Петар ИСКЕНДЕРОВ Сенка Косова и ОЕБС над Киргизијом
Почетком септембра у киргиски град Ош намерава да дође прва група експерата међународне комисије за истрагу јунских нереда на југу Киргизије. Како је 23. августа изјавио шеф те комисије Кимо Килјунен, «председник Киргизије Роза Отумбајева још једном је поновила, да Бишкек подржава иницијативу северних земаља – Финске, Шведске, Норвешке и Данске – да се спроведе независна међународна истрага јунских догађаја на југу Киргиске Републике. «Ми ћемо истрагу обављати у септембру, октобру и новембру, а коначни извештај планирамо да презентирамо у децембру» - саопштио је господин Килјунен, додавши да ће извештај бити обелодањен «тек након парламентарних избора» (1) За спровођење тих избора прикована је пажња још једне међународне институције – Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), која чак намерава да у Киргизију упути сопствену полицијску мисију са нејасним овлашћењима, али са транспарентним циљем: да се умеша у унутрашњи киргиски конфликт на страни актуелних власти републике. Уочи догађаја са оштром изјавом огласио се градоначелник града Оша, Мелис Мирзакматов. У интервјуу руском листу «Комерсант» он је подвукао, да је «инсталирање полицијских снага ОЕБС на југу Киргизије исто што и понављање «косовског искуства» у Ферганској долини, имајући у виду насилно отимање од суверене државе – Србије дела њене територије. «Већина становника Оша је против иностраног присуства у региону, - изјавио је М.Мирзакматов. «Градски савет народних депутата недвосмислено је рекао «не». Народ и ја сматрамо, да су они виновници косовске трагедије. Ми нећемо дозволити да се понови косовско искуство у Ферганској долини. Они су туђи за нас». (2) У томе што се лидери различитих политичких снага далеко изван граница Балкана све активније позивају на косовско искуство, нема ничег зачуђујућег. Самопроглашење независности Косова 2008. године, његово исхитрено признање од стране водећих западних држава и, најзад, нејасна пресуда Међународног суда ОУН, створило је хранљиву средину за најразличитија тумачења, аналогије и «двоструке стандарде». Јер, по први пут у историји поратне Европе значајан део светске заједнице одобрио је иступање посебне територије из састава државе – чланице ОУН, без пристанка на то ове последње. Територија која до тог тренутка није имала федеративни статус – чак штавише, територија којом је управљала Мисија ОУН, чије одлуке су децидно забрањивале сличне једностране кораке. Имајући у виду такву ситуацију, треба признати да се сепаратистички, националистички, политички и други разноразни покрети у другим конфликтнмим регионима од сада сасвим основано могу позивати на косовски сценариј. И у том погледу је Ферганска долина, која је у више наврата преживела крваве међуетничке конфликте, само један од региона могућег понављања «косовске сторије». Није случајно што се у догађајима, који су се одиграли ове године у Киргизији, очигледно прати «наркотички траг», који омогућава претпоставку да се ради о покушајима претварања те постсовјетске републике у значајну карику евроазијске маршруте наркотрафика – чији је још једним кључним елементом већ постало псеудонезависно Косово. Последњи догађаји око Киргизије дају основа да се замислимо и о још једном аспекту делатности ОЕБС и других међународних организација у кризним регионима света. Не ради се чак о неумећу да се регулишу конфликти, већ о њиховом директном провоцирању и екслацији. Треба подсетити на догађаје из октобра 1998. године, када је на територији Косова била инсталирана Верификациона мисија ОЕБС. У њен састав је ушло 1400 међународних и 1500 локалних представника. Она је успела да делимично стабилизује ситуацију, да растави супростављене стране. У ваздуху се назирала перспектива закључивања политичког споразума између Београда и Приштине. То се веома није допало руководиоцу мисије, америчком дипломати Виљаму Вокеру и снагама, које су стајале иза његових леђа. Те снаге су се препоручиле у подривачким операцијама још 1980-их година у Латинској Америци. У том региону трагове господина Вокера могуће је пронаћи у Боливији, Бразилу, Салвадору (где је он у периоду од 1988. до 1992. године радио као амбасадор САД), Хондурасу, Никарагви, Перуу, Панами, Аргентини.- Искуство подривачке делатности добро је дошло Виљаму Вокеру на Косову. У јануару 1999. године његовом заслугом свет је сазнао за «албанску кланицу» у косовском селу Рачак. Истините околности те приче нису познате ни до дана данашњег, а прикупљени докази пре сведоче о томе да су албански сепаратисти и њихови западни ментори преобукли убијене терористе у цивилну одећу, да би их потом приказали као жртве митског «етничког чишћења». Није случајно Виљам Вокер хитно удаљио с лица места све независне експерте и представнике медија, и окривио Београд за ратне злочине. Даљи след догађаја добро је познат – бомбардовање Југославије и насилно отимање Косова. Документа, која је сакупио депутат парламента Велике Британије из Лабуристичке партије Елис Махон, сведоче како о умешаности господина Вокера у скандал око наоружавања антивладиних одреда никарагванских «контраша», тако и о његовом личном учешћу у организацији политичко-пропагандистичке логистике за интервенцију НАТО на Косову. Индикативни су детаљи: у новембру 2008. године Виљам Вокер је указом председника Бамира Топија био проглашен «почасним грађанином Републике Албаније», а два месеца касније, 15. јануара 2009. године, на десету годишњицу догађаја у Рачку, он је удостојен Златне медаље за слободу, коју су му доделили председник и премијер «Републике Косово». Солидни знаци одличја са албанске стране за представника организације, која неуморно потенцира свој неутралитет и објективност у сређивању међунационалних конфликата! Наравно, не држе се сви сарадници ОЕБС сличних метода «управљања кризом» и «истраге» околности међуетничких конфликата. Међутим, балканско искуство те организације, упорна прогрузијска позиција на Кавказу, пракса мешања у унутрашње ствари других држава под изговором мониторинга избора, приморавају да се са великим подозрењем односимо према њеном изненада набујалом интересовању за Киргизију. Не журе ли тамо под заставама полицијске мисије и «међународне комисије за истрагу» нови виљами вокери? [1] http://www.24.kg/community/81103-kimmo-kilyunen-mezhdunarodnoe-rassledovanie.html [2] Комерсант, 19.08.2010. [3] http://www.president.al/shqip/foto.asp?id=6331 http://rs.fondsk.ru/article.php?id=3226
_______________________________________________ SIM mailing list [email protected] http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
