„Господар муња” у дому Јутових О Симониди и Роберту из Вашингтона се у Србији мало зна – а они су заједно с Маргарет Чејни извукли Теслу из заборава (Фото лична архива)
Великог научника, кога се и код нас и у свету обично сете два пута годишње – на датум рођења и датум смрти, у једном дому удаљеном 9.000 километара од Србије спомињу сваки дан. Ако ни због чега другог, онда када се Симонида и Роберт Јут обраћају свом сину Николи, студенту биоинжењеринга, који је име добио по Симонидиној слави, сестри Николети и – генију Николи Тесли. –У септембру ћемо после 10 година поново у нашим рукама имати сва права за документарни филм и књигу „Тесла:господар муња” и тренутно размишљамо о преводу на друге језике и дистрибуцију. Иначе, управо смо примили телефонски позив у којем су нас обавестили да смо номиновани за национални Еми награду за наш прошлогодишњи документарац „Света поља” – прича нам Симонида Јут коју смо пронашли захваљујући др Јасмини Вујић, професорки са Берклија. – Ово двоје људи су највише допринели промовисању живота и рада Николе Тесле у последњих 30 година, а добили су најмање признања за то. Током рада на књизи и филму замало нису банкротирали, па су морали да пренесу ауторска права на PBS (за филм) и Barns and Noble Books (за књигу) – објашњава нам др Вујић. Она је сасвим случајно пронашла информацију о књизи, коју је касније користила и као уџбеник, јер се спремала да на годишњицу бомбардовања 2000. године први пут на једном универзитету у свету уведе предмет о Тесли. Маргарет Чејни, која је била гост на овом предмету, тада јој је рекла за Симониду и Роберта и филм који је управо требало да крене с приказивањем на америчкој телевизији. Пре званичне промоције у јавности, филм је приказан студентима на Берклију. – Од почетка нашег брака трудили смо се да један другоме приближимо културу из које потичемо. Учећи Роберта о Србији и нашој тешкој и богатој историји наравно да сам морала да говорим и о великом генију. Купила сам књигу Маргарет Чејни „Тесла: Човек ван времена”... Роберт је био фасциниран. Када је 90-их почео рат у нашој земљи, хрватски лоби је почео жестоку пропаганду по Америци да је Тесла Хрват а не Србин, па смо Роберт и ја схватили да је то прави и последњи тренутак да се неке историјске чињенице поставе на право место. Договорили смо се да направимо документарни филм и књигу о Тесли и његовом доприносу свету – сећа се Симонида. Прво се обратила својим пријатељима покојној директорки Музеја Никола Тесла, Марији Шешић и др Велимиру Абрамовићу. У Америци су се повезали са највећим ауторитетима за Теслу као што је др Леланд Андерсон, без којег не би било ни књиге Маргарет Чејни. – Иако смо чули за многе потенцијалне спонзоре, богате Србе овде у САД, никада нисмо добили њихову подршку и цео пројекат смо сами финансирали, што је за једну младу фамилију са бебом био велики подухват. Радили смо преко недеље, за празнике, викенде и годишњи одмор, који нисмо користили за одмор него за рад на делу о Тесли са љубављу и сазнањем да је неопходно направити један савршено тачан уџбеник за будућа покољења. Било је много кризних момената када смо посустајали пред финансијским притиском, увредама, подсмевањем и претњама... Верујте ми, било их је заиста много. Други део битке био је како штампати књигу и како пласирати филм на телевизију – причају нам Симонида и Роберт. У току десетогодишњег рада они су, на пример, 1999. године у архивама Њујорка извадили из прашине и заборава Теслин посмртни говор градоначелнику Ла Гвардији и ставили га у документарац, а случајно су открили и филмски снимак с Михајлом Пупином. На наше питање како је дошла у Америку, Симонида одговара да је завршила сликарство и да је после успешних изложби у Берлину и Бриселу 1980. године позвана да излаже и у Лос Анђелесу. Отишла је да посети тетку Милицу у Вашингтону и остала заувек. Прво је радила као продавачица, а у слободно време волонтирала у Музеју природних наука како би, каже, одржала било какву везу са светом уметности. – Било је доста тешко јер после великих почетних успеха, 10 година нисам могла да добијем место за изложбу ни у Њујорку ни у Вашингтону. Мој енглески је био лош јер сам учила руски у школи. Највећу шансу ми је дао Роберт, који је желео да радим за њега као уметнички директор. Много сам морала да научим док нисмо постали сјајан тим. Интересантно, али је мој живот на неки начин и почео од филмског света, јер су мајка и отац радили у „Авала филму”, где су се и упознали. Моја сестра је радила на ТВ Београд, као студент сам тамо понекад радила за џепарац. Тада нисам ни била свесна да ће све то користити да се добро уклопим у Робертов посао и да му помогнем да се развије у једног од најбољих режисера и продуцента у Вашингтону. Неки наши пријатељи имају и Оскаре – прича Симонида, док отварамо сајт њихове филмске компаније на чијој почетној страни је фотографија Роберта с Полом Њуменом. Осим Роберта, који је иначе дипломирао светску књижевност, Николе, кућног љубимца чинчиле, књига и уметности, њена велика љубав је и брзо клизање. Има и једну медаљу – бронзу на националном такмичењу. Пријатељи су им Французи, Корејци, Кинези, Енглези, Шпанци... Кроз осмех додаје да јој се некада чини да најмање виђа и зна Американце. „На забаве идемо само кад морамо. Робертов и мој живот је стална бора за опстанак и пуно рада”, каже нам на крају. Роберт за своје филмове до сада добио око 20 престижних награда, укључујући и Емија 2000. за филм о Тесли. Књигу је 2006. године наградило Америчко национално удружење књижевника који пишу о науци. ---------------------------------------------- Министарство за дијаспору рачуна на овакве људе – Министарство ће убудуће свакако подржавати пројекте попут овога и надам се да ће Србија имати прилику да види филм и прочита књигу. Ми у Министарству нисмо знали за Роберта и Симониду Јут и драго нам је што ће сада путем „Политике” и јавност видети какве све људе имамо у дијаспори, а који некада могу да помогну више него цео државни апарат. Професорка Вујић је стручњак који је такође пуно учинила за нашу државу и велики борац да се углед Србије у свету подигне. Такви људи су свакако оне особе на којима ћемо базирати нову политику према дијаспори – рекао је за наш лист Миодраг Јакшић, државни секретар у Министарству за дијаспору Србије. Сандра Гуцијан објављено: 19/07/2010 http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Gospodar-munja-u-domu-Jutovih.sr.html
_______________________________________________ SIM mailing list [email protected] http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
