Piše: Tihomir Trišić ponedeljak, 04 oktobar 2010
Velika Kina i mala Srbija
<http://www.akter.co.rs/index.php/politikaprint/2995-velika-kina-i-mala-srbija.html>
Žao mi je Borisa Tadića koji će morati da se uljudno i radosno smeška, iako bi
Hilari Klinton, kad bi mogao, dodelio ulogu Monike Levinski. Problem je u tome
što Hilari ne pada na šarmantne osmehe, jer zna šta zapravo Boris misli, zato
je i odlučila da ga „pomaže“ tako što će mu što pre istopiti rejting
Kad sam pre neki dan čuo gradonačelnika Beograda kako udara packe Kinezima na
TV-u za navodno kašnjenje u izradi projekta gradnje mosta Zemun - Borča, nisam
mogao da se ne zapitam šta bi gradonačelniku da odvali takvu glupost, moraću ga
citirati: “Kineska kompanija treba da pokaže veći stepen ozbiljnosti i
odgovornosti za ogroman posao koji su dobili, koji će Beograđani i građani
Srbije platiti kako bi taj most bio gotov. Idejni projekat mora da se uradi
odmah, glavni u najkraćem roku. Nema govora o avansu od oko 30 odsto. Ovde su
ljudi pored mene, mi smo za ovaj most (na Adi Ciganliji) platili avans 10
posto. To su pravila koja postoje, da li neko dolazi iz Austrije, Slovenije,
Nemačke, kod nas je sve isto.”
Prvo što mi je palo na pamet jeste da ga nisam čuo da je ikada, pa još i na
TV-u, takvim tonom govorio o desetinama drugih projekata koji kasne u Beogradu,
a koje realizuju neke druge kompanije, evropske, ali i lokalne na primer. Ne
čudi me što Čeda napada Ruse, nek ih napada, oni umeju da se brinu za sebe. Ali
me čudi šta su Đilasu skrivili Kinezi da ih javno pljune. Pa oni su nam bili
oduvek prijatelji, za razliku od Hilari Klinton. Nikada ga nisam čuo da se
takvim tonom obratio Amerikancima na primer. I pitam se šta mu bi. Možda je
novac u pitanju, reč je o avansu od 34% projektne vrednosti u iznosu od 86
miliona dolara, što je veliki novac, a gde je veliki novac tu su i velike
kombinacije. Ili je reč o tome da nam Kinezi više nisu potrebni u Savetu
bezbednosti UN pošto smo Kosovo posle one dve spoljnopolitičke “pobede”
(mišljenje MSP-a i rezolucija u Generalnoj skupštini UN) definitivno izgubili.
Stvarno ne znam šta mu bi, ali znam da je uvredio Kineze, posebno kineskog
ambasadora i ljude iz “Čajna roud end bridž korporejšn“. A znate li koliko smo
puta mi uvredili Kineze? Prvo su Labus i drugovi mu 2005. godine bojkotovali
dug SRJ prema Kini, kao nećemo vam taj dug vratiti, to je Slobin dug. Kinezi su
tada bili zapanjeni. Ubrzo su naši eksperti pojurili kod istih tih Kineza po
novu pomoć, kredit od 100 miliona dolara. Kinezi nam dali da popunimo devizne
rezerve, ojačamo monetarnu stabilnost. Znate gde je završilo tih 100 miliona iz
NBS? U privatnoj banci u Moskvi, u privatnim poslovnim kombinacijama. Kinezi
ostadoše u čudu kakav smo narod i tada. Kod njih se zbog takvih stvari svake
godine strelja 5.000 ljudi. Onda krene Kosovo, UN, povuci-potegni, svedočenja
Kine u MSP-u u korist Srbije, moljakanja da nam čuvaju leđa u Savetu
bezbednosti, i mi na kraju izradimo i to poverenje.
Znate šta su Kinezi rekli posle rezolucije u UN? “Udaviće Srbiju, nama ne mogu
ništa, rekli smo im da nova rezolucija o Kosovu u UN neće proći sem ukoliko to
podrazumeva i Tajvan u sastavu Kine i čvrste garancije u vezi sa time”. I šta
više da kažem. Kina je jedina zemlja na svetu koja na svaki američki potez koji
oceni kao štetan po svoje interese odgovori sutradan u reciprocitetu. Sa tom
zemljom danas nema zezanja. Ima ih milijardu i po, samo godišnji budžet kineske
armije iznosi 150 milijardi dolara, ekonomija im raste godišnje po stopi od 8
posto i to poslednjih 30 godina, prosto pitanje je hoće li za 10 ili 20, ili
maksimalno 30 godina, Kina biti supersila broj 1. i skinuti primat SAD. I ono
najvažnije od svega, Kinezi nikada Srbiji nisu odmogli, ako nisu mogli da joj
pomognu nisu joj ni naškodili, za razliku od nekih koji su nas peglali i sad
nas peglaju, ali ih niko iz vlasti, pa ni gradonačelnik Beograda, ne proziva za
nekakvo navodno kašnjenje u radovima ili druge mnogo teže grehe. Ta
gradonačelnikova javna kritika Kineza dođe mi kao vaskrsenje janičarskog
mentaliteta i ponašanja. One koji vas gnječe, dave, ponižavaju ne dotičete ni
rečju, a oni koji su vam prijatelji, blagonakloni, miroljubivi trpe vaš bes.
Pritom naši su nesvesni da diraju lava koji spava. Ne komunicira se sa njima
preko TV-a, posebno ne kad jednu drugu kinesku kompaniju nedavno neko u istom
tom Beogradu opljačka za 7 miliona evra, pa niste njih čuli da optužuju srpske
funkcionere i državu za štetu koju je pretrpela jedna njihova kompanija.
No, da se batalim Kineza, ima jedna važnija madam koja nam uskoro dolazi u
Beograd. Zaista se ne radujem Hilari Klinton, zaista bih voleo da je došao
Barak Obama, čovek bar nije bio u ratu sa Srbijom i nije bio stanovnik Bele
kuće od 1993. do 2001. godine kao Hilari Klinton, u funkciji prve dame SAD i u
vreme dok je njen suprug Bil Klinton slao avijaciju na Srbe u Bosni, pa na Srbe
u Srbiji pržeći nas i bombardujući dva meseca 1999. godine, stvarajući UČK
državu na Kosovu i Metohiji. I neko nam danas govori kao Hilari dolazi ovde sa
bombonjerom i buketom cveća, da pomogne Srbiji u rešavanju kosovskog problema.
Hilari i Bil su 1999. godine toliko pomogli Srbiji da joj to gotovo cela Srbija
nikada ne može zaboraviti. Zato ću ja na taj dan, kao Palma na dan gej parade,
da štedim struju i svoje živce i isključim TV. Žao mi je samo Borisa Tadića
koji će morati da joj se uljudno i radosno smeška, iako bi joj, kad bi mogao,
dodelio ulogu Monike Levinski. Problem je u tome što Hilari ne pada na radosne
osmehe, jer zna šta zapravo Boris misli, zato su i odlučili da ga „pomažu“ tako
što će mu što pre istopiti rejting.
http://www.akter.co.rs/index.php/politikaprint/2995-velika-kina-i-mala-srbija.html
_______________________________________________
SIM mailing list
[email protected]
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
