Србија у Јужноафричкој Републици: пала на испиту
Тимур Блохин 24.06.2010, 16:27 Ма како да је то парадоксално, на Шампионату света у фудбалу побеђују најјачи. И када бранилац титуле, државни тим Италије (који је, највероватније, неће одбранити) не може да надигра екипу из 7. десетице на ранг-листи ФИФЕ, то о нечем говори. И када фудбалери који већином играју у европским топ-клубовима зевају док мање вешти, али зато не мање енергични мушкарци са Зеленог континента дају 2 гола, то такође тера на размишљања. Увек се може оправдати тврдњом да је фудбал игра. Али, прво, то је жестока игра и 31 државни тим, на крају крајева, завршава мундијал као поражен. Друго, још је јунак Пушкинове „Пикове даме" говорио: „Шта је наш живот? Игра." Е па, репрезентација Француске, на пример, већ код куће објашњава ове Пушкинове истине својим навијачима. Али једва да ће то утешити навијаче. По свој прилици, предстоји објашњење и државном тиму Србије који није могао да се пласира у плеј оф из групе која њије била најјача. Уза све поштовање, Гана, као и свака афричка екипа, не може да се похвали фудбалском мишљу која се не може надокнадити истрајношћу и вољом за победом. То је попут примене правила армрестлинга на шах. Аустралија, такође уза све поштовање према њој, такође је тим просечних играча. Друга је ствар несаломљива Немачка. Али управо она је побеђена! То још једна ствар која нас зближава са Србима. У питању је прави тријумф ирационалзма: добити тек онако једанаестерац, и то у 2 утакмице узастопце, победити у унапред изгубљеној утакмици, самостално доспети у тамни лавиринт и успешно се извући из њега када је остала само једна шибица и одмах затим посрнути на апсолутно равном месту, победнички подићи руке већ стижући на циљ и зато бити престигнут од стране најближег ривала, а потом лупати себе у прса уз активно коришћење кондиционала („пласирали бисмо се у плеј оф") који је, као што се зна из граматике, нереалан. Руски медији су окарактерисали пораз Србије у последњем колу групног турнира као сензацију. Што се, пак, тиче једанаестерца не досуђеног Аустралији, већина коментатора слаже се у мишљењу да су шансе за то биле 50 према 50. Присталице теорије завере могу рећи: па, требало је да се барем један афрички тим, пласира у плеј оф мундијала који се одржава на Црном континенту. И арбитар, по њима, није досудио једанаестерац из куртоазије. Међутим, разумнији људи ће рећи да треба давати све од себе не последњих 10, већ свих 90 минута регуларног времена. Пад Србије на испиту је утолико неугоднији што је Русија навијала управо за њу. Довољно је прегледати Интернет-форуме са саопштењима типа „е, сада немамо за кога да навијамо". При томе, утакмица Србија-САД могла би постати догађај скоро политичког карактера. Још 3 запажања. Неопходно је да се Владимиру Стојковићи што пре да енглеско држављанство - код проналазача фудбала бележи се непрекидна криза голмана и такав поуздан чувар гола добро ће доћи. То је, уосталом, шала. А сада озбиљно: биће изванредно уколико се Зоран Тошић покаже у московском клубу ЦСКА исто тако добро као и на овом мундијалу. И још нешто: желимо Милошу Красићу, ма где се нашао као резултат борбе у оквиру трансфера, да не изгуби сигурност у своје снаге јер у Јужноафричкој Републици, пре, није оправдао очекивања... И последње: фудбал је стварно игра. И победу у њој ће, по свему судећи, однети неки латинско-амерички тим. http://serbian.ruvr.ru/2010/06/24/10607247.html
_______________________________________________ SIM mailing list [email protected] http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
