http://standard.rs/vesti/41-svet/4754-vildersov-holandski-prodor-evropa-se-budi-.html
VILDERSOV HOLANDSKI PRODOR: EVROPA SE BUDI! ponedeljak, 14 jun 2010 14:26 Srđa Trifković Vilders je razdrmao elitistički konsenzus, koji je de facto i započeo priču sa imigracijom, multietničnosti i egzistencijom ogromne muslimanske dijaspore na Zapadu Impresivan prodor antidžihadističke Partije za slobodu (PVV) poslao je iz Holandije očekivani talas šoka u Evropu. Predsednik te stranke Gert Vilders želi da uđe u vladu pošto je njegova stranka osvojila treće mesto na izborima, sa 24 mesta u parlamentu i tako više nego udvostručila svoj udeo u 150-članom sastavu. „Niko više u Hagu ne može da zaobiđe PVV“, rekao je on. “Nemoguće se dogodilo“, nastavio je Vilders, “Holandija je izabrala više bezbednosti, manje kriminala, manje imigracije i manje islama“. „Manje islama“ je ključ. Zaboravite na trenutnu krizu, socijalnu politiku, socijalnu zaštitu i ostale stvari sa evropskih izbora. Najveći gubitnik (na izborima) je Jan Peter Balkenende, uskoro bivši holandski premijer. Njegov poraz dugo je očekivan. Pre šest godina, očitujući idiotizam koji se mogao očekivati od evrosocijaliste, požurio je da, odmah posle džihadskog ubistva reditelja Tea van Goga na ulicama Amsterdama, kaže kako „se ništa ne zna o motivima ubistva“. On je pozvao je naciju „da ne žuri u donošenju zaključaka“. Balkenende je takođe naglasak stavio na Van Gogovo „iskreno mišljenje“ i dodao je da je „neprihvatljivo da razlika u mišljenjima dovede do brutalnog ubistva“. Izgledalo je kao da bi Balkenende „brutalno ubistvo“ smatrano „manje prihvatljivim“ da nije bilo uzrokovano „različitim mišljenjima“ nagoveštavajući dublje razloge tog čina bolom uvređenog muslimanskog društva, a možda i rediteljevim bezosećajnim i neprikladnim aktivnostima. RAMADANOV IMPERATIV Balkenendeov poraz je takođe uzrokovan domaćim problemima, ali ključ njegovog poraza je njegova bezuslovna popustljivost. Njegove islamofilne tričarije više nisu prihvatljive za rastući korpus holandskih birača. Stari kontinent se budi, iako polako, zbog mogućnosti da bi do 2050. godine zapadno od linije Trst-Čšečin (Poljska) mladih muslimana moglo da bude više od četvrtine u ukupnom stanovništvu. Milioni njih već sada žive u svetu koji je jako malo povezan sa njihovim domicilnim zemljama, zbog čega prema tom svetu imaju ohol i neprijateljski stav. Današnja „Ujedinjena Evropa“, u razumevanju Balkenendea, njegovih kompanjona iz Brisela i većine nacionalnih kancelarija ne stvara društvenu i građansku identifikaciju osim na bazi velikog poricanja starih običaja i preziru za nasleđene vrednosti. To stvara dosadnu jednakost i multietničku „toleranciju“. Ali njihova trulost hrani prezir i pompeznu aroganciju sa druge strane: zato Tarik Ramadan smireno insistira da bi muslimani sa Zapada trebalo da se ponašaju kao u većinskoj muslimanskoj zajednici i da budu oslobođeni polaganja računa starosedeocima. Muslimani u Evropi bi trebalo da osećaju kako imaju pravo da žive po svojim običajima, dok bi, „prema običajima zapadne popustljivosti“, društvo u celini „bilo dužno da poštuje njihov izbor“. Ako takvo „poštovanje“ bude nastavljeno da se forsira u krugovima elitnih klasa, do kraja ovog veka neće biti „Evropljana“ kao članova etničkih grupa koje dele isti jezik, kulturu, istoriju, pretke i naseljenu zemlju povezanu sa njihovim imenima. Smanjenje matične populacije bilo bi indoktrinirano verovanjem da su neprijateljski nastrojeni stranci blagoslov koji obogaćuje njihovu kulturnu lišenost i moralno neodržive zajednice, ili bi jednostavno bili prisiljeni da prihvate demografsku smenu. „Liberalna tolerancija“ i prateća „društvena obaveza“, na koje se Tarik Ramadan poziva, su sredstva za samoubistvo Zapada. „Nijedna druga trka ne može da podupre ove moralne principe“, napisao je Žan Raspal, „zato što je ona oružje sopstvenog uništenja“. Holandski glasači, koji tradicionalno spadaju među najliberalnije u Evropi, bude se znajući da ta oružja moraju biti odbačena i da pristalice ovih smrtonosnih „principa“ moraju da budu uklonjeni sa svih uticajnih i moćnih pozicija ukoliko uopšte žele da njihova zemlja preživi. POKVARENI ROTERDAM Hilari Belok se 1938. godine pitala „da li će snaga vremena islamu vratiti pretnju naoružanog Muhamedovog sveta, koji će razdrmati dominaciju Evropljana - još uvek Hrišćana – i ponovo se pojaviti kao najveći neprijatelj naše civilizacije?“ Sedam decenija kasnije, ista ta oronulost prisutna je u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Skandinaviji, Kanadi, Americi, uključujući oba svoja primarna uzroka. Jedan je gubitak vere, uz još par drugih razloga. Drugi je elitističko neprijateljstvo prema svim formama solidarnosti među narodima, nastalim na zajedničkim istorijskim sećanjima, precima i istim kulturama. Krajnji rezultat toga jeste zapadnjački gubitak smisla za sopstveni posed. Vilders je razdrmao taj elitistički konsenzus, koji je de facto i započeo priču sa imigracijom, multietničnosti i egzistencijom ogromne muslimanske dijaspore na Zapadu, koji želi da se to tretira kao trajna i nepromenjiva činjenica. Konsenzus je preplavljen logikom, koja je u svojoj primeni dogmatska, a u svojim rezultatima katastrofalna. Veliki Gleichschaltung nacija, rasa i kultura, koje će označiti kraj istorije nije unapred određen. U Holandiji su plodovi toga i više nego vidljivi. Gibon je mogao imati na umu današnji Roterdam, kada je pisao o padu Rima, čije su se mase pretvorile „u odvratan i jadan narod“. Gilders je pokazao da ovaj zložin može i mora biti zaustavljen. Osnivači Sjedinjenih Američkih Država zbacili su svioju kolonijalnu vladu zbog mnogo lakših prestupa nego što su oni za koje je okrivljena klasa izdajnika sa obe strane Atlantika.
_______________________________________________ SIM mailing list [email protected] http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
