SRBIJA I OUKB: DA LI SE VLADAJUĆI BEOGRAD VEĆ OBEĆAO ATLANTSKOM PAKTU
utorak, 05 oktobar 2010 16:37 Janko CVETKOVIĆ Zašto na okruglom stolu u Beogradu o parlamentarnoj saradnji Srbije i Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti, na kome je učestotrvao drugi čovek ruske Dume, nije bilo predstavnika srpske vlasti Nema razloga da Srbija ne sarađuje sa Organizacijom ugovora o kolektivnoj bezbednosti (OUKB) jer u današnjem multipolarnom svetu, prepunom bezbednosnih, ekonomskih i tehnoloških izazova, svaka zemlja mora da ima alternativu. Zato je potrebno da Skupština Srbije što pre inicira formiranje delegacije pri Parlamentarnoj skupštini OUKB, zaključeno je na Međunarodnoj konferenciji „Parlamentarna saradnja Republike Srbije i Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti", održanoj 4. oktobra u Medija centru u Beogradu. Na skupu koji je organizovao Institut OUKB u saradnji sa Centrom za strateške alternative gosti iz Rusije poručili su predstavnicima parlamenta i nevladinih organizacija da im pružaju ruku prijateljstva i saradnje sa vojno-političkim savezom koji ujedinjuje napore sedam zemalja u pitanjima zaštite teritorijalno-ekonomske celovitosti, borbe protiv međunarodnog terorizma i finansijskih prekršaja i sprečavanja posledica prirodnih katastrofa velikih razmera. Ako poslanici Skupštine Srbije već učestvuju u radu Parlamentarne Skupštine NATO, logično bi bilo da sarađuju i sa PS OSKB jer su pitanja kojima se ove dve organizacije bave vrlo slična, poručio je Aleksandar Babakov, zamenik predsednika ruske Dume. „U sastavu OUKB, čije su članice preuzele obavezu sprečavanja zajedničkih spoljnih pretnji su Rusija, Jermenija, Tadžikistan, Belorusija, Kazahstan, Kirgizija i Uzbekistan. Organizacija se transformiše u multifunkcionalnu sa ciljem suprotstavljanja čitavom spektru izazova i pretnji bezbednosti država članica. Pre dve godine pojavila se ideja o Kolektivnim snagama za brzo reagovanje, o čijem je formiranju odluka doneta 4. februara ove godine. OUKB ima status posmatrača u Generalnoj skupštini UN, održava kontakte sa međunarodnim i regionalnim strukturama, uključujući Antiteroristički komitet SB UN, Upravu UN za borbu protiv trgovine drogom i kriminala, OEBS, EU, Organizacijom islamske konferencije, Savetom država Baltičkog mora... Učešće u radu PS OSKB bi za Skupštinu Srbije predstavljalo demonstraciju multipolarnog i konstruktivnog pristupa promenama oko svih nas. Raspad SSSR i ekonomska kriza pokazuju da svet više neće biti isti kao ranije, jednopolaran. Danas nijedna zemlja ne može sama da se bori sa finansijskim, bezbednosnim i mnogim drugim izazovima. Potrebni su partneri. Zato se nadam da će kolege iz srpskog parlamenta kao posmatrači biti prisutni 25-27. oktobra u Sankt Peterburgu na zasedanju Parlamentarne skupštine OUKB. Ova konferencija je sastavna cigla u izgradnji evropske bezbednosti", rekao je Bababkov. SVET JE MULTIPOLARAN - DOLAR NIJE JEDINA VALUTA Činjenica da se u Srbiji razmatra isključivo saradnja sa NATO ukazuje da nemamo dovoljno informacija o tome šta se dešava u svetu na bezbednosnom planu, rekao je Dušan Bajatović, predsednik Odbora za bezbednost i odbranu u Skupštini Srbije. Kako je istakao, svet je multipolaran, a dolar nije jedina valuta. „Iako smo proglasili vojnu neutralnost, možemo da sarađujemo sa organizacijama koje se zalažu za prave vrednosti. Zato ne vidim niti jednu prepreku za učestvovanje u radu OUKB. Srbija se geografski nalazi u Evropi, to je nesporno, i teži ka članstvu u EU, ali moramo da mislimo i o alternativama koje nam se nude", istakao je Bajatović. Proteklih 20 godina pokazalo je da je Srbija pravila katastrofalne greške u strateškom smislu, rekao je Dragan Todorović, predsednik poslaničke grupe Srpske radiklane stranke u Skupštini Srbije. Kako je naglasio, zato sada izbor treba da bude pravi jer sledeći pogrešan potez može biti katastrofalan. S toga se, prema njegovim rečima, SRS zalaže da saradnja sa OUKB bude uspostavljena na najvišem nivou. „Srbija je na Zapadu definisana kao najveći protivnik ostvarenju ideja globalizma, odnosno ideja SAD i EU. To ne bi bio problem da smo mi za sebe jedinstveni. Nažalost, postoje političari koji svoj put definišu kao onaj bez alternative EU, NATO. Ja bi ga nazvao putem bez povratka. Zato smo pre svega za saradnju sa Rusijom, Kinom i mnogim drugim državama. Poštujemo principe na kojima počiva OUKB a to su nemešanje u unutrašnje poslove drugih država, ravnopravna saradnja bez političkih pritisaka... Zato ćemo se zalagati da Srbija bude posmatrač ne samo u OUKB već i u Šangajskoj inicijativi jer shvatamo koliko ove organizacije mogu da pomognu da se svet dovede u ravnotežu. Nadamo se da će vladajuća većina za to naći razumevanje. Ali bojazan ostaje jer na konferenciji danas nema predstavnika vlasti", rekao je Todorović. Srbija ima istoriju prijateljskih odnosa sa članicama OUKB, ali oni nisu razvijeni u punom kapacitetu, ukazao je Nikola Lazić, poslanik DSS, i dodao da nema prepreka za mnogo bolju saradnju. „Nijedna članica ove organizacije nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije, niti će to učiniti. Principi na kojima počiva su istovetni našim a to su očuvanje međunarodnog poretka i globalne bezbednosti, što govori da je saradnja Srbije i OUKB prirodna", smatra Lazić. DRŽAVA BEZ ALTERNATIVA - VAGON NA KRAJU VOZA A da je pitanje strateških alternativa jedno od ključnih za Srbiju, istakao je Aleksandar Mitić, direktor Centra za strateške alternative (CSA). Otvarajući sesiju „Alternativni sistemi kolektivne bezbednosti - pogled iz Srbije", on je istakao da je zemlja koja ne stvara alternative osuđena da bude „mali vagon pri kraju voza, vagon iz koga se ne vidi gde je lokomotiva". „Sa iskustvom koje imamo u poslednjih 20 godina, Srbija sebi jednostavno ne sme da dozvoli da nema alternativu. Pogubni slogan 'EU nema alternativu' se sada pretvara u novu floskulu, 'NATO nema alternativu'. To je bio jedan od ključnih razloga za formiranje Centra za strateške alternative. Naša analiza je pokazala da je neophodno već sada početi kampanju za referendum o članstvu u NATO jer je na delu puzajuće priključenje Alijansi zasnovano samo na odlukama Vlade bez konsultacija građana Srbije. Prema zvaničnim dokumentima NATO i izjavama generalnog sekretara Alijanse, vlast u Srbiji je izrazila želju da se priključi U NATO korak po korak, uprkos tome što javnosti plasira priču da za to još uvek nije vreme. Da bi javnost držali budnom, napravili smo portal 'Zašto NATO'. Njegov cilj je promovisanje konstruktivne debate o ovom ključnom pitanju za bezbednost Srbije i jačanje svesti o što skorijem referendumu", rekao je Mitić. Govoreći o negativnim posledica članstva u Severnoatlantskom savezu po bezbednost Srbije Dragoljub Anđelković, kolumnista magazina „Pečat", je kazao da je na meti pre svega naš identitet. „NATO savez nije prijateljski nastrojen prema Srbiji. Ukoliko bismo postali član, time bismo dali legitimitet bombardovanju 1999. godine. Ni globalni trendovi više ne idu u prilog priključenju ovom savezu. Zato jedina alternativa treba da nam bude Srbija, a onda možemo da razmišljamo o saradnji sa raznim organizacijama", rekao je Anđelković. SRBIJA DA ODLUČI GDE SE OSEĆA KOMFORNIJE Predstavnici OUKB nisu došli u Beograd da bi Srbiji ponudili zamenu za NATO. Ruka prijateljstva je pružena, odluka je na Srbiji, naglasio je Mihajlo Plisjuk, izvršni direktor Instituta OUKB. „Parlament Srbije je proglasio vojnu neutralnost i mi to poštujemo. Ali možemo da sarađujemo u mnogim drugim stvarima. Srbija sama treba da odluči gde se oseća komfornije. Mi smo otvoreni za vas", zaključio je Plisjuk. <http://www.slobodanjovanovic.org/2010/10/05/za-saradnju-srbije-i-oukb-nema-prepreka/> Fond Slobodan Jovanović http://standard.rs/vesti/36-politika/5574-srbija-i-oukb-da-li-se-vladajui-beograd-ve-obeao-atlantskom-paktu-.html
_______________________________________________ SIM mailing list [email protected] http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
