PETAR ISKENDEROV: ILUZIJAMA TU NEMA MESTA, GOSPODINE TADIĆU petak, 15 oktobar 2010 19:36
O Kosovu neće pregovarati tehničke delegacije eksperata, kao su ranije obećavala provladini mediji, već prve ličnosti Srbije i pokrajine Kosovo, i to na ravnopravnoj osnovi „Prevladati vekovni konflikt" i „obnoviti dijalog" - glavni je smisao poruke koju je državni sekretar SAD Hilari Klinton donela na Balkan u okviru svoje trodnevne turneje od 11. do 13. oktobra, tokom koje je posetila Sarajevo, Beograd i Prištinu. Mada su se te reči čule za vreme njenog govora u administrativnom centru samoproglašenog nezavisnog Kosova, one očigledno nisu bile upućene samo kosovskim Albancima. Tim pre, što je i predsednik Srbije Boris Tadić, koji se pre toga sastao sa liderom američke diplomatije, takođe odao dužno priznanje istorijskim korenima kosovskog problema, izjavivši da samo „putem dijaloga možemo da razrešimo konflikt između Srba i Albanaca, koji traje duže od 150 godina". „Mi ne želimo odlaganje dijaloga". Pravde radi treba reći da se u istoriji Kosova upravo pre 150 godina nije dogodio ni jedan od značajnijih događaja. Značajnom etapom u razvoju albanskog nacionalnog pokreta pre treba smatrati delatnost Prizrenske lige 1878-1881. godine, u okviru koje je po prvi put formulisan velikoalbanski program „ujedinjenja svih teritorija, koje naseljavaju Albanci u jednu provinciju". Druga ključna etapa u razvoju srpsko-albanskog konflikta bili su događaji uoči Prvog svetskog rata, kada su pobedom srpskog oružja kosovske zemlje ponovo ujedinjene sa Kraljevinom Srbijom. Prema tome, sve priče o „vekovnoj" ili „vek i po" staroj prirodi kosovskog konflikta imaju spekulativni karakter, a uz to još nemaju posredni odnos prema njegovom sadašnjem stanju. Zato nam se suštinskijim čine druge napomene koje je oglasila Klintonova na Balkanu. Na primer, ona koja se odnosi na perspektive pregovora o kosovskom problemu između Beograda i Prištine: „Mi smatramo da dijalog treba da počne čim bude pripremljen. Čak i pod uslovom da uskoro predstoje izbori na Kosovu, i da će se iduće godine održati izbori u Srbiji, mi smatramo da početak i okončanje ovakvog dijaloga što je moguće pre odgovara interesima kosovske vlade". Čak ako uzmemo u obzir da je ta izjava bila data na Kosovu, ipak treba priznati da se državni sekretar javno izjasnila u pogledu toga zarad koga zaista SAD i Evropska unija organizuju dijalog. „Interesi kosovske vlade" dobro su poznati: to je osiguranje maksimalnog međunarodnog priznanja kosovske nezavisnosti i integracija - preciznije rečeno, asimilacija - kosovskih Srba u albanske strukture. Očigledno da će i planirani pregovori sa Srbijom pod okriljem Evropske unije biti usmereni u pravcu ostvarenja tih ciljeva, uz prećutnu saglasnost vlasti Beograda. Iz usta američkog emisara to je prezentirano u ovakvom „pakovanju": „Obe strane već su spremne" za susret, međutim, preostaje još „da se pripremi struktura dijaloga, na čemu mi sada radimo". A kako ni kod koga ne bi ostale iluzije u pogledu „strukture" pregovora, Hilari Klinton je ponovo naglasila da „niz pitanja, uključujući status, suverenitet i teritorijalnu celovitost Kosova, nisu povod za diskusiju". Što bi se reklo, iluzijama tu nema mesta, gospodine Tadiću... PREGOVARAČI NA VRHU Važnije od toga je da je, na primer, američki državni sekretar već odredila ko upravo seda za pregovarački sto. Nipošto to neće biti tehničke delegacije eksperata - što su ranije obećavala provladina sredstva za masovno informisanje, već prve ličnosti Srbije i pokrajine Kosova, i to na ravnopravnoj osnovi. „Lideri dve zemlje treba da priđu dijalogu na dobrovoljnoj osnovi i uz uslov poštovanja pozicija jedan drugog", izjavila je u Prištini Klintonova ne udostojivši se, doduše, truda da objasni kako to zapravo treba da „poštuju jedan drugog" predsednik Tadić i njegov partner sa suprotne strane stola - naročito ako taj partner, po okončanju predstojećih izbora na Kosovu bude Hašim Tači ili, na primer, Ramuš Haradinaj. Ne treba da postoje iluzije ni u pogledu toga ko će realno koordinirati dijalog Beograda i Prištine. Prema raspoloživim informacijama, Hilari Klinton je, svrativši nakon posete Balkanu u Brisel, u kuloarima to pitanje razmotrila 14. oktobra sa prvim ličnostima Evropske unije - predsednikom Evropskog saveta Hermanom van Rompejom, Vrhovnim komesarom Evropske unije za međunarodne poslove i politiku bezbednosti Ketrin Ešton i predsednikom Evropskog parlamenta Ježi Buzekom, sa kojima se dogovorila da na pregovorima nastupe u jedinstvenom frontu. Prethodno je vršilac dužnosti kosovskog predsednika, predsednik parlamenta Jakup Krasnići potvrdio da je Priština kao i do sada spremna za pregovore sa Beogradom „o tehničkim pitanjima" i zamolio SAD da se „pridruže procesu njihovog organizovanja i održavanja ravnopravo sa EU", i toj će molbi biti udovoljeno. Prema tome, jedino što za sada spasava Srbiju od besmislenih pregovora, koji je još i diskredituju, sa albanskim separatistima po dikttatu iz Vašingtona i Brisela - to je politička kriza na samom Kosovu. Vanredni parlamentarni i predsednički izbori tamo će se održati ne pre januara 2011. godine - a do tada se Beograd i Priština mogu do mile volje prepustiti razmatranju „strukture dijaloga" sa visokim stranim gostima. BOSANSKO PITANJE Međutim, ako u vezi sa organizacijom pregovora o Kosovu - imajući u vidu sadašnji spoljnopolitički vektor Srbije - Zapad ne treba da očekuje nikakve probleme, situacija u Bosni i Hercegovini očigledno se ne razvija po vašingtonskim i briselskim šablonima. Nalazeći se u Sarajevu, Hilari Klinton je zatražila od lidera bosanskih muslimana, Srba i Hrvata, da „svoju vladu učine funkcionalnijom i odgovornijom". Ta odrednica direktno proističe iz ciljeva „butmirskog procesa" ustavnog reformisanja bivše jugoslovenske republike, čemu se oštro protive bosanski Srbi na čelu sa pobednikom na nedavnim izborima Miloradom Dodikom. On je iskoristio boravak Hilari Klinton da bi je pozvao da sačuva „dejtonsku" Bosnu kao jedinstveni državno-administrativni model, koji odgovara srpskim interesima - osim samog odvajanja. „Mi nemamo problem sa SAD. Ta velika zemlja je garant stabilnosti u ogromnom delu sveta. Mi se razlikujemo u onom što se odnosi na percepciju unutrašnjih problema Bosne i Hercegovine", izjavio je Dodik i dodao: „Mi nismo pristalice politike jakih centralnih organa vlasti i mislimo da se Bosna i Hercegovina treba vratiti u prvobitne okvire Dejtona". „Mi nismo zainteresovani za jačanje Bosne", od te parole u svojoj predizbornoj kampanji Milorad Dodik očito ne namerava da odustane i zato zapadnim arhitektama svetskog poretka tek predstoji da se dobrano oznoje, kako bi primorali bosanske Srbe da prihvate njihove integracione modele. Fond streške kulture, Moskva Prevod Rajko DOSKOVIĆ http://standard.rs/vesti/36-politika/5666-petar-iskenderov-iluzijama-tu-nema-mesta-gospodine-tadiu-.html
_______________________________________________ SIM mailing list SIM@ANTIC.org http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
