Брдар и Јокић: Ректоре, поднесите оставку ради спаса части Универзитета
petak, 18 jun 2010 19:08 ИН4С <http://www.in4s.net/component/mailto/?tmpl=component&link=aHR0cDovL3d3dy5pbjRzLm5ldC9rdWx0dXJhLzczLWt1bHR1cmEvMTkxMzctMjAxMC0wNi0xOC0xOC0yNi01Nw%3D%3D> El. pošta <http://www.in4s.net/kultura/73-kultura/19137-2010-06-18-18-26-57?tmpl=component&print=1&layout=default&page=> Štampa <http://www.in4s.net/kultura/73-kultura/19137-2010-06-18-18-26-57?format=pdf> PDF Након што је Мајкл Волцер, емеритус професор на Универзитету Принстон из Сједињених Америчких Држава и вероватно највећи политички филозоф данашњице, изабран за почасног доктора Универзитета у Београду, отвореним писмом и позивом ректору Београдског универзитета да поднесе оставку, јавности су се обратили професори Милан Брдар и Александар Јокић. Професор америчког Принстон универзитета Мајкл Волцер је жустро заговарао бомбардовање Србије. Редовни професор Универзитета у Београду и бивши председник Српског филозофског друштва Милан Брдар и професор Портланд стејт универзитета у САД Александар Јокић најоштрије су протестовали због тог чина и позивали академску јавност и челнике Универзитета да зауставе чин додјеле признања овом интелектуалцу због очувања националног достојанства и у интересу заштите институције Универзитета. Писмо преносимо у цјелости. Поштовани господине Ректоре (проф. др. Бранко Ковачевић), Поводом доделе почасног доктората професору Мајклу Волцеру, захтевамо од Вас да као најодговорнија личност Универзитета поднесете неопозиву оставку. Сасвим је могуће, г-дине Ректоре, да сте у овој акцији били жртва недовољне обавештености услед неодговорности предлагача за овако високо признање. Али, добили сте наш Протест, из ког сте могли да видите у чему се састоје „заслуге“ награђеног професора, сада већ лауреата. Сасвим је могуће да вас наш текст није чекао на столу иако смо га послали електронским путем. Журили смо, јер смо и ми касно чули за ову ујдурму без преседана у нашој академској историји. Пре нашег протеста о квалитетима кандидата за поменуто признање могли сте да се обавестите преко своје прес службе. Тај тип информисања је пожељан с обзиром на број припадника из академског света у иностранству који су се залагали за војну „интервенцију“ против наше земље, а сада су спремни да нам долазе у госте. Ако сте били обавештени у понедељак, када смо Протест послали Вама и јавности, ауторитетом који Вам обезбеђује тако висока институција могли сте све да обуставите, чак и на пар сати пре заказане свечане церемоније и да јавно прозовете актере ове политичке лакрдије. Да сте то урадили, срамота би ишла само на рачун предлагача, а на Ваш само част. Питање истинитости наших навода о лауреату изложених у протесту могли сте да истерате на чистину за пар сати. Тим пре што смо вам у ту сврху приложили неопходне електронске адресе у сврху прегледа публикација у којима је дотични професор стекао „заслуге“ за које је сада награђен. Уз то, били смо Вам на располагању за хитан састанак, који смо очекивали јер смо озбиљни чланови академског света а не анонимни достављачи. Посебно истичемо да је лауреат у свечаном говору после пријема признања дао пуно оправдање не само нашег протеста него и овог захтева. Као људи привржени академским вредностима и научним узусима, с још увек живим осећањем дужности очувања националног достојанства и самопоштовања, са жаљењем констатујемо да нисте обуставили ову академску бруку до скандала тако високе институције на чијем сте челу. Зато сматрамо да Вам, ради спаса части Универзитета и обнове академске озбиљности, као и сопственог угледа, преостаје неопозива оставка као морални чин. Оставка је једини преостали частан чин као излаз из ове ситуације за све нас, како бисмо заједно и даље могли да се посматрамо – у огледалу! Био био то, наравно, чин у интересу заштите институције према којем је сваки лични интерес безначајан. У случају да тако не учините само ћете допринети даљем моралном урушавању Универзитета и увећању ове срамоте, што ће нас све оставити с осећањем академског пораза и националног стида. Не заборавимо да институције увек остају, а ми одлазимо. Историја ће нас се сећати само по томе како смо им служили. У Београду, 18. 06. 2010. године Проф. др Милан Брдар, с.р. Проф. др Александар Јокић, с.р http://www.in4s.net/kultura/73-kultura/19137-2010-06-18-18-26-57
<<image001.png>>
<<image002.png>>
<<image003.png>>
_______________________________________________ SIM mailing list [email protected] http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
