Мирослав Лазански <http://www.politika.rs/pogledi/Miroslav-Lazanski/index.1.sr.html>
Сад су Руси криви Европска идеологија оставља многа питања нерешена Не волим догме.Личе ми на секуларну религију, комплетну веру са пророком, светим књигама и обећањем раја обавијеног мистеријом.Када сам био у основној школи и гимназији учили су ме да братство и јединство немају алтернативу, да Југославија нема алтернативу. И већина људи у Југославији је мислила, или заиста мислила, или вероватно мислила, или највероватније мислила да је то постулат наше будућности.И ја сам тада веровао да је то тако. После је живот показао да Југославија има алтернативу... Заправо, у праву је британски амбасадор у Београду, господин Стивен Вордсворт када каже „да за све постоји алтернатива, само је питање колико смисла има“. Наиме, он сматра „да реална алтернатива не постоји, пошто изолација никако не може да буде добро решење“.Што би значило да они који мисле како ЕУ има алтернативу нису то и разрадили, немају јасан облик те алтернативе, баве се Утопијом која нема стресова који потичу из окружења, социјалне неправде и познатих спортских марки, враћајући се на златно доба пре распада Југославије, за које опет овде сви сложно тврде да није ни постојало. Онда укључим ТВ и видим да два милиона људи у ЕУ штрајкује, протестује, опкољава државне институције да би одбранили свој традиционални „социјални модел“, онај који је одређен обичајима, уверењима и законима, а који се, иако варира од земље до земље, заснива на ставу да је друштво боље ако се представници рада, капитала и народа у ширем смислу, односно влада, слажу како треба управљати привредом. Радници у ЕУ ових дана показују да је алтернатива реформама заправо конфронтација. Можда и нема смисла, али макроекономско стезање каиша нешто је сасвим друго у односу на болне структуралне микроекономске реформе које су потребне да би се отворила нова радна места. Не можете терет незапослености неравномерно распоредити на четири групе: оне који су дуго незапослени, младе, неквалификоване и оне који живе у неразвијеним подручјима. Када све то видим страх ме је да сан о ЕУ не угуши демократију. Дакле, европска идеологија оставља многа питања нерешена. Немац или Италијан може да живи у Француској уз пуно право грађанства, Роми из Румуније то очито не могу и протерују се. А Румунија је чланица ЕУ. И ко је ту ксенофоб, интроспективан, испразан, тоталитаран? Је ли слобода кретања унутар ЕУ резервисана само за беле Западноевропљане? Затим, једни су примљени у еврозону, други нису. Немачки канцелар Хелмут Кол још је пре 13 година рекао „да је једина алтернатива ЕУ национализам, а то с друге стране значи рат“. Кол је тиме формулисао и суштински принцип детерминистичке европске идеологије: у име мира процес уједињења је неизбежан. Национална држава означена је као претња за мир и превише скучен простор за економију планетарних размера, разноликост представља неред, а ред захтева униформност. Заборавља се да је јасна територијална ситуација основни предуслов неплеменског устројства људског друштва, да су историја правне државе и историја националне идеје нераздвојне, да грчка реч полис, латинска урбс, енглеска town, имају исти етимолошки корен као и немачка реч zaun која значи ограђен простор. Предрасуде носталгије? Може бити. Никада нисам волео догму, некада партијски курсеви и школа у Кумровцу, сада курсеви „Маршал центра“ у Немачкој. Видите да има алтернативе. Зависи знате ли да је пронађете и искористите. Ових дана, у оквиру свега што се догодило и догађа на Косову Москва се прозива зашто је својевремено повукла руске војнике из састава Кфора. Као, ето видите и Руси су нас тада оставили на цедилу и сада заиста немамо алтернативу. Био сам те 1999. године у јавним наступима врло критичан према потезима Москве са слањем оног извиђачког брода „Лиман“ у Јадран, па они козаци са шубарама по Београду. Историје и истине ради, Руси су хтели да остану у саставу Кфора на Косову, али им то НАТО није дозволио. Претходно је Виктор Черномирдин договорио са Београдом да ако се пристане да стране трупе уђу на Косово, онда ће Руси први ући на Косово и формирати свој сектор са 7.000 војника на северу Косова са независном руском командом. То је личило на поделу Косова, Београд је пристао, руски су војници из базе Угљевик у БиХ први стигли на приштински аеродром. Када је требало да стигне појачање из Русије, Румунија и Бугарска нису дале прелет преко њихове територије. Нешто касније руским војницима није дозвољено ни стационирање поред Ораховца, где је тада живело доста Срба. Командант холандске јединице, која је била у Ораховцу, подржао је локалне Албанце који су блокирали пут руским војницима. Руси нису добили ни свој посебан сектор у оквиру Кфора што им је раније НАТО обећао. А неки кажу ми смо после 5. октобра 2.000. године спољнополитичку активност усмерили скоро искључиво ка Вашингтону и Бриселу… Мирослав Лазански објављено: 02/10/2010 http://www.politika.rs/pogledi/Miroslav-Lazanski/Sad-su-Rusi-krivi.sr.html
_______________________________________________ SIM mailing list [email protected] http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
