Intervju nedelje: Srđan Srećković, potpredsednik SPO Draža ipak streljan!
Nedelja - 18.07.2010 Britanci javili da je 17. jula 1946. godine Draža Mihailović streljan, i to je jedini pisani dokaz koji govori o načinu pogubljenja. Potpredsednik Srpskog pokreta obnove i ministar za dijasporu Srđan Srećković tvrdi da poziv SPO Slavici Đukić-Dejanović da položi venac Draži Mihailoviću na Ravnoj gori nije provokacija koalicionog partnera SPS-a, jer je Srbija usvojila Zakon o izjednačavanju prava pripadnika partizanskog i ravnogorskog pokreta. Odsustvo predsednice parlamenta pomenu na Ravnoj gori Srećković objašnjava političkim stavom „na koji svako ima pravo“. - Samom činjenicom da je na Vladi Srbije konsenzusom formirana komisija koja će istražiti sudbinu generala Draže Mihailovića pokazuje da postoji konsenzus da se to pitanje reši i mislim da dolazi vreme da se stavi tačka na podele iz prošlosti - kaže za „Alo!“ Srećković. Do kakvih je nalaza došla ta komisija? - Nadam se da će vrlo brzo doći do konkretnijih rezultata. Uz vrlo značajnu pomoć britanskog Forin ofisa, predstavnici komisije su boravili u Londonu i otkrili 15 dokumenata britanske obaveštajne službe koji potvrđuju da je general Draža Mihailović streljan. Jedan dokument pokazuje da su predstavnici britanske ambasade u Beogradu javili Forin ofisu da je 17. jula 1946. godine Draža Mihailović streljan i to je, zapravo, jedini pisani dokaz koji govori o načinu pogubljenja. Da li je komisija došla do još nekih detalja u vezi sa pogubljenjem Draže Mihailovića? - Uputili smo i zahtev Forin ofisu da se javnosti učini dostupnim i jedan dokument koji više od pola veka nosi oznaku dvostruke tajnosti i poverljivosti, a interesantan je jer nosi datum kada je likvidiran general Mihailović. Postoji velika verovatnoća da takav dokument sadrži detalje o mestu i načinu pogubljenja generala Draže Mihailovića i nadam se da će doprineti da se svi detalji otkriju. Komisija je došla i do podatka da su vođena dva dosijea o Draži - jedan vojne i jedan civilne službe bezbednosti i da im se gubi svaki trag 1992. godine. To je dokaz da je režim Slobodana Miloševića uklonio dokumentaciju o mestu i vremenu pogubljenja Draže Mihailovića, ali izražavam zadovoljstvo što unutar ove vlade postoji konsenzus da se ovo pitanje reši. Kada očekujete da bi mogla biti ukinuta oznaka tajnosti sa tog dokumenta? - Kao država Srbija, uputili smo zahtev da se skine oznaka tajnosti sa tog dokumenta i očekujem da će odluka biti doneta u narednih mesec, do mesec i po dana. Kakva je vaša saradnja sa kolegama iz SPS-a? - Moram da priznam da nam je u SPO bilo vrlo teško da donesemo takvu političku odluku, ali je činjenica da je SPS značajno doprineo da se formira ova vlada i da su potpomogli proces evrointegracija i to je nešto što treba poštovati. Ističem da je saradnja sa ministrima iz SPS-a vrlo korektna i tako će biti dok vlada bude ispunjavala ciljeve zbog kojih je formirana. Sa kojim od ministra iz SPS-a najbolje sarađujete? - Sa Dačićem i Obradovićem. Sa Dačićem što se tiče političkih odnosa jer je on predsednik stranke, a sa Obradovićem zbog očuvanja srpskog jezika u dijaspori. Šta se promenilo u odnosima države i dijaspore nakon formiranja Skupštine dijaspore i Srba u regionu? - Skupština je formirana kao noseća institucija i mislim da je konstitutivna sednica bila veoma dobra. Važno je što je svečanoj sednici prisustvovao celokupan državni vrh, čime smo poslali poruku Srbima u rasejanju da je Srbija promenila politiku koja se sada zasniva na partnerskim odnosima od kojih bi trebalo da imaju korist i država i svi naši ljudi ma gde da žive. Koliko će poreske obveznike koštati funkcionisanje te Skupštine? - Nikakva finansijska sredstva za funkcionisanje Skupštine ne izdvajaju se iz budžeta, delegati obavljaju posao potpuno volonterski. Želeo bih da naglasim da je ekonomski potencijal rasejanja jedan od ključnih faktora makroekonomske stabilnosti Srbije jer je priliv deviznih doznaka iz dijaspore prošle godine dostigao 5,5 milijardi dolara. Naš je cilj da što veći deo tog kapitala usmerimo u investicije. Da li je tokom formiranja Skupštine bilo sukoba unutar predstavnika dijaspore? - Naše rasejanje je zaista heterogeno, s obzirom na to da postoji politička emigracija nakon Drugog svetskog rata, ekonomska emigracija iz sedamdesetih godina i treći talas iz devedesetih, kada je veliki broj mladih i obrazovanih ljudi napuštao zemlju, ali sa zadovoljstvom ističem da su, uprkos očekivanjima da će biti dosta i trzavica i neslaganja, u veoma tolerantnoj atmosferi izabrani ti delegati i da to nije izazvalo nikakve sukobe među našim ljudima u rasejanju. Boža Đelić je autentični gastarbajter - Koliko vam u poslu pomaže Božidar Đelić? - Božidar Đelić je autentični predstavnik dijaspore u Vladi Srbije i s njim smo tesno sarađivali i na izradi zakona i nacionalne strategije. U okviru Ministarstva nauke, poseban akcenat je dat programu za stimulisanje povratka naših uspešnih naučnika iz celog sveta. Saradnja sa njim je bila vrlo konkretna i korisna, jer je njegov način mišljenja vrlo blizak načinu razmišljanja naših ljudi u inostranstvu. http://www.alo.rs/politika/29143/Draza_ipak_streljan
_______________________________________________ SIM mailing list [email protected] http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
