<http://www.dnevnik.rs/node/24952> http://www.dnevnik.rs/node/24952
  


ТАНАСКОВИЋ: Ни чуда овде нису немогућа


Услови за неки озбиљнији продор у смислу истинског помирења народа, 
успостављања поверења и покретања конструктивне сарадње, а зарад свеопштег 
добра,

реално још увек нису стекли, прокоментарисао је др Дарко Танасковић буђење 
сарадње у региону и отопљавање у односима Србије и Босне и Херцеговине, као и 
Србије и Хрватске.
– Засад се углавном може рачунати на симболички ефекат, који у политици никако 
није занемарљив. Важни су, дакако, и ови први искораци, јер сваки пут почиње 
првим кораком. Али симболика, поготово у сложеним постјугословенским 
релацијама, потенцијално је вишесмислена, а самим тим је за политику и 
несигуран савезник – каже за „Дневник” наш бивши амбасадор у Турској и при 
Светој столици у Ватикану, оријенталиста и стручњак за балканске културе. 
Да ли је ипак дошло време не само симболичних гестова него и за реалне промене? 
– Уз резерву да нисам ни политичар ни политички аналитичар, а и да сам, по 
природи ствари, недовољно обавештен, рекао бих да ће на нивоу прагматичног 
политичког рационализовања, што не значи и дубинских емоција, бити лакше 
унапредити српско-хрватске него српско-бошњачке односе.
Колико истина, која је ружна, може да помирује? 
– Не може бити плодоносног дијалога све док се апсолутизује властито виђење 
конфликтних димензија заједничке прошлости, укључујући и скорашњу, која још 
увек траје. Мора се учити од историје, што углавном не чинимо, а не би се смело 
постати њеним сужњем у осмишљавању садашњости и будућности, што већином још 
увек јесмо. Одсуство мере води у ћорсокак, ако не и у нова, стална сукобљавања. 
Негативне хипотеке прошлости неће се отклонити њеним фризирањем, а заправо 
„конструктивним кривотворењем“ кроз паритетна ауторства у „неконфликтним“ 
уџбеницима историје, већ само здравим ставом да прошлост, ма каква била, не 
може бити важнија од будућности.
Према вашим проценама, у којој је мери реалан утицај вехабија на прилике у БиХ 
и у широј околини, укључујући и новопазарски регион? 
– Екстремни следбеници вахабизма, код нас познати као „вехабије“, никако нису 
апстракција, али нису ни тако велика претња миру и стабилности како се то 
понекад и понегде жели сугерисати. Вахабитски правац тумачења и примене 
исламског учења у друштвеној пракси стран је балканским муслиманима, али се 
успео запатити и донекле проширити услед поремећаја до којих су довели сукоби и 
рат на простору бивше Југославије, као и опште радикализације унутар 
муслиманског, односно бошњачког популацијског корпуса, уз финансијску и делом 
организациону подршку из иностранства. Радикални ислам ће на нашем терену имати 
утолико више шанси уколико спорије тече његова укупна стабилизација, а неке 
политике наставе да се руководе ратном, џихадском, а не мирнодопском логиком.
Као дипломата од искуства видите ли неку шансу да Београд и Приштина седну за 
преговарачки сто?
– За разне столове се и раније седало, па видимо докле се стигло. За столове ће 
се вероватно и убудуће седати. То је политички и дипломатски императив. Али 
изгледи преговарања – ако стварног преговарања уопште буде – зависиће од менија 
на столу, а он је засад обесхрабрујуће једноличан. Ипак, у политичким стварима 
није мудро употребљавати речи као што су „коначно“ или „никад“, без обзира на 
то иде ли ти у датом тренутку добро или лоше. 
Ако је веровати актуелним политичким вођствима у кругу чији пречник није већи 
од 500 километара, њихов циљ је заједнички – европске интеграције. Како, 
међутим, наговорити сумњичаве националисте, чему уопште Европска унија? 
– Евроскептицизам не бих везивао само за, како кажете, „сумњичаве 
националисте“, јер је он данас у порасту чак и унутар ЕУ. Уопште, зашто би неко 
с нормално развијеним националним осећањем начелно био против чланства у ЕУ, 
ако је то добра ствар? Лично верујем да је већина грађана Западног Балкана још 
увек за приближавање својих држава ЕУ, што поготово важи за владајуће политичке 
елите. Но, пут до циља биће дуг и тежак, сем, како изгледа, за Хрватску. На том 
путу би свакако било корисно, а за чланство у ЕУ ће бити неопходно, изгладити 
међусобне односе. За то је, међутим, потребно много искрености, добре воље и, 
нарочито, времена. А ако постоји нешто чега балканске државе немају довољно, 
онда је то време. С друге стране, скраћивати то време сумњивим пречицама није 
препоручљиво, јер постоји опасност да се изгуби и нешто важније од времена, па 
и чланства у Европској унији.

 Реља Кнежевић

 

Јединствена прилика за молитву

Колико је реално да папа Бенедикт XVI заиста дође 2013. године у Ниш? 
– Мислим да се засад не може говорити о формалном позиву поглавару 
Римокатоличке црке да 2013. године у Нишу присуствује обележавању 1700. 
годишњице Миланског едикта којим је цар Константин дозволио слободно исповедање 
хришћанства у Римском царству. Нема сумње да се патријарх Иринеј залаже за то 
да Ниш, а самим тим и Србија, спремни дочекају тај значајан јубилеј за све 
хришћане и да се он претвори у истински велику екуменску манифестацију. Шта 
онда може бити прородније и лепше до да се у родном месту цара Константина, а и 
у Милану, окупе поглавари свих хришћанских цркава, укључујући и ону 
најбројнију, Католичку? Верујем да ће СПЦ, а и наша држава, благовремено 
предузети све што је потребно како би ова јединствена прилика да се, сред 
толиких подела, баш у Србији испољи општа хришћанска сједињеност у љубави и 
молитви, била што достојније искоришћена.

 

Богатство и проклетство

У једној студији тврдите да је “исламска/османска/оријентална компонента 
интегрални део културног идентитета балканских народа”... 
– Оријент је присутан у нама, у нашој култури, навикама и менталитету. Ако се 
правилно схвати, та компонента је наше балканско богатство и цивилизацијска 
компаративна предност. Она постаје оптерећење и проклетство, ако се идеолошки и 
политички накарадно инструментализује с искључивим позитивним или негативним 
вредносним предзнаком. На жалост, управо је такав процес на бившем 
југословенском простору већ подуже у току, што производи штетне последице по 
међуљудске односе и нарушава равнотежу појединачних и колективних културних 
идентитета.

 

 

 

_______________________________________________
SIM mailing list
[email protected]
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim

Одговори путем е-поште