Последњи чин у реформи Војске Србије
Марко Пејовић
16.08.2010, 15:59
Војна реформа у Србији: како ће она утицати на борбену способност државе, да ли
ће помоћи у борби за очување Косова и Метохије, на крају крајева, како ће се
одразити на статус војника у српском друштву? Коментар експерта за савремену
историју, београдског аналитичара Марка Пејовића:
Од 1. јануара 2011. године суспендује се општа војна обавеза у Србији,
први пут у последњих 200 година, а најдубља реформа од времена краља Милана
приводи се крају. Са првим даном наредне године Војска Србије имаће 30 000
припадника, од тога 11 000 професионалних војника и 2000 младића на добровољном
одслужењу војног рока. У случају рата, или у некој другој кризној ситуацији,
позиваће се Активна резерва која броји 35 000 људи. Укупан војни потенцијал
Србије, дакле, износиће 65 000 припадника Војске, плус јединице полиције и
жандармерије. Поред тога, у крајњем случају, могу бити позвани и остали грађани
на испуњавање војне обавезе у одбрани земље.
Реформа је део реорганизације и професионализације, а тиме и смањења,
војски на Балкану под пресудним утицајем НАТО пакта, а Србија је последња у
овом делу Европе која уводи професионалну војску. Истина у Европи постоје
примери озбиљних армија које су задржале општу војну обавезу, попут Немачке и
Русије, али на Балкану су готово све државе пошле путем професионализације.
Процес је започет одмах после 2000. године када су одлуком Народне скупштине
амнестирани од кривичне одговорности сви они који су до тада избегли војну
обавезу. Уследила су потом два скраћења војног рока, прво са 12 на 9 месеци, а
потом са 9 на 6 месеци. Истовремено је уведена и могућност цивилног служења,
односно бесплатног рада у цивилној установи у месту становања, 8 сати дневно,
али три месеца дуже од служења регуларног војног рока. Цивилно служење је
углавном било слабо контролисано и често се претварало у фарсу. Уз то, још два
пута су амнестирани они који су избегли и овакву војну обавезу, последњи пут
почетком 2010. године. Таквим мерама служење војног рока практично је било
добровољно већ 10 година и сада је то стање формализовано и додатно ограничено
на 2000 војника.
Међутим, овакво решење има читав низ мана и непознаница. Прво, колико
је овако малобројна Војска способна да гарантује безбедност грађана, поготово
када се има у виду карактер ратова који су вођени на Балкану последњих деценија
и несигурност граница везаних за статус Косова и Метохије. Друго, није јасно ни
да ли је овакав систем дугорочно одржив. Активна резерва, која је предвиђена до
броја од 35 000 војника сада се лако може попунити јер је огромна већина
становништва одслужила војни рок, али за 10 до 15 година тај број ће морати да
се попуни само из оних 2000 добровољаца који у две класе дају 4000 регрута
годишње. Такође, шта ће тада значити могућност позива на оружје свих осталих
грађана, у случају најгоре опасности, када готово нико од њих неће имати
никакво војно искуство.
Треће, какав ће углед таква Војска имати у народу. До сада је општа војна
обавеза изједначавала ова два појма, народ је био Војска, а Војска је била део
народа. Из овога је проистицало високо поверење становништа у Војску која се у
свим истраживањима јавног мњења налазила на првом или другом месту. Сада војник
постаје занимање, попут службе полицајца, или ватрогасца и наредне године и
деценије показаће да ли ће успети да се одржи још увек позитиван став грађана
Србије. Очекивани пад угледа Војске у народу делимично ће успорити навика из
прошлости да се Војска доживљава као чувар државе а полиција као чувар власти.
У досадашњим полемикама указивало се да професионална армија може постати нова
преторијанска гарда, отуђена од народа.
Коначно, занимљив је и политички моменат у коме се последњи чин реформе
спроводи. Из врхова власти упорно је наглашавано да ће питање Косова и Метохије
бити решавано свим дипломатским средствима, док војно решење не долази у обзир.
Самим тим, последња карта дипломатије, војна претња, је искључена. Суспензија
опште војне обавезе, у тренутку заоштравања косовског питања, јасан је сигнал
да Србија не напушта политику одрицања од употребе силе. Колико је то добар
избор у предстојећем дипломатском натезању, тема је за посебну дискусију.
http://serbian.ruvr.ru/2010/08/16/15974133.html
_______________________________________________
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
