SIGURNA KUĆA ZA PRLJAVI NOVAC: TAJNE VATIKANSKE BANKE utorak, 22 jun 2010 13:57 Roman BEDNÁR
Malo ko zna da na jugu Evrope postoji banka koja ne poštuje ni najobičnije finansijske zakone. Njene saradnike ne mogu da uznemiravaju niti da im nešto nameću ni pravosudni organi niti poreske institucije To je u suštini lepa mogućnost za one koji se kupaju u milionima, a državi neće da daju ni centa. Za neke ljude ta banka je kao čarobni „Sezame, otvori se!“. Onaj ko od nje dobije kredit može biti siguran da će ta informacija biti čuvana više nego tajna katoličkog sveštenika. U toj jedinstvenoj banci apsolutno se ništa ne govori o klijentima niti o računima – podaci se ne obrađuju elektronskim putem. I ni pod kakvim okolnostima banka ne objavljuje izveštaje. Zvanični naziv banke je: Istituto per le Opere di Religione. A u inostranstvu je poznatija po običnom imenu Vatikanska banka. PRANJE PARA Jedini vlasnik banke je predstavnik svetog Petra na zemlji Papa Rimski. Iako je delatnost banke daleko od svetih poslova, ona je svojevrsna riznica za celokupnu Rimokatoličku crkvu. Nebrojene dieceze (crkveno-administrativne teritorijalne jedinice Rimokatoličke crkve), saveti, crkvene organizacije i fondovi ovde imaju svoje račune. Ali klijenti banke nisu samo različite institucije. Račune u tim bankama radi pranja para drži i italijanska mafija. Korumpirani nemački političari takođe koriste usluge Vatikanske banke kada žele biti sigurni da do njihovih para neće dopreti ni jedna poreska ili finansijska kontrola. Hiljade ekstra bogatih Nemaca (i ne samo Nemaca) krije svoje milione u različitim finansijskim institucijama u određenim zemljama, gde mogu biti sigurni u njihovu tajnost. Nakon nedavnih razotkrivanja, na primer, u Švajcarskoj ili Lihtenštajnu, mnogi su se sami prijavili kako bi izbegli sud zbog poreskih prekršaja u Nemačkoj. Međutim, ti milioneri ili nisu bili vešti ili nisu imali potrebnu informaciju. Ako neko želi da bude apsolutno siguran da ga poreski inspektori nikada neće uznemiravati, on treba da poveri svoje ne sasvim čiste milione veoma ćutljivoj rimskoj dami... I mada je novembra prošle godine Vatikan sa Evropskom unijom potpisao sporazum koji se odnosi na pranje para, taj dokument ne bi trebalo da brine vlasnike kapitala sumnjivog porekla – političare, ekonomiste i ostale. U sporazumu su navedene tek sasvim sporedne, kozmetičke mere. HRIŠĆANSKI POLITIČARI IZ NEMAČKE Banka je unutar crkvene države generalno pravno autonomna. Ma šta Vatikan potpisivao, važne obaveze u odnosu na EU u principu su samo zvanični papir, jer sve ono što radi Vatikanska banka sasvim je drugo pitanje i sa pravnog aspekta to su dve principijelno različite stvari. Izjave Pape Bendikta 16. protiv pranja para vredne su poštovanja – o tome je on usrdno informisao javnost. Ali mafiji, nekim političarima i drugim klijentima banke godi što Vatikanska banka negira postojanje „prljavih“ para u njenim trezorima. Banka ih ustupa političarima koji predstavljaju partije u čijem nazivu postoji reč „hrišćanska“. Među njima su, na primer, i društveni rukovodioci koji se u Nemačkoj trude da raskrinkaju građane koji su nezakonito sakrili u inostranbstvu svoje ušteđevine. Nemačka demokratija ima nekoliko „crnih rupa“ o kojima obični građani ništa ne znaju. Vatikanska banka je jedna od njih, i neverovatno je efikasna. RELIGIOZNOST I MORAL U PRAKSI Vatikansku banku nije moguće ni kontrolisati ni zatvoriti. Zvanično je privatna i istovremeno veoma pobožna institucija. Ali je čudno što saradnici i klijenti banke nemaju ničeg zajedničkog sa pravom hrišćanskom religioznošću i moralom, kome ih uče osnovi teologije. Veoma vizuelno i metaforički jednostavno delatnost Banke mogla bi se opisati ovako: zamislite najbogatijeg milijardera na svetu koji je (hipotetički) u raznim mestima sakrio sopstvene milijarde u sefovima. I ni o jednom sefu milijarder ne podnosi izveštaj. Putujući po svetu, on bez ikakve kontrole ili bilo kakvih poreza transferiše pare iz jednog u drugi sef, a pritom njegovi dobri prijatelji u slučaju potrebe takođe mogu sakriti kod njega svoja ne mala sredstva, opet bez ikakve kontrole sa strane. Vatikanska banka brižljivo odabira one kojima može biti ponuđena veoma povoljna saradnja. Oni treba ne samo da banci povere svoje milione ili milijarde – oni treba da budu i veoma pobožni. U smislu unutrašnjeg moralnog kodeksa Vatikana, koji se apsolutno razlikuje od spoljnog kodeksa, čije poštovanje papa i njegovi najbliži saradnici traže od svojih ovčica. I ako pastva bude poštovala taj kodeks, obećavaju joj večito blaženstvo na nebesima. Slovo, Slovačka Prevod: Rajko DOSKOVIĆ http://standard.rs/vesti/37-ekonomija/4817-sigurna-kua-za-prljavi-novac-tajne-vatikanske-banke-.html
_______________________________________________ SIM mailing list [email protected] http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
