Dostavljamo Vam recenziju knjige S. Jarčevića: "I bogovi su govorili srpski" dr
Veselina Đuretića, s adresom izdavača, kojem se može obratiti onaj ko želi da
kupi ovu knjigu neobičnog naslova i ozbiljnog sadržaja.
S poštovanjem, R. Ličina, ministar
_____
Слободан Јарчевић
„И БОГОВИ СУ ГОВОРИЛИ СРПСКИ“
ИЗДАВАЧ „Мирослав“, 11070 Нови Београд, Гоце Делчева 15, mi...@eunet.rs, tel.
011/297-0875
Прочитао сам бројне радове Слободана Јарчевића – и оне који значе
публицистичку интерпретацију позитивистичких историјских чињеница и оне који
представљају литерарну обраду ових изворишта.
Приврженици тзв. критичке историје су, априористички, одбацили
овакво интелектуално-имагинативно стваралаштво. Такви су одбацивали и Милоша
Милојевића, и Симу Лукина Лазића, и др Олгу Луковић Пјановић, и др Јованa И.
Деретића, и Светислава Билбију... Нису им се уклапали у, од претходника
преузете, историографске шаблоне. Ови су, опредељујући се према пројекцијама
„критичке историографије“, националну историју остављали без преисторијских
упоришта, без митова, легенди, али и документационих контраверзи. Тако су
својим екс-катедралним пресудама отварали врата за све претеденте на српски
етникум, на српске земље, помажући им да на основи од Срба одбаченог граде
упоришта за свје национално-синтетичке индивидуалитете - без историјских
чињеница. Тако су наступали творци албанске нације, стварајући нову кућу на око
осамдесетопроцентним српским културно-историјским развалинама, освајајући и
српски престони град Скадар на Бојани. Тако су и творци македонске нације, свој
национ, наслањали на мит Александра Великог, који се веже и са хеленском и са
крипто-словенском подлогом (која је носила и илирска, и трибалска, и вендска, и
скитска и друга обележја). Тако су и Мађари, позивајући се на мит о легендарном
Светом Иштвану, присвојили око 90% српске етничке територије. Чак су и од
српске Трансилваније у данашњој Румунији направили угарску земљу. Тако је и
Ватикан мало хрватско загорско племе, кајкаваца, наслонио на Србе римокатолике
и наметнуо хрватску нацију, хомогенизујући је и геноцидом над православним
Србима. Тако је у процепима српског етникума пројектована и
муслиманско-бошњачка нација, као помоћни одред ватиканске политике – стварање
„велике католичке Хрватске“. Тако је отворена и ватиканска социјална
лабараторија у Црној Гори, у чијим су се епруветама мућкали нови
индивидуалитети: црвно-хрватски и дукљански.
У свим овим „социјалним лабараторијама“, прескакана је емпиријска чињеница
општег карактера, она коју су означавали појмови Сербија и Поморска Сербија, и
то од раног Средњег века до двадесетог столећа; до наступа мутних
социјално-револуционарних идеологија.
Књига С. Јарчевића: „И богови су говорили српски“ представља антиком уоквирени
митолошки удар, који погађа и српске и белосветске учењаке, оне код којих се
српски митови употребљавају као антисрпске историјске чињенице. Јарчевићеви
„богови“ су симболи праисторије, на које се може гледати и као на неки
митолошко-историјски наслов, од стране оних Срба, који, полазећи од основне
чињенице, да је њихов народ прастари, желе да га наслоне на његове
праисторијске основе. Јарчевић не очекује, да се његова имагинација прихвати
као руководство за неку историографску акцију. Зна он - да су Срби идеолошки
толико ограничени, да не могу прихватати, евентуално, такав пут.
Мој закључак је – публиковати ову књигу.
Др Веселин Ђуретић
_______________________________________________
SIM mailing list
SIM@ANTIC.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
