Америку није брига за Грачаницу <http://www.pravda.rs/2010/08/27/ameriku-nije-briga-za-gracanicu/>
Култура <http://www.pravda.rs/category/kultura/> | 27. август 2010. | 15:59 _____ Научни саветник Археолошког института у Београду и председник Комисије Министарства културе за споменике од изузетног значаја, др Марко Поповић, у интервјуу за „Правду“ говори о споменичком наслеђу Србије, немогућности обнове неких манастира на Косову и значају папине посете Србији. Када говоримо о споменичком наслеђу Србије, о којим се категоријама заправо ради? – Споменичко наслеђе Србије има три основне категорије. Постоје највреднији споменици, у које спадају споменици од изузетног значаја, чији статус до сада завређује око 200 споменика, од којих археолошка налазишта чине 10 посто. То су, између осталих, Сингидунум, Виминацијум, Медијана, Винча… Постоји споменичко наслеђе од великог значаја, као и споменици културе који или нису од посебног значаја, или ће тек после истраживања добити неку вишу категорију. Примера ради, Дом Народне скупштине је 1984. године стављен под заштиту. Сада је у поступку његова рекатегоризација за проглашење за културно добро од изузетног значаја. Шта подразумева тзв. заштита државе? – То теоретски подразумева појачане мере заштите. Када се ради о таквој врсти споменика, ви ту не можете да правите компромисе и да, на пример, део локалитета истражите, а онда после ту неко гради фабрику. Код финансирања радова, ти споменици имају приоритет. Србија у овом тренутку веома мало може да одвоји за споменичку заштиту. Тај новац који је расположив, по приоритету прво иде за споменике светске баштине (Студеница, Сопоћани, Дечани, Грачаница…), а потом иду споменици који су кандидати за светску баштину (Манасија, Смедеревска тврђава…) Могу ли неки археолошки локалитети бити занимљиви као туристичка атракција? – Ако је у питању туристичка експлоатација која би донела неки профит, ту су археолошки локалитети на репу догађаја. Оно што је археолозима занимљиво, не мора уопште да буде интересантно широј публици. Када су у питању локалитети који имају потенцијал да се нешто прикаже посетиоцима, треба уложити огромна средства у рестаурацију и делимичну реконструкцију. Једноставно, да кад посетилац дође, може да разуме оно што види на том месту. Када је финансирање истраживања у питању, претпостављам да, као и свуда, недостаје новац. – И да смо као земља богатији, не можемо се само финансирати кроз буџет. Ту би морали да се укључе и други чиниоци. Да би се они укључили, морате да лобирате. Морате да се представите великим привредним факторима који имају средства, а којима би то био део њихове рекламне промоције. Није мала ствар када бисте могли да кажете да је, на пример, „Ју Ес стил“ финансирао реконструкцију куле, или да се Смедеревска тврђава налази под њиховим патронатом. За многе наше споменике од изузетног значаја, који се налазе на Космету, због политичке ситуације не зна се ко ће их чувати. – То је ствар политике. Они који имају светску моћ се играју… Право да вам кажем, Америци уопште није важно да ли на Балкану постоји светска баштина. Њима апсолутно није важно да ли ће се сутра разорити Грачаница у неком вандалском нападу, као што се то догодило 2004. За њих је то маргинално. Они терају своју политику. Али, неки од тих манастира су под заштитом Унеска. – Унеско вам само даје фирму. То што сте под његовом заштитом не значи да ћете од УН-а добити било каква средства, већ ћете само бити у приоритету када се нека фондација одлучи да нешто финансира. Сама физичка заштита нема никакве везе. Код нас се погрешно мисли да смо тиме што је нешто дошло на листу светске баштине решили проблем. Ми смо тек тада себи наметнули додатне обавезе. Од вас се онда очекује да према тим споменицима покажете много већу пажњу него иначе. Ми смо осамдесетих година ту убацили Сопоћане и Студеницу. Просто је невероватно да су тамо, чим су постали светска баштина, почели да замиру радови. Постоји ли нека врста санкција ако се према тим споменицима не опходимо на прави начин као држава? – Постоји санкција ако радите нешто што деградира споменик. Сада смо имали проблем са Петровом црквом у Новом Пазару, јер је локална српска заједница хтела да ту поред ње направи гробље. Или ту или нигде. Нама је стручњак Унеска рекао да се, ако се то деси, та црква брише из светске баштине. Једва смо успели да локалне факторе убедимо да то не ураде. Каква је ситуација на Косову и Метохији? – На Косову нам је отежан рад. Тамо су Дечани и Патријаршија опасани бодљикавом жицом… Ту је много теже организовати радове. Да не говорим о Богородици Љевишкој, која још није обновљена после спаљивања 2004. Ту наше екипе неће моћи да уђу, иако је то наш споменик од изузетног значаја. Можда једино уз неку страну екипу. Треба очистити фреске. Сада преговарамо да тамо одемо са италијанским конзерваторима. Ми сами, као републички завод, не можемо тамо, без обзира на причу о људским правима. Важан долазак папе Хоће ли радови на Медијани бити готови пре евентуалног доласка папе у Србију? – Радови на Медијани ће бити готови. Уколико ми, по српском обичају, не забрљамо, то ће бити урађено. Мислим да се, што се тога тиче, нећемо обрукати. Велика би за нас била част да се та прослава дешава на највишем нивоу. И политички би било добро да папа дође у Србију. Немамо никаквог разлога да сада неке проблеме од пре 1.000 година сматрамо актуелним. Хришћани треба да се зближавају, а не раздвајају. Петар Латиновић http://www.pravda.rs/2010/08/27/ameriku-nije-briga-za-gracanicu/
_______________________________________________ SIM mailing list [email protected] http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
