MIŠA ĐURKOVIĆ: IDI U BUGARSKU I VIDI SVETLU SRPSKU BUDUĆNOST petak, 29 oktobar 2010 16:27
To što su srpske plate više od bugarskih nije rezultat naše bolje produktivnosti. Razlog je samo što su oni ranije završili privatizaciju javnih preduzeća. Mi tek prodajemo Telekom, a ostao je i EPS, pa ima to da se krcka još par godina Nedavno sam pokušao da vam iznesem mehanizam sluđivanja javnog mnenja, koji sam nazvao lažnom fortifikacijom. Kako ova država sve više propada, a ljudi koji čine vlast moraju sve niže da skidaju gaće, imaćete nažalost sve više prilike da na ovdašnjim medijima gledate gomilu spinovanja i sličnih mehanizama iz pomenutog arsenala. Ako mislite da je ona kreatura sada slučajno lansirana u centar medijskih zbivanja, grdno se varate. Za to je obezbeđena dobra lova, a kolumne koje potpisuje u glasilu Tadićevog kabineta, čiji stvarni vlasnik leži u bolničkom apsu, piše jedan nesrećni plaćenik koji je nekada bio čak i dobar pisac. Čemu sve to služi? S jedne strane, LDP struktura i njeni strani sponzori već godinama pokušavaju da angažovanjem estradnih zvezda podignu sebi popularnost. Ovaj projekat je svoju inicijalnu fazu imao još 2001, kada je Milica Tomić odvela Draganu Mirković da održi koncert u jednoj bečkoj galeriji nazvavši to redi mejd umetničkim radom, što je sa ogromnim tekstom u „Vremenu" opravdao Branko Dimitrijević. Radi se o ključnom političko-ideološkom obrtu ovih krugova prema takozvanom TF (turbo-folku): dok je 90-ih to tumačeno kao zvučna slika Miloševićevih ratova i proizvod režima (Pera Luković, Dragićević-Šešić), u ovom veku TF postaje „multikulturna, progresivna globalistička" muzika. Karleuša je odmah inicirana u gej ikonu, da bi posle formiranja u LDP pristupili Šaban Šaulić i Sneki Babić. (Više o tome, ako neko hoće da čita, u knjizi „Slika, zvuk i moć" od istog autora.) Mnogo je, međutim, važniji drugi motiv. Promovisanje onog monstruma preko manufakture porodice Bećković pokazuje da su tu i prsti gazda Krleta i stranaca. Pravljenjem skandala u kome onaj polusvet proziva Ćirilova zapravo treba da se skrene pažnja od svega onog što sam Tadić i njegov režim rade ovih dana. Alo, ljudi, kakva vas je Karleuša spopala?! Prođoše izmene ZKP, kao da se radi o najbenignijoj uredbi, uveliko se priprema izmena izbornog sistema, kojom hoće da ukinu proporcionalni sistem, raspisan je tender za prodaju Telekoma, a Tadić se sprema da nam priredi još jedno veliko poniženje tako što će da ode u Vukovar, gde će Josipović da ga izvede pred udruge branitelja. Evo, predlažem da neizostavno ode da klekne u Ovčaru, a da posle sa Tompsonom u duetu otpeva „Jasenovac i Gradiška stara". Šta, mislite da bi odbio? Pitajte Hilari da li Boris išta više odbija. Uzgred, ako mislite da sam prestrog prema Matijinoj devojčici, Krletu i Šaperu, pitam vas zašto niko od njih ne sme da pusti Aleksandru Smiljanić da u udarnom večernjem terminu polemiše s bilo kime o prodaji Telekoma. MOJ PUT U SIROMAŠNU EU Ali konačno da dođemo do moje ovonedeljene teme. Kažem prijateljima kako sam bio ovih dana u Evropskoj Uniji. Gde, pitaju oni. U Bugarskoj, odgovaram ja, a oni u smeh! Pa kakva je to Evropska Unija, pitaju oni. Isto onakva kakva ćemo i mi da budemo ako nas tamo priupuste za deset-petnaest godina. Posmatranje današnje Bugarske zaista jeste pogled u našu logičnu budućnost, pa ću vam ovde ponuditi neke podatke i utiske koji u velikoj meri ukazuju na to šta će i sa nama da se dešava ako se okupacija nastavi. Prvo, odbacite svaku predrasudu arogantnog tipa da smo mi nešto posebno u odnosu na njih. Običan narod koji srećete je vredan, radan, skroman, često nasmejan i gostoljubiv. Veoma poštuju svoju tradiciju i vole svoju zemlju. O nama znaju mnogo više nego mi o njima, gledaju srpske televizije, tvrde da je Beograd veliki grad koji im se dopada i bore se da nekako prežive. No da vidimo šta kažu stvarni pokazatelji. O stabilnosti političkog i društvenog sistema verovatno najbolje govori činjenica da je gotovo preko noći moguće da se formira partija koja na sledećim izborima preuzme vlast. To se jednom već desilo početkom decenije, kada se car Simeon pojavio iznebuha i preuzeo vladavinu. Danas je to slučaj sa partijom GERB Bojka Borisova, nekadašnjeg telohranitelja diktatora Todora Živkova. Ovaj fini gospodin je nakon toga bio kontroverzni bisnismen da bi preko noći postao najpre pomoćnik ministra policije, pa gradonačelnik Sofije, a onda i predsednik vlade. Poznato je da je bio dobar prijatelj pa neprijatelj sa Jocom Amsterdamom, a možda najbolji opis činjenice da on vlada Bugarskom dao je jedan moj poznanik koji je rekao da je to otpilike kao kad bi ovde pokojni Arkan dobacio do mesta premijera. E sad, i našeg Mirka bi neko optužio da se radom za konsultanske agencije, kao i boravkom na čelu agencije za privatizaciju, takođe bavio kriminalom. No to nije isto. Mirko je fin gospodin i ne pojavljuje se u javnosti bez odela i sa bradom od tri dana kao gosn Bojko. Bojkova partija inače ima manjinsku vladu, kojoj većinu obezbeđuje Ataka. Ova partija je na poslednjim izborima dobila 10 odsto sa tvrdom antimanjinskom politikom. Dovoljno je reći da bi nas, kad bi se takva partija na izborima domogla 10 odsto glasova, verovatno bombardovali bez razmišljanja. Naše sličnosti počinju sa stvarnim vladarima. Tamo je najvažnija osoba u zemlji američki ambasador gospodin Vorlik, dok je ovde njegova supruga gospođa Meri. Dalje, i tamo ne vole nevladine organizacije. Prošle godine je u medijima protiv njih vođena prava kampanja. Optuživali su ih da monopolišu i uzurpiraju evropske fondove, a ništa konkretno ne doprinose osim lagodnog života za svoje članove. EURO PROTIV EVRA Plate su niže nego ovde. Prosečna je oko 250 evra. BDP per capita se nalazi na 12 odsto od evropskog proseka!? Naše više plate nisu međutim rezultat bolje produktivnosti. Oni su samo mnogo ranije završili privatizaciju javnih preduzeća. Mi tek prodajemo Telekom, a ostao je i EPS, pa ima to da se krcka još par godina. Kod njih je sve to predato u ruke strancima. Recimo, njihov EPS je podeljen u tri rejona od kojih severni drže Česi, središnji Austrijanci i južni Nemci. A struja najskuplja u regionu. Spoljnotrgovinski deficit je veliki i pored solidnog deviznog priliva od turizma. Spoljni dug je preko 50 milijardi dolara. Struktura privrede dosta liči na našu: 7 odsto poljoprivreda, oko 20 odsto laka industrija i čak 70 usluge, dakle virtuelna privreda. U neformalnim razgovorima čujete da od industrije nema ništa ozbiljno, a da je poljoprivreda smrtno ugrožena. Naime, i ne tako male evropske fondove za zajedničku poljoprivredu, te za koheziju i regionalni razvoj slabo ko može da koristi jer se selo nemilice prazni. Svi beže u nekoliko velikih centara, naročito u Sofiju. Najporazniji podatak je činjenica da se broj stanovnika u poslednjih dvadeset godina smanjio za 1,3 miliona stanovnika. Od nekadašnjih devet miliona Bugarska se kreće ka cifri od 7,5 miliona žitelja. Naročito odlaze mlade porodice, studenti, inženjeri, dakle najobrazovanije stanovništvo. A kao rešenje se ne pominje podsticaj rađanja ili povratak odseljenih, već - pazite ovo - uvoz radne snage. Odakle? Pa iz Azije, Avganistana, Vijetnama, severa Afrike itd. Na derbiju između Liteksa i Levskog, posle ozbiljne tuče u kojoj su učestvovali svi igrači, isključena su trojica. Nisam video šta o svemu tome kaže naš stari poznanik a njihov novi selektor Lotar Mateus. Konačno i njih, kao i nas, treba hvaliti za ponudu dobrog provoda, što je obično indikator kolonijalnog statusa zemlje. Hrana je veoma dobra i prilično jeftina, crna vina su izvanredna. U Sofiji ima dosta antičkih spomenika, puno crkava iz različitih perioda i nekoliko lepih muzeja. Mnogo naših ljudi, nažalost, ne zna da u crkvi Svete nedelje usred Sofije počivaju mošti našeg kralja Milutina Nemanjića. Zbog toga ovu crkvu narod naziva Crkva svetog kralja a Milutina smatra svecem zaštitnikom svog grada. Današnja Bugarska crkva dobila je svoj raskolnički deo. Oni svoje službe obavljaju u šatoru razapetom u parku, gde se nekada nalazio mauzolej Georgija Dimitrova. Zanimljivo je i da u crkve počinje unošenje stolica za sedenje (kao kod rimokatolika). S druge strane, sve je još uvek na ćirilici uključujući i nazive stranih banaka ili Mekdonaldsa. Malo je poznato da su Bugari imali veliki problem sa briselskom birokratijom, koja ih je terala da za naziv evropske valute u svoj jezik uvedu latinizovanu verziju „euro". Jedva su uspeli da se izbore za ćirilično „evro". Postoji, nažalost, jedna velika razlika između nas i njih. Njima ne komadaju državu. Štaviše, oni čak nemaju ni Zakon o manjinama i ne priznaju ih. To je rezultat činjenice da ih Zapad vidi kao deo „sanitarnog kordona" prema Rusiji. http://standard.rs/vesti/49-kolumne/5783-mia-urkovi-idi-u-bugarsku-i-vidi-svetlu-srpsku-budunost-.html
_______________________________________________ SIM mailing list SIM@ANTIC.org http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
