http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/214428/Drzava-imovinu-nece-vracati-u-naturi

Predlog zakona o restituciji državna tajna
Država imovinu neće vraćati u naturi

I. Radisavljević | 30. 10. 2010. - 00:02h | Foto: M. P. - N. K. - G. S. 
- D. G. | Komentara: 10

Država otetu imovinu neće vraćati u naturi, već kroz obeštećenje starih 
vlasnika, u novcu ili vrednosnim hartijama, saznaje “Blic”. Kakve će 
tačno odredbe o povraćaju otete imovine stajati u Zakonu o 
denacionalizaciji, dobro je čuvana tajna, ali vraćanje zemljišta i 
objekta u naturalnom obliku, koji se smatra najpravednijim, jeste malo 
verovatna opcija.

Ovo je indirektno za „Blic“ potvrdio i ministar Oliver Dulić.
- Ministarstvo ekologije i prostornog planiranja je već kroz Zakon o 
planiranju i izgradnji, kojim je omogućeno da vlasnici objekata na 
zemljištu otkupe i to zemljište, izbrisalo mogućnost naturalne 
restitucije. To je isto urađeno i Zakonom o privatizaciji i ja ne vidim 
mogućnost da se imovina vraća u naturalnom obliku - kaže Dulić.

U ovom trenutku jedini problem da se država opredeli isključivo za 
obeštećenje predstavlja Zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim 
zajednicama iz 2006. kojim je starim vlasnicima imovina vraćana u 
naturalnom obliku. Zato je ovaj Zakon poslat pred Ustavni sud i, ukoliko 
ga sud proglasi neustavnim, daće mogućnost predlagaču zakona da izbegne 
naturalnu restituciju. U suprotnom, država će morati da pronađe neki od 
druga dva modela - vraćanje u naturi ili kombinovano vraćanje kroz 
naturalnu restituciju i obeštećenje.

U Ustavnom sudu saznajemo da je rasprava po pitanju ovog Zakona 
planirana za kraj godine.

- Plan je da se ovaj Zakon do kraja godine nađe na dnevnom redu suda. U 
ovom trenutku, niko - ni sudije, ni ostali službenici - ne mogu da 
pričaju o predmetu. Budući da se radi o važnom državnom pitanju, 
verovatno će do kraja godine biti prvih rezultata, ali se ne zna i da li 
će biti doneta konačna odluka - rekli su za „Blic“ u Ustavnom Sudu.

Koliko je ovaj zakon važan svedoči i izjava predsednika Tadića, koji je 
za naš list potvrdio da se pitanje restitucije mora rešiti do 
kandidature, kao i da se radi da o kompleksnom zakonu koji ne sme da 
dovede u pitanje finansijsku bezbednost zemlje.

Sama priča o restituciji stara je deset godina. Danas je već sasvim 
izvesno da je država, da je to htela, restituciju mogla već da privede 
kraju. Sada kada nam je voda došla do nosa i kada je restitucija uslov 
za dobijanje statusa kandidata, Srbija je u mat poziciji - imovinu koju 
je rasprodala kroz sumnjivu privatizaciju ne može da vrati naturalno, a 
u budžetu je nezamislivo obezbediti oko tri milijarde evra koliko se 
procenjuje da je potrebno za restituciju, a zakonsko rešenje, koje nam 
obećavaju već deset godina, nije stiglo ni do nacrta. Naprotiv, 
Ministarstvo finansija koje bi trebalo da bude predlagač ovog Zakona u 
potpunosti je stopiralo rad na njemu do daljnjeg i odbija da govori o 
detaljima. „Blic“ je, međutim, uspeo da dođe do izjave Slobodana Ilića, 
državnog sekretara Ministarstva finansija, koje je i rukovodilac radne 
grupe za izradu Zakona o denacionalizaciji.

- Sva tri koncepta denacionalizacije primenjena u zemljama nekadašnjeg 
socijalističkog bloka smo ozbiljno razmatrali i teoretski su mogući i 
kod nas. Konačno opredeljenje države ići će u pravcu koji istovremeno 
treba da omogući nediskriminaciju, da bude jednostavno i brzo za 
sprovođenje i da odgovara ekonomskom kapacitetu države - rekao je Ilić i 
dodao da će odluka Ustavnog suda po podnetom zahtevu imati značajnog 
uticaja na konačno rešenje denacionalizacije.

Tri potencijalna modela o kojim govori Ilić uključuju - naturalnu 
restituciju, obeštećenje u novcu i vrednosnim papirima ili kombinaciju 
ove dve varijante. Problem je, međutim, što će, čak i ukoliko Ustavni 
sud proglasi Zakon o povraćaju imovine crkvama neustavnim, postojati 
potencijal za diskriminaciju starih vlasnika, što će EU oštro 
kritikovati. Da je država, ukoliko se opredeli da izbegne naturalnu 
restituciju, u opasnosti da sastavi diskriminatorski zakon smatra i Mile 
Antić iz Mreže za restituciju.

- Ukoliko ova vlast zaista želi da se ograniči uticaj monopola, formira 
slobodno tržište nepokretnosti i ukine jedan od osnovnih uzroka 
korupcije, nema nikakve dileme da će najkasnije do kraja godine početi 
da vraća oduzetu imovinu u naturalnom obliku - kaže Antić.

Najatraktivniji objekti koje potražuju naslednici

- Zgrada Francusko-srpske banke, Knez Mihailova br. 36, potražuju 
naslednici porodice Bajloni i veliki broj drugih akcionara
- Ambasada Švajcarske u Birčaninovoj ulici 27, koja je nekada bila u 
vlasništvu porodice Bajloni, a potražuje je potomak po majčinoj liniji 
Jelka de Marsano

- Zgrada Društva za ulepšavanje Vračara na početku Njegoševe ulice u 
Beogradu, potražuju je potomci porodica Veljković i Bajloni

- Bioskop „20. oktobar“ u Beogradu koji potražuju potomci porodice 
Petrović iz Niša
- Robnu kuću TA-TA u Knez Mihailovoj br. 5 u Beogradu potražuju potomci 
porodica Komadinić i Radojlović
- Hotel „Kasina“ na Terazijama potražuju naslednici porodice Marković

- Kafana „Znak pitanja“ u Ulici kralja Petra u Beogradu,
potražuju je potomci porodice Pavlović
- Zgrada DIF-a, u Deligradskoj ulici u Beogradu, bivše vlasništvo 
Srpskog sokolskog društva
- Robna kuća „Mitić“ u Knez Mihailovoj br. 41-43, potražuju naslednici 
porodica Mitić i Garašanin

- Zadužbinu Nikole Spasića, Knez Mihailova 47 i 49, potražuje zadužbina 
Nikole Spasića, jedna od retkih čiji rad nije bio potpuno ugašen. I 
danas imaju manji stan u jednoj o zgrada

- Igumanova Palata potražuje je SPC

Premalo novca u Fondu za restituciju
Poseban problem da se u Srbiji izvrši pravedna restitucija predstavlja 
proces privatizacije, koji je i u domaćoj i u stranoj javnosti ocenjen 
kao sumnjiv. Restitucija se po prirodi stvari obično obavlja pre 
privatizacije, kako bi ono što se prodaje i privatizuje imalo čisto 
vlasništvo. Naša država je radila naopačke, ali se zato obaveza da pet 
odsto od svake privatizacije odlazi u Fond za restituciju. Budući da je 
Agencija za privatizaciju do leta ove godine Trezoru uplatila 127 
milijardi dinara, pet odsto od te sume iznosi 6,35 milijardi ili više od 
60 miliona evra. Informacije koje datiraju s kraja 2009. beleže da je se 
u fondu nalazi svega 53 miliona evra, što je 54 puta manje nego što je, 
prema procenama, potrebno za restituciju.

Ko, koliko i šta potražuje
- 140.000 pojedinaca se prijavilo za povraćaj imovine
- U 73.000 predmeta razvrstane su prijave
- 90 odsto tražene imovine je u vlasništvu države
- 97 odsto zahteva odnosi se na zemljište
- 3 milijarde evra najmanje će biti potrebno za restituciju

_______________________________________________
SIM mailing list
SIM@ANTIC.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim

Одговори путем е-поште