Deset uslova za status kandidata
T. Spaić | 18. 10. 2010. - 00:02h | Foto: AFP | Komentara: 58 <http://www.blic.rs/Vesti/Politika/212434/Deset-uslova-za-status-kandidata/komentari> Kako je moguće da sudija koja nije bila dovoljno dobra da bude reizabrana bude postavljena na čelo antimonopolske komisije? Zašto regulatorna tela nisu samostalna i finansijski nezavisna? Zašto se ništa ne radi na donošenju zakona o restituciji? Zašto nema kontrole azilanata koji već u hiljadama, zahvaljujući ukidanju viza, prelaze u EU, tako da je samo prošle nedelje čak 600 državljana Srbije u Švedskoj zatražilo azil? Zašto nema zakona o finansiranju stranaka? Vlast mora da se odrekne kontrole poslanika, vrati oduzetu imovinu...: Cvetković i Barozo <http://www.blic.rs/data/images/2010-10-17/82585_0205-baroso-cvetkovic-foto-afp_f.jpg?ver=1287334936> To je samo deo neprijatnih pitanja koji se iz Evropske komisije stalno postavljaju Vladi Srbije, a naći će se kao glavni problemi u godišnjem izveštaju Evropske komisije koji će biti objavljen 9. novembra. - Najveći problemi koje vidimo u Srbiji tiču se reforme pravosuđa jer smatramo da reizbor sudija i tužilaca nije urađen po evropskim standardima i još nije izabran Visoki savet sudstva. Takođe, izbor čelnih ljudi regulatornih tela ne sme biti po stranačkom ključu. Šokantno je da je na čelo Agencije za zaštitu konkurencije postavljena Vesna Janković koja nije reizabrana za sudiju, a smenjivanje njene prethodnice Dijane Marković Bajalović, koja tvrdi da su joj tajkuni pretili, ostalo je pod senkom sumnje. Sva regulatorna tela moraju biti nezavisna i finansijska sredstva za njihov rad moraju biti obezbeđena. Činjenica da imovina oduzeta posle rata nije vraćena ne ohrabruje pozitivnu ocenu o reformi države. A pre svih je, naravno, potreba da Srbija okonča saradnju sa sudom za ratne zločine u Hagu - kaže za „Blic“ izvor iz Brisela. Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije stvoriće ne naročito pozitivnu atmosferu u Briselu i to u trenutku kada ima dilema da li zaista bez ostatka sarađuje sa Haškim tribunalom i da li zaslužuje dalje približavanje EU. Ako ne reši goruće probleme u sistemskim oblastima u narednih godinu dana, Srbija neće moći da dobije status kandidata, niti da počne pregovore o statusu. Uoči objavljivanja izveštaja, na tehnički sastanak sa predstavnicima Evropske komisije u Brisel išla je srpska delegacija koju je predvodio potpredsednik Vlade za evropske integracije Božidar Đelić. On za „Blic“ kaže da će ocena biti generalno pozitivna. Jasno je, međutim, da to neće ni blizu pozitivnom prošlogodišnjem izveštaju kada nam je odmrznut SSP. - Ocena je generalno pozitivna, ali preostaje nam niz pitanja na kojima Srbija ozbiljno mora da radi. Među njima su reforma pravosuđa, inkluzija Roma, funkcionisanje regulatornih tela, zakon o finansiranju stranaka, slobodni mandati poslanika... To su ozbiljne teme kojima moramo da se pozabavimo, ako želimo status kandidata za članstvo u EU. To je lista zadataka koje i sami prepoznajemo i koji će biti na našoj reformskoj agendi narednih 12 meseci - kaže Đelić za „Blic“. Kako „Blic“ saznaje u Evropskoj komisiji, među deset otvorenih pitanja koje Srbija mora da reši da bi dobila status kandidata, nalazi se postvizna liberalizacija, odnosno problem azilanata koji u sve većem broju traže ekonomski azil u zemljama EU. Na ovo su Evropljani naročito osetljivi i, mada za sada nemaju zamerki na vlasti u Srbiji koje azilante spremno prihvataju nazad, smatraju da Srbija može da uradi više da bi ih sprečila da u hiljadama prelaze granicu. Od Srbije se zahteva da primeni sistemsku politiku prema pitanju Roma, njihovom zbrinjavanju i da ih efikasno evidentira i da lična dokumenta. Evropa traži da se, u sklopu pitanja o dobrosusedskim odnosima, reši pitanje carinskog pečata na granici sa Kosovom i to će istaći kao jedan od urgentnih zahteva. Evropska komisija smatra da ovo pitanje zavisi isključivo od volje srpskih vlasti i da nije opterećeno politikom. Blanko ostavke poslanika, kojima stranke u podaničkom položaju drže parlamentarce i tako sprečavaju da Skupština bude nezavisna, takođe su trn u oku EK i od vlasti u Srbiji se traži da konačno ukine ovu zastarelu praksu. Kad su u pitanju ljudska prava, Srbija će generalno biti pohvaljena, ali će problem sa Sandžakom biti naglašen. Vlastima se zamera što Nacionalni savet Bošnjaka još nije formiran, mada u Briselu imaju donekle razumevanja da krivac nije isključivo Vlada Srbije. Svi ovi problemi izviru iz činjenice da su vladajuće stranke spremne da i po cenu otežavanja puta ka EU zadrže kontrolu nad svim oblastima države, od tokova novca, zaštite monopolista, kršenja pravnih normi do netransparentnog finansiranja stranaka, a sve radi održanja na vlasti koju niko ne može da kontroliše. Deset glavnih zamerki Evropske komisije - Saradnja sa Tribunalom u Hagu - Reforma pravosuđa - Nezavisna regulatorna tela - Restitucija - Dobrosusedska saradnja - Azilanti - Uključivanje Roma - Finansiranje stranaka i slobodni poslanički mandati - Sandžak - Ekonomske reforme i ulaganje u ekonomiju znanja (nauka i obrazovanje) http://www.blic.rs/Vesti/Politika/212434/Deset-uslova-za-status-kandidata
_______________________________________________ SIM mailing list SIM@ANTIC.org http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
