http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=4 <http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=4&t=10048&start=15> &t=10048&start=15
Двери српске http://www.dverisrpske.com Има ли коначног статуса? Аутор: Бошко Обрадовић , Објављено: 09. 08. 2006. Нема коначног статуса. Постоје само сеобе „Српског питања“ са једног историјског места на друго, док цело то питање не постане део вечне, небеске Србије у Царству небеском. Богословски гледано, на Земљи нема коначног статуса. Коначни статус сваког појединца на овоме свету биће познат тек после Другог доласка Христовог и Страшног суда. Коначни статус је на Небу, а не на Земљи, ма колико се ми кроз историју оптерећивали бројним утопијама коначног статуса света, било да је у питању Римско или Наполеоново царство, Хиљадугодишњи Рајх или Комунистички Рај. И данас имамо нове глобализацијске пројекте који се самопроглашавају за коначни статус планете. Коначни човек трага за коначним статусом. Бесконачни Богочовек предлаже статус бесконачности. Проблем је, дакле, у човеку који се одрекао богословске перспективе погледа на свет и почео све да мери собом. Оног тренутка када се европска цивилизација, кроз Француску револуцију, одрекла христоцентричности зарад антропоцентричности, многи заиста коначни и краткотрајни идеали заузели су централно место: права човека и грађанина, раса, држава, класа, па све до опет идеологије сада најновијих људских права. А шта је човек без Бога, до црв који иде својој коначној суштини: смрти, гробу, праху, ништавилу. Уплашен пред тајном смрти, коју без Бога не може да одгонетне, смртни човек решио је да на Земљи себи потражи коначни статус. И покушава да своје тело, здравље, лепоту, грађевине и друге рукотворине задржи у жељеном коначном виду. И пропада тужно-смешни човек у својим покушајима, јер не може да овлада својим противприродним жељама. Потрага за коначним статусом на Земљи само је бекство од суочавања са питањем бесмртности човекове душе и њеном судбином после физичке смрти. Док не реши то питање на прави начин, смртни човек ће остати роб илузија коначног статуса, које га непогрешиво воде у гроб властитих идеала. Коначни статус „Српског питања“? Судбина српског народа изнова се поставља као проблем „коначног статуса“. Српско питање више пута у својој историји изгледало је као коначно решено, било да је то падом под турско ропство, немачку окупацију, комунистичку страховладу или врзино коло авнојевских граница. Заиста смешно делује када нам данас сервирају преговоре о „коначном статусу“ Косова и Метохије? Коначност тога статуса, тренутно постављеног као албанска независност, само је дух времена који је итекако пролазан. Косово и Метохија вековима нису били у српским рукама, па ниједном Србину није пало на памет да то стање прогласи „коначним статусом“. Исто тако и садашњи статус Косова и Метохије може бити коначан само ако га таквим Срби признају. Докле год Срби не признају овакво стање на Косову и Метохији, не може бити његовог коначног статуса. У овој смешној работи постоји и један озбиљан циљ. А то је да се Срби убеде да је тренутна њихова судбина коначна и да резултати процеса цепања српског народа по авнојевским границама треба да буду коначни. Јер није само статус Косова и Метохије једини коначан статус који желе да нам наметну. Српски народ је талац авнојевских граница које су засекле у живо ткиво српских етничких територија, на којима данас постоји неколико држава које су дефинисане као коначне. Да ли ико од нас може сматрати коначним прогон више стотина хиљада Срба из Републике Српске Крајине, после вишеетапног геноцида учињеног над српским народом на тим просторима у 20. веку? Да ли је коначна судбина Републике Српске постепено укидање свих државотворних овлашћења и утапање у тамни вилајет некакве измишљене босанске државности, или је управо на делу неочекивани обрт њеног статуса ка независности? Да ли је раздруживање Србије и Црне Горе, за једва коју хиљаду и то вишеструко монтираних гласова, можда коначно? Сва ова питања падају данас на наша плећа, јер ће само од нас зависити „коначан“ одговор на њих. Све ово је само нова провера наших вредности и опредељења. Као што је већ речено, без нашег признања, заборава, отуђења, незаинтересованости није могуће коначно решити „Српско питање“. Докле год постоји и најмања национална свест у српском народу које су његове територије данас под окупацијом и који је циљ нових игара око „коначног статуса“ Косова и Метохије, ови планови не могу успети. Нема коначног статуса. Постоје само сеобе „Српског питања“ са једног историјског места на друго, док цело то питање не постане део вечне, небеске Србије у Царству небеском.
_______________________________________________ SIM mailing list [email protected] http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
