Трагом вести
НАТО иде стопама империје Уколико алијанса жели да преживи нестанак Варшавског уговора потребно је да од Русије створи најближег савезника Велика светска економска криза погодила је и НАТО, мере штедње одразиће се како на укидање бројних регионалних команди, тако и на смањење администрације и агенција алијансе. Дошло је време да пад Берлинског зида и нестанак Варшавског пакта узму свој данак, доба дивног бесмисла јединог војног пакта у Европи изгледа да је завршено. Тешко да ће било ко у Бриселу, или у Монсу, моћи да натера владе чланица НАТО-а да одвоји најмање 2,2 од ГДП за своје оружане снаге. Ако је у победи у хладном рату НАТО видео богом дану могућност да успостави Нови светски поредак, у којем би Америка преузела улогу „добротворног глобалног хегемона”, хтео то свет или не, економија је затворила тај прозор могућности. Наиме, НАТО је данас у истој ситуацији као Британска империја крајем 19. века, са досад невиђеним обавезама широм света, али све мањим делом светске војне моћи која би могла да испуни те обавезе. У источној Европи НАТО мора стално да преиспитује ратне гаранције да ће бранити државе које већина Американаца не би успела да пронађе на географској карти. С друге стране, гурајући НАТО до граница Русије дат је адут свима онима који јачају руску војну моћ и који учвршћују војне везе Русије и Кине. Формирање листе тзв. „отпадничких” држава добијени су нови противници, а није искључено да се не ради и на проналажењу новог непријатеља. Као главну земљу НАТО-а, Америку више не сматрају поштеним посредником између Израелаца и Палестинаца, мировни процес у том сукобу на ивици је слома. У Ираку је ситуација врло ровита, амерички војници и даље гину, истина мање него прошлих година, али славни дани „Пустињске олује” из 1991. и инвазије на Ирак из 2003. године дефинитивно су прошли. У Заливу се рађа нова регионална сила, Иран, са нуклеарним оружјем. Никакве резолуције УН неће зауставити Иран да се дочепа атомског оружја и ту не би смело бити никакве дилеме. Наиме, Техеран је видео како је прошао Садам Хусеин без атомског оружја.Ток историје у Заливу не иде у прилог ни монархија ни Запада. На Далеком истоку Кина постаје доминантна сила. Она већ сада испоручује оружје свим антиамеричким настројеним режимима у свету. Америчка и НАТО политика када је Кина у питању почива на нади „да ће стари комунисти напустити маоистичке снове о азијској хегемонији и прикључити се потрошачкој револуцији”. „Ако сте хтели да водите миран живот није требало да се родите у 20. веку”, рекао је Лав Троцки. Исто, изгледа, важи и за 21. век. Западне елите биле су после пада Берлинског зида дуго времена охоле, арогантне, самозадовољне, баш као некада Британци уочи Бурског рата. Крајем 19. века Британија је била скоро без пријатеља, али је донела сјајну одлуку. Решила је да направи савезнике од бивших непријатеља, пре свега од Американаца. Тај савез спасао је Британију у два светска рата. Ако НАТО жели да преживи нестанак Варшавског уговора он под хитно мора да од од Русије створи најближег савезника. Ширење НАТО-а ка границама Русије није искрена политика према Русији. Владати светом у некадашњем британском империјалном маниру, значи проћи кроз исто британско понижавајуће искуство. Кад тад. Економска криза и смањење трошкова алијансе само су иницијалне каписле за оно што тек следи. Мирослав Лазански http://www.politika.rs/rubrike/Svet/NATO-ide-stopama-imperije.sr.html
_______________________________________________ SIM mailing list [email protected] http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
