graficke priloge pogledati na sajtu Politike
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Povratak-srpskohrvatskog-u-udzbenike.lt.html Povratak srpskohrvatskog u udžbenike Na nivou narodnog jezika postoji srpskohrvatski jezik kao sistem dijalekata, a na njegovoj osnovi izrasla su tri književna jezika: srpski, hrvatski i bošnjački, objašnjava profesor dr Duška Klikovac Autor Novica Kocić Južnoslovensku grupu jezika sačinjavaju bugarski, makedonski, srpskohrvatski i slovenački, glasi definicija u novom udžbeniku srpskog jezika Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva za osmi razred osnovne škole uz objašnjenje da je srpskohrvatski „tradicionalni naziv za narodni jezik koji čine štokavsko, čakavsko i ijekavsko narečje”. Profesor beogradskog Filološkog fakulteta, Miloš Kovačević, prokomentarisao je u razgovoru objavljenom u jučerašnjoj „Politici” da „kad nisu dali da se navede hrvatski i bosanski, autori nisu pristali ni da napišu srpski, nego srpskohrvatski jezik”. Iako ga na ovoj stranici udžbenika nema, srpski jezik, kao ni hrvatski i bošnjački nije izbačen iz udžbenika i zamenjen srpskohrvatskim, objašnjava Duška Klikovac, autorka udžbenika, takođe profesor Filološkog fakulteta u Beogradu. – Treba da se razlikuje nivo književnog jezika i nivo narodnog jezika, to je trivijalna stvar u lingvistici. Na nivou narodnog jezika postoji srpskohrvatski kao lingvistički dijasistem, dakle, kao sistem dijalekata koji se sastoji od štokavskog, čakavskog i kajkavskog dijalekta. Na tom nivou, kao skup dijalekata postoji srpskohrvatski jezik. Na osnovi tog dijasistema, izrasla su tri književna jezika: srpski, hrvatski i bošnjački. Oko postojanja tih jezika nikako ne može da bude dileme zbog toga što je naša država potpisala dokument o nacionalnim manjinama, gde se nabraja koji su jezici nacionalnih manjina u Srbiji. Između ostalih, to su hrvatski i bošnjački, kako ga zovu srpski lingvisti, a ne bosanski. Ne postoji dilema ni oko toga da su srpski, hrvatski i bošnjački nastali na osnovu jednog jezika, zbog toga se i razumeju, njihovim govornicima nije potreban prevodilac. Ja nisam mogla u jednoj rečenici na jednom mestu da stavim sve to, tako da se o tome govori na tri mesta u udžbeniku – ističe profesor dr Klikovac. Osmacima se tako predočava da se posle raspada Jugoslavije, srpskohrvatski književni jezik raspao na srpski, hrvatski i bošnjački. Na stranici udžbenika iz koje je „izbačen” srpski jezik obrađuje se lekcija o slovenskim jezicima, odnosno daje se podela na tri grupe slovenskih jezika koje su nastale raspadom praslovenskog jezika. Naša sagovornica objašnjava da se praslovenski jezik raspao na svoje dijalekte, jer tada nisu postojali književni jezici, normirani i standardizovani, od kojih su se neki dalje razvijali i raspadali na druge dijalekte. Strana iz udžbenika koja je bila povod za polemiku – Prema tome mi možemo da govorimo o podeli južnoslovenskih jezika jedino na dijalekte, a na kraju možemo da kažemo da su to danas određeni književni jezici, ali jedino je metodološki i naučno ispravno govoriti o tome da se južnoslovenski jezik raspao na narodne jezike, a ne na književne jezike. Dakle, ja kao autor udžbenika nikako ne sporim da postoji srpski jezik. Na prvom mestu, moj udžbenik se zove Srpski jezik i kultura izražavanja, ja nisam ništa manje zainteresovana za srpski jezik nego neko drugi, ali naučna istina se mora poštovati – ističe profesor dr Klikovac. Ona navodi i da sa strane nauke, ne postoji ništa sporno po ovom pitanju – književni jezik je srpski, a kada govore o narodnom jeziku, odnosno skupu dijalekata, lingvisti govore o srpskohrvatskom, što u nauci može da se naziva različitim imenima. Između ostalog, poznat je primer obuhvatanja jezika „naroda i narodnosti” nazivom bosansko-hrvatsko-srpski (BHS). – Na osnovu tog narodnog jezika normiranjem, kodifikacijom nastala su danas tri različita književna jezika koje priznaje i naša država jer, na primer, bošnjački se uči na Univerzitetu, postoje dvojezične škole, hrvatsko-srpske. Takođe, iza te formulacije ne stojim samo ja nego stoji Nacionalni prosvetni savet. Oni su tu formulaciju doneli, odobrili, izglasali posle diskusije i ne postoji ništa sporno ni oko toga – ističe profesor dr Klikovac. Član Nacionalnog prosvetnog saveta, profesor dr Ljubomir Popović, nije želelo da ulazi u raspravu po ovom pitanju, ali je, takođe, istakao da je važno praviti razliku između narodnog i književnog jezika. – Za razliku od narodnog, književni jezik je nešto što može da se proglasi, on je stvar i jezičke politike. Mislim da je u ovom udžbeniku sve to dobro objašnjeno i da je on sa stručne strane vrlo dobro urađen, kao i da je data jedna uravnotežena slika po pitanju jezika. Obuhvaćeno je na više mesta i stanje posle raspada SFRJ, objašnjava se i šta su to jezici nacionalnih manjina, a uvažavaju se i dokumenti naše vlade koji prepoznaju srpski, hrvatski i bošnjački – rekao je profesor dr Popović. *Jelena Čalija* objavljeno: 14.09.2010. Бутор Вукмановић | 14.09.2010. 00:09 Ово је скандал! Како је српски могао да настане из српскохрватског, када је по логици ствари, али и по историјским фактима српски настао пре српскохрватског. Velizar Stojiljkovic | 14.09.2010. 00:59 Ubedjenja sam da je formulacija "srpsko-hrvatski" iz osnove pogresan jer se pod tim podrazumeva da Srbi govore hrvatskim jezikom ali srpskim dijalektom. Ako vec treba da se se srpskim jezikom sa Hrvatima koketira, onda je pravilnije reci "hrvatsko-srpski" sto znaci da je u pitanju srpski jezik koji Hrvati upotrebljavaju njihovim dijalektom. Neoboriva je cinjenica da je srpski jezik baza svih juznoslovenskih jezika, pa je paradokslano davati mu neke sporedne jezicne uloge kod onih grupacija koji su ovaj jezik prilagodili njihovim potrebama sporazumevanja. Najmarkantniji primer ovog jezicnog prilagodjavanja nam daju Svajcarci koji u nemackom delu zemlje govore "Schwietzer-Dütsch" sto u prevodu znaci "Svajcarski-nemacki" odnosno "nemacki svajcarskim dijalektom". Kada bi se obrnuto reklo "Dütsch-Schwietzerisch", ispalo bi da se u Nemackoj govori Svajcarski jezik nemackim dijalektom. Nesto apsurdnije se ne bi moglo zamisliti ni kod totalnih lingvistickih laika. Нада Ласкер | 14.09.2010. 06:14 Заиста није научна истина да су три језика настала распадом српскохрватског, јер је историјска чињеница да је српски постојао пре српскохрватског. Српскохрватски није традиционални језик, како тврди Кликовац, већ идеолошка конструкција настала тек у Југославији. Пн није ни књижевни језик из простог разлога што ни један књижевник није њиме писао, осим идеолошки подобних. Из овог произилази да сви на Балкану имају своје језике, осим Срба који су и даље приморани да одржавају илузију српскохрватског. Чудно је како лингвисти не знају да је књижевни језик српског народа српски. simic mila | 14.09.2010. 06:14 Cela Amerika govori Engleski. Vecina Latinske Amerike govori portugalski, a u Austriji i delovima Svajcarske se govori Nemacki. Znaci, velike drzave nemaju problema sa imenovanjem govornih jezika. Mi imamo veciti problem sa samim sobom. Bitnije nam je da dokazemo u cemu smo drugaciji od svojih komsija umesto da shvatimo koliko smo slicni. Daleko veci problem tog udzbenika je deo u kome se opisuje odakle dolaze Sloveni.Sigurno je da je jedan deo dozao iz krajeva izmedju Baltika i Karpata, ali samo jedan deo.Seoba Slovena je pocela od danasnjih krajeva Indije.Slovenski jezici pripadaju Zapadno-indijskoj grupi jezika. bane jovanović | 14.09.2010. 07:02 Možda su autori u pravu sa naučne tačke gledišta, ali drugačije gledano to je promocija jugoslovenstva u realnom životu. Zašto da se naša deca opterećuju jugoslovenskim glupostima, jedina u regionu? Kao onom pričom o "bratskim narodima" sa kojima smo 3 puta ratovali u prošlom veku i koji su nas istrebljivali kad god im se ukazala prilika. petar Savić | 14.09.2010. 07:30 Ovo je skandalozno a u drugim zemljama ovakav udžbenik ne bi mogao da se pojavi i to još od profesora Filološkog fakulteta u Beogradu. Uostalom profesora koji nije istoričar jezika. Njen tekst kao da je prepisan iz enciklopedije JAZU. Za nju istorija srpskog jezika počinje 1945. godine i polazi od nametnutog stanja ili ako želite od stanja koje je izazvala društvena realnost nastala u toj godini. I nije se zaustavila, već sakaćenje srpskog jezika dalje sporvodi priznaje nekakav bošnjački jezik koji pre 1992 nikada nije postojao. Može se pisati na dijalektu, može dijalekat da živi i veovima (kao recimo provansalski) a da ne bude dekretom proizveden u književni jezik. Ova cenjena gospodja smatra da se jezici radjaju dekretima. Stvarno žalosno. A kako to da je odrednica o srpskom jeziku u grupi južnoslovenskih jezika ispala? Srpska neodgovornost prema svemu će samo mahnuti rukom. U drugim zemljama bi protiv ovakvog udžbenika odgovarali i ministri a udžbenik bi bio povučen. Данило Спасојевић | 14.09.2010. 09:25 ''Научне истине'' изводите позивајући се на одлуку Владе? Оправдавате ли, драги професори, караконџулу од назива ''бочњачко/босанско-хрватско-српски'''? Молим вас, ако имате времена, објасните нам ''бошњачки'' језик. Желим да верујем да се својим ауторитетом одупирете политичком помодарству. Драган Ранчић | 14.09.2010. 10:17 Немачка школа је и даље актуелна, а Тито је још увек жив. Кад решиш да уништиш један народ, прво му уништиш језик. Ови вајни научници и ђаци бечко берлинске школе нека проуче хрватски језик пре Људевита Гаја који је кроз Илирски покрет, искористивши Даничића, присвојио српски језик и дао га Хрватимана употребу. Као што не постоји амерички, аустралисјки.... већ енглески, тако не постоје рециклаже српског језика (како рече Матија Бећковић) хрватскосрпски, бошњачки, црногорски - већ само српски. Замислите америчкоенглески. Постоје само бугарски, словеначки и српски. Постоји и сиромашни хрватски - чакавски, који са српским нема никакве везе. Свидело се то некоме или не. Предраг Пузић | 14.09.2010. 10:30 Патријарх позива папу, Косово се предаје на тацни, све са извињењима што нисмо и пре, а сад се огласише и лингвисти са својим тумачењима, како наш језик и није наш, већ је плод неке првобитне СХ мешавине. Браво свима, куку нама и њима, док једног дана бесмртни српски народ све то не позлати. Нишлија из Ниша | 14.09.2010. 10:42 У уџбенику пише "штокавско, чакавско и ијекавско наречје". Зар то није нетачно? Професорка са којом сте разговарали говори о "штокавском, чакавском и кајкавском", како и памтим да смо учили. Да ли је могуће да је уџбеник објављен са оваквом грешком?
_______________________________________________ SIM mailing list [email protected] http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
