Израелски дебакл
Упад израелских командоса на бродове упућене у појас Газе дефинитивно је била погрешна одлука донета у врху израелске власти. Оштре критике на рачун владе у Јерусалиму не долазе само од бројних држава и организација широм света већ и из самог Израела. Није јасно како су Израелци били толико наивни да на онакав начин улете у Хамасову замку и нападну бродове на којима је најмање било Палестинаца, а понајвише Турака и држављана земаља Европске уније. Зачуђујуће је то да су кабинети у Јерусалиму било толико несвесни какав ће пи-ар ефекат имати овакав напад на стране држављане, као и да ће у овој ситуацији једна екстремна организација, попут Хамаса, бити у својеврсној позицији жртве. Чланица Кнесета Арапкиња Ханин Зоаби, која је била на једном од бродова тврди да „циљ Израела био не само да се пловидба заустави, већ да се изазове највећи могући број жртава”, како би се „такве иницијативе зауставиле у будућности”. Чак и ако је то истина, Израел је промашио мету јер не само што су већ кренула нова два брода у правцу Газе, већ ће овај догађај бити инспирација за многе екстремисте да одреде Израел као „легитимну мету”. Питање је зашто израелска морнарица није сачекала да бродови уђу у територијалне воде код Газе чиме би, према међународном праву, њихово пресретање бродова било легално узимајући у обзир проглашену блокаду. Међутим, можда то Израелцима није било ни важно јер је историја међународних односа препуна примера да се и те како може кршити међународно право уколико сте довољно јаки или иза вас стоји неко довољно јак. Упркос томе што се америчко-израелски односи лошији него икад пре, они су и даље довољно добри да су се САД потрудиле да убеде Турску да прихвати мањи степен критике у саопштењу Савета безбедности УН, поводом овог случаја. Вашингтон је поприлично бринуо о форми дипломатског речника коришћеног у саопштењу СБ УН тако да је успео да убеди Анкару да се у документу осуде „акти”, а не „акт” који је довео до смрти најмање десет цивила и рањавања многих. Наиме, за Турке је било веома важно да се употреби једнина како би се тиме истакло да је Израел сам одговоран за погибију активиста док употреба речи „акти” сугерише да активисти који су напали командосе сносе део одговорности. Можда је, пак, Израел и добро проценио, свестан да ће остати некажњен. С друге стране, израелска блокада Газе, иначе, има ограничен успех, јер је кријумчарење оружја настављено упркос томе што је Хамас изолован, док блокада погађа пре свега такозване обичне људе. Иако израелски званичници кажу да сваке седмице у појас Газе стиже 15.000 тона хуманитарне помоћи, то је, према проценама УН, само четвртина потреба милион и по људи. Ипак, у тој помоћи никад нису чоколада, инстант кафа или млечни производи у великим пакетима, јер се израелска блокада односи на њих подједнако као на оружје или грађевински материјал од којег је могуће направити бункер. Слободан Самарџија [објављено: 01/06/2010] http://www.politika.rs/rubrike/uvodnik/Izraelski-debakl.sr.html
_______________________________________________ SIM mailing list SIM@antic.org http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
