intervju: Vilijam Montgomeri

Amerika će teško dozvoliti podelu Kosova 


Irena Radisavljević | 18. 07. 2010. - 00:02h | Foto: Beta | Komentara: 140 
<http://www.blic.rs/Vesti/Politika/198830/Amerika-ce-tesko-dozvoliti-podelu-Kosova/komentari>
  |

Podela Kosova je bila i dalje je najbolje rešenje veoma složenog kosovskog 
problema. Srpske vlasti su inicijativom za rezolucijom o podeli u UN i 
otvaranju tog pitanja pokazale volju da se ponovo otvore progovori o statusu, 
ali prekasno.

Podela će biti moguća jedino ako SAD pošalju veoma snažnu, nedvosmislenu poruku 
vođama kosovskih Albanca da razmotre takvo rešenje. Kada se u obzir uzme 
aktuelni stav Vašingtona, mogućnosti da se nešto tako dogodi ekstremno su tanke 
– kaže u razgovoru za „Blic nedelje“ Vilijam Montgomeri, bivši ambasador SAD u 
Srbiji. 

– Pesimista sam po pitanju rešenja kosovskog problema. To što SAD neće raditi 
na ubeđivanju kosovskih Albanaca da izađu u susret srpskim zahtevima, znači da 
će Srbija morati da prihvati mnogo manje nego što je trenutno voljna i da uzme 
u obzir. Aktuelna srpska vlada fokusirala je celokupnu spoljnu i unutrašnju 
politiku na kosovsko pitanje i zarobila samu sebe po pitanju mnogih važnih 
stari. Biće veoma teško odstupiti od tih čvrstih stavova koje je srpska vlast 
zauzela bez ozbiljne konfrontacije s političkim oponentima. Ostaje da vidimo da 
li će srpska vlada koje je zauzela takav veoma tvrd stav biti spremna da 
prihvati rešenje kakvo se nameće. 


Znači li to da je autonomija na severu i u enklavama najviše što Srbija može da 
postigne?
– Zaista mislim da je to najviše čemu Srbija može da se nada u ovom trenutku i 
u predvidljivoj budućnosti. Mislim da će kosovski Albanci i međunarodna 
zajednica otići veoma daleko u davanju autonomije kosovskim Srbima. Ali, i to 
je ogromno ali, cena toga bi bila kraj paralelnih institucija i priznanje 
vrhunske vlasti kosovskih Albanaca, uključujući tu i dobijanje mesta u UN. 
Postoji dosta prostora za pregovore u okviru ovakvog seta ključnih principa 
ukoliko je Srbija spremna da krene tim putem. Dosta bi moglo biti postignuto za 
kosovske Srbe, to je sigurno. Žao mi je što moram da kažem, ali njihova 
dobrobit bi ipak morala biti daleko veći prioritet nego što trenutno jeste. 


Šta bi, po vašem mišljenju, mogla da bude odluka Međunarodnog suda pravde po 
pitanju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova?
– Zaista ne mogu, niti bilo ko može, predvideti kakva će biti odluka. Sigurno 
je, međutim, da će ako suštinski bude u korist srpske strane, to ojačati srpske 
napore da se spreče dalja priznanja, kao i volju da se nastavi s borbom protiv 
nezavisnosti Kosova. Međutim, u obrnutom slučaju, kada bi odluka bila u korist 
albanske strane, to ne samo da bi povelo druge zemlje koje nisu priznale 
nezavisnost da je priznaju, već bi izazvalo ključne evropske partnere da pokažu 
sve manje simpatija i razumevanja za srpsku poziciju. 


Ima li mišljenje MPS uopšte snagu da promeni trenutnu situaciju?
– Sasvim je sigurno da odluka MPS, kakva god bila, neće promeniti bazične 
činjenice na terenu. Kakva god odluka bila, kosovski Albanci se neće odreći 
statusa nezavisnosti, a ključne evropske zemlje i SAD koje su priznale tu 
nezavisnost neće povući svoje odluke. S druge strane, srpski ministar spoljnih 
poslova iskreno je izjavio da Srbija neće prihvatiti nezavisnost Kosova bez 
obzira na mišljenje MPS. Takva vrsta izjave olakšava kosovskim Albancima da i 
sami učine isto to. Trenutni status kvo održava se samo zato što su kosovski 
Albanci do sada ostavljali Međunarodnoj zajednici da se bavi pitanjem kosovskih 
Srba. U takvim okolnostima, veoma je moguće da neke ekstremnije grupe pribegnu 
nasilju. To bi moglo da izazove katastrofu. 


Može li Srbija da računa na podršku evropskih partnera po pitanju kosovskog 
problema?
– Postoje dva glavna toka evropske politike prema Srbiji. Jedna se fokusira na 
Srbiju i trudi se da bude ohrabrujuća i korisna. Ta strana uvek maše šargarepom 
članstva u EU i izbegava reč na slovo “K” kada god je to moguće. Druga, 
međutim, radi na razvoju nezavisne države Kosovo i trudi se da omogući Kosovu 
da u trenutnim granicama sprovodi svoj autoritet. U zavisnosti od države 
članice, značajno varira stepen spremnosti ili nedostatka iste da se ospori rad 
paralelnih institucija koje su na Kosovu organizovali Srbi i Srbija. To sve je 
veoma zbunjujuće. Takva situacija ne odgovara nikome. Nada i očekivanja da će 
se u budućnosti ova dva pravca evropske politike spojiti u jedan, kada i Kosovo 
i Srbija postanu članice EU, ima niz problema. 

 


Članstvo u EU ne pre 2018.
Mislite li da srpske integracije u EU zavise od rešenja kosovskog pitanja?
– Žao mi je, ali moram da kažem da je članstvo Srbije u EU najmanje osam godina 
daleko, a vrlo verovatno i mnogo dalje, bez obzira na to šta će Srbija činiti. 
Ko god da vam tvrdi drugačije, zavlači vas, namerno ili slučajno. Ta činjenica 
je delom posledica stanja u Srbiji, a delom gomile problema sa kojima se Evropa 
suočava poput “zamora od proširenja”, finansijske krize u evrozoni, globalne 
ekonomske krize, povećanja nemačke nespremnosti da subvencioniše slabije 
ekonomije i stalna pitanja oko budućnosti Evrope. 

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/198830/Amerika-ce-tesko-dozvoliti-podelu-Kosova

_______________________________________________
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim

Одговори путем е-поште