg (30 odsto), Piter Til (7 odsto), Digital Sky Technologies (6,9 odsto) i Microsoft (1,6 odsto). Mrežu je stvorio Zakerberg dok je još bio student na Harvardu i prvobitno je služila da bi olakšala komunikaciju studentima tog univerziteta. Posle osnivanja je Fejsbuk u nekoliko navrata prikupio ukupno 740 miliona dolara kapitala. U međuvremenu projekat zarađuje, po procenama, između 150 i 300 miliona dolara godišnje (za 2009. predviđen je obrt od pola milijarde dolara), ali još nije profitabilan jer ima visoke troškove. Prvi značajni investitor bio je Piter Til, poznat po tome što je bio suinvestitor u PayPalu. Po prodaji PayPalovih akcija Til je osnovao hedž-fond koji danas na različitim berzama upravlja kapitalom od preko dve milijarde dolara. U junu 2004. investirao je 100.000 dolara u Fejsbuk. Sledeći investitor je daleko opasniji igrač od pomenutog Tila. Maja 2005. američka kompanija Accel Partners uložila je 12,7 miliona dolara u projekat Marka Zakerberga. Jedan od menadžera ove kompanije je i izvesni Gilman Lui koga istovremeno nalazimo i na mestu izvršnog direktora preduzeća In-Q-Tel. In-Q-Tel je 1999. osnovala američka tajna služba CIA sa izričitim zadatkom da na internetu prikuplja podatke o ličnostima koje bi mogle da budu od interesa za američku bezbednost. Bez zaštite Već 2007. Fejsbuk menja pravila svog poslovanja i dozvoljava takozvano lično reklamiranje, odnosno vrstu reklame prilagođenu svakom od tadašnjih 50 miliona korisnika ponaosob. Da bi ovo moglo da se ostvari bilo je neophodno da se privatni podaci svih korisnika dostave marketinškim kompanijama. Šta ovo konkretno znači, objašnjava nam jedan od tadašnjih korisnika Fejsbuka i stručnjak za marketing Net Vajner: "Zamislite da u prodavnici kupite knjigu naslova Sve o SIDI i kako se izlečiti i da taj podatak bude saopšten svim vašim poznanicima. Šta bi oni mogli da misle o vama?" I pored protesta ovakav način rada je manje-više zadržan i do danas. Kompletan Fejsbuk, smatraju u nemačkom Udruženju za zaštitu potrošača, ustrojen je tako da omogućuje nesmetan rad obaveštajnih službi. Sam Faceboook Inc., zvanični vlasnik ove društvene mreže, čini sve što je u njegovoj moći da obaveštajcima olakša posao. Da bi pokazali koliko su slabo čuvani podaci pohranjeni na Fejsbuku, grupa američkih studenata je krajem prošle godine sa profila Marka Zakerberga skinula njegove privatne fotografije i objavila ih u medijima. Posle ovoga jedina promena je bila ta što Zakerberg više nije postavljao privatne fotografije na svoj profil. Iako i službe nekih drugih zemalja koriste podatke prikupljene na Fejsbuku, ova mreža je u potpunosti okrenuta američkim državnim i obaveštajnim potrebama. O nekoj slobodi govora ili korišćenja uopšte ne može da se razmišlja, što pokazuje i Tabloidovo iskustvo (vidi okvir). Zbog ovakvog, skoro fašističkog načina poslovanja, Fejsbuk je stalna meta hakera iz različitih zemalja. Najjači udari su bili od jedne do danas neotkrivene grupe iz Rusije, koja je krajem 2009. uspela da za trenutak prekine rad Fejsbuka. CIA koristi Fejsbuk i da bi vrbovala nove saradnike, smatra novozelandski list Herald, koji je avgusta 2008. objavio spisak nekoliko grupa koje su u ovom cilju osnovane na Fejsbuku. Posle objavljivanja pomenutog članka u Koppu, oglasilo se i nemačko ministarstvo zaduženo za zaštitu potrošača. Ono, istina, nije ni potvrdilo, ali ni demantovalo informaciju o navodnom upozorenju saradnicima nemačkih obaveštajnih službi, ali je na do sada najdirektniji način pozvalo građane da ne koriste Fejsbuk, jer njihovi lični podaci na ovoj mreži nisu zaštićeni. Da li je potreban još neki komentar? Sloboda štampe U jesen 2009. isključen je bio nalog jednog od saradnika Tabloida. Pošto je uredništvu Fejsbuka dostavljena kopija lične karte i novinarske legitimacije pomenutog saradnika, njegov profil je ponovo aktiviran posle nekoliko nedelja. Početkom aprila ove godine isti profil istog saradnika je ponovo isključen. Ovoga puta je, umesto tražene dokumentacije, PR službi Fejsbuka dostavljeno pitanje da li su tačni navodi iz nemačke štampe. Odgovor na ovo pitanje nikada nije stigao, ali je zato sredinom aprila isključen i profil samog časopisa Tabloid. Toliko o slobodi štampe u novoj Americi. Investitori Najveći investitori Fejsbuka do danas su Digital Sky Technologies i Microsoft. Kompanija Bila Gejtsa je oktobra 2007. platila 240 miliona dolara za 1,6 odsto vlasništva, pa je tako ukupna vrednost Fejsbuka bila procenjena na 15 milijardi dolara. Već u maju 2009. kada je Digital Sky Technologies kupio 1,96 odsto firme za 200 miliona dolara, vrednost Fejsbuka je pala na deset milijardi dolara. Bivše kolege sa fakulteta su 2004. tužile Marka Zakerberga da im je ukrao projekat za Fejsbuk. Sudski spor je, po navodima samog Facebook. Inc., završen vansudskim poravnanjem po kome je Zakerberg platio 65 miliona dolara odštete. http://www.magazin-tabloid.com/casopis/index.php?id=06&br=205&cl=31
_______________________________________________ SIM mailing list SIM@antic.org http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
