Sudska sofistika u MSP
Društvo <http://www.pecat.co.rs/category/3drustvo/> | Uredništvo <http://www.pecat.co.rs/author/admin/> | jul 31, 2010 at 18:59 _____ Piše Kosta Čavoški Međunarodni sud pravde doneo je mišljenje o Deklaraciji nezavisnosti Kosova koju je naša neuka i zavarana javnost doživela kao potresno iznenađenje. Kako je Sud došao do odluke koju je saopštio 22. jula 2010. godine? U pustoj nadi da se može zaustaviti šire međunarodno priznanje samozvane države kosmetskih Arbanasa, a možda i po poverljivom savetu neprijatelja srpskog naroda i države, naši glavari su početkom jeseni 2008. godine, u okviru Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, pokrenuli postupak za izglasavanje rezolucije kojom bi se od Međunarodnog suda pravde zatražilo savetodavno mišljenje o pravnoj valjanosti tog samozvanog proglašenja kosmetske nezavisnosti. I pored navodnog protivljenja nekih uticajnih država, 8. oktobra 2008. godine Generalna skupština izglasala je sledeću rezoluciju: … Podsećajući da su 17. februara 2008. privremene institucije samouprave Kosova proglasile nezavisnost od Srbije… … Odlučuje da, u skladu sa članom 96 Povelje UN, zatraži da Međunarodni sud pravde, shodno članu 65 Statuta Suda, dâ savetodavno mišljenje o sledećem pitanju: „Da li je jednostrana deklaracija nezavisnosti privremenih institucija samouprave Kosova u skladu sa međunarodnim pravom?“ Prihvatanje ove rezolucije primljeno je u krugovima naših nepromišljenih, a najvećma i glupih glavara kao velika diplomatska pobeda, pa se u javnim glasilima već uveliko raspredalo kako će kosmetski Arbanasi, zbog za nas povoljnog mišljenja Suda, biti prinuđeni da iznova pregovaraju sa Vladom Srbije o obostrano prihvatljivom rešenju Kosova i Metohije. Uz to se očekivalo da posle objavljivanja tog mišljenja neće biti novih priznanja samozvanog Kosmeta, pošto bi, kako su to predstavnici Srbije pred ovim Sudom izjavili, „savetodavno mišljenje Suda… pružilo neutralno, a ipak sudski autoritativno uputstvo mnogim državama koje još uvek razmatraju kako da, u skladu sa međunarodnim pravom, pristupe jednostranim proglašenjima nezavisnosti. Dana 22. jula 2010. godine naša neuka i zavarana javnost doživela je potresno iznenađenje, dok su naše glavare, naročito one ključne, strani zvaničnici već unapred obavestili šta će se dogoditi, što se inače, imajući na umu kako ovaj Sud zaseda i odlučuje, znalo još pre dva meseca. Sud je, nažalost, odlučio: – kako opšte međunarodno pravo ne sadrži primenljivu zabranu proglašenja nezavisnosti, Deklaracija nezavisnosti [samozvanog Kosmeta] od 17. februara 2008. ne narušava opšte međunarodno pravo i – da ova Deklaracija nezavisnosti ne povređuje Rezoluciju Saveta bezbednosti 1244 (1999) niti narušava Ustavni okvir koji je propisao specijalni predstavnik Generalnog sekretara UN. Pa da vidimo kako je to ovaj Sud izveo. POGREŠNO POSTAVLJENO PITANJE SUDU Već na trećoj godini studija studenti prava uče da je prilikom obraćanja sudu najvažnije da se jasno, razgovetno i sadržinski ispravno formuliše tužbeni zahtev, pošto je sud vezan tim zahtevom i ne može izlaziti izvan njegovog okvira. Međunarodni sud pravde je, nažalost, pokazao da pitanje koje mu je upućeno, a kojim je bio vezan, nije bilo dobro formulisano, te da bi njegov odgovor bio bitno različit da je pomenuto pitanje bilo drugačije sročeno. Naime, na predlog Srbije od ovog Suda je zahtevano savetodavno mišljenje o tome da li je „Deklaracija o nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom“, što se svodilo na pitanje da li primenljivo međunarodno pravo zabranjuje proglašenje nezavisnosti nekog entiteta u sastavu jedinstvene države. I Sud je, kako ćemo to ubrzo pokazati, utvrdio da takve zabrane nema. Ili kako je to sam Sud izrekao, „sasvim je mogućno da određeni akt, kao što je jednostrano proglašenje nezavisnosti, ne narušava međunarodno pravo a da nužno ne predstavlja vršenje prava [u smislu ovlašćenja] koje mu ono dodeljuje“ (sec. 56). Uverljiv primer koji to potvrđuje bila je formulacija kojom se Generalni guverner Kanade obratio Vrhovnom sudu Kanade povodom pokušaja otcepljenja Kvibeka od Kanade. Tom prilikom Vrhovnom sudu je bili upućeno ovako sročeno pitanje: „Da li međunarodno pravo daje Nacionalnoj skupštini, zakonodavnom telu, ili vladi Kvibeka pravo da jednostrano izvrše secesiju Kvibeka od Kanade? U tom pogledu, da li po međunarodnom pravu postoji pravo (right) koje bi Nacionalnoj skupštini, zakonodavnom telu ili vladi Kvibeka dalo pravo da jednostrano izvrše secesiju Kvibeka od Kanade?“ Da je na taj način bilo formulisano pitanje koje je, povodom secesije Kosmeta od Srbije bilo upućeno Međunarodnom sudu pravde, ovaj ne bi imao kud nego da odgovori da jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova ne počiva na pravu koje primenljivo međunarodno pravo izričito i nedvosmisleno daje. Izgleda, međutim, da vajni pravni savetnici Borisa Tadića i njegovog ministra Vuka Jeremića nisu ni čuli da je Kvibek čak više puta pokušavao da se otcepi od Kanade, a kamoli da su znali kako je bilo formulisano pitanje koje je 1998. godine Generalni guverner uputio Vrhovnom sudu Kanade. Tako to uvek biva kada se poglavar države isključivo oslanja na svoje ljubimce velike samouverenosti, a malih znanja i ograničene pameti. N A S T A V A K <http://www.pecat.co.rs/2010/07/kosta-cavoski-sudska-sofistika-u-msp/>
_______________________________________________ SIM mailing list [email protected] http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
