RANKA SAVIĆ, PREDSEDNIK ASOCIJACIJE SLOBODNIH I NEZAVISNIH SINDIKATA Penzionerima hteli da podvale zakon
Krkobabić je napisao zakon koji bi penzionere doveo do istrebljenja, a onda nije hteo da ga povuče iz skupštinske procedure da se ne bi otkrilo koliko “brine” o penzionerima, jer bi to dovelo do toga da izgubi glasače Da se u poslednjem trenutku predstavnici vlade nisu opametili, i zahteve sindikata shvatili ozbiljno, cela Srbija bi gorela od štrajkova. Nakon neuspelih pokušaja da se dogovorimo sa predstavnicima vlade o izmeni i dopuni Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, rešili smo da paralelno krenemo i sa prikupljanjem potpisa za njen pad i pokažemo našu snagu da bi nas shvatili ozbiljno. Zazvonio je telefon, i razgovori su nastavljeni...”, kaže za “Akter” Ranka Savić, prva žena koja se u Srbiji našla na čelu sindikalne centrale, ali i jedna od retkih predsednica sindikata u Evropi. Nakon prvog dana razgovora sa predstavnicima vlade o novoj verziji Zakona o PIO bili ste zadovoljni, a samo dan kasnije potpuno ogorčeni. Šta se desilo? Imali smo dva sastanka u vladi na kojima smo razgovarali o zakonu pre nego što nam je pukao film, pa smo odlučili da krenemo u akciju prikupljanja potpisa za smenu vlade. Posle prvog smo bili optimistično raspoloženi, međutim, sve se okrenulo narednog dana. A zahtevi su bili? Mi smo tražili da granica minimalne penzije bude 25 odsto od prosečne zarade u Srbiji, vlada je ponudila dva procenta više. Znači, prvog dana su prihvatili da zaštitna granica za minimalnu penziju i iznosi 27 odsto prosečne plate. Pristali smo, a onda je potpredsednik vlade, gospodin Krkobabić, u medijima objavio sve kao da je to njegova zasluga. Kamen spoticanja u pregovorima je sindikalni zahtev o indeksaciji, odnosno da neto prosečna penzija ne može biti niža od 60 odsto neto prosečne zarade. “Već smo najavili da ćemo skupljati potpise. Dosta ljudi je u sindikatima, podršku bi dali i članovi njihovih porodica i jako brzo bismo sakupili milion potpisa za obaranje vlade. Onda je došlo do preokreta, i pregovori su nastavljeni. Da nisu reagovali, bili smo spremni da zaustavimo Srbiju. Cela Srbija bi gorela od štrajkova, štrajkovali bi dan za danom tekstilci, metalci, državna uprava, rudari...” Da na vaš zahtev nije došlo do povlačenja predloga zakona iz skupštine na doradu, u kakvu bi situaciju dospeli penzioneri? Dospeli bi u nezavidan položaj, jer bi već 2012. godine penzioneri spali na polovinu svojih primanja. Znači, ako su otišli u penziju sa trista evra, imali bi penziju od 150 evra. Govorim o boljoj varijanti penzija, a šta bi se desilo onima koji imaju minimalne penzije ne smem ni da pomislim. Ono što niko ne govori, čak da na kraju pregovori sa vladom uspeju, činjenica je da se penzije neće menjati u periodu od naredne dve godine. Od kraja 2012. primeniće se sve što se sada usvoji. Međutim, niko nije iskreno javno rekao šta čeka penzionere za dve godine. NIJE MMF BABAROGA Predstavnici države govore da je nemoguće da se ispune zahtevi, jer nema para... Sve je to divno. Ali hajde malo da tu društvenu odgovornost, tj. ekonomski teret, podelimo. Kako to MMF pristade da se za 24 sata usvoji zakon o mogućnosti duplih i troduplih funkcija? Što tada ne rekoše: “Alo, nemojte jednom čoveku davati pravo na tri funkcije, imate mogućnost da troje ljudi zaposlite?!” Niko se tu nije pobunio, samo kada su prava radnika, penzionera, socijalno ugroženih u pitanju onda govore: “Ne daju ovi iz Međunarodnog monetarnog fonda.” Pa nije MMF babaroga. Ili ako jeste, ako smo mi toliko zavisni od njih, onda smo država pred bankrotom. Ali neka neko kaže: “Mi smo ugasili, ako nam ovi odu možemo ključ u bravu i da se pozdravimo sa državom.” Neki ekonomisti ovih dana govore da bi to dovelo do “istrebljenja” naših najstarijih sugrađana... Pa šta tu ima da se kaže ako je minimalna penzija oko 10.000 dinara, a usvajanjem postojeće verzije zakona bila bi negde oko pedeset evra. Pa vi sad vidite šta bi bilo sa tim ljudima. Umrli bi od gladi. Ipak, to se neće desiti, jer smo još prvog dana uspeli da se izborimo za zaštitnu klauzulu za minimalne penzije. U predlogu zakona koji je vlada poslala skupštini na usvajanje nigde nije bilo precizirano koja je donja granica iznosa minimalne penzije. Šta vam je na početku razgovora kazao premijer Cvetković? Premijer je tada kazao da će se izaći u susret sindikatima sa određenim korekcijama. Međutim, sada kada razmišljam o tom sastanku čini mi se da je premijer imao naporan dan, i da je što pre hteo da završi te razgovore sa nama. Verovatno je mislio: “Povećali smo za dva odsto i to će njih da zadovolji.” Na drugom sastanku niko od ministara čiji resori imaju veze sa problemom nije želeo, ili nije smeo da dođe. Ne znam kako, ali se sa druge strane stola pojavio ministar trgovine Slobodan Milosavljević. Bilo je potpuno opravdano očekivati da se sastanemo sa ministarkom finansija Dianom Dragutinović, ili da se dogovaramo sa ministrom za rad i socijalnu politiku Rasimom Ljajićem, da se pojavi potpredsednik vlade Jovan Krkobabić kao neko ko je napisao ovakav predlog zakona. Ne, niko nije došao! Šta su naveli kao razlog? Prema informacijama koje smo kasnije dobili premijer je uredno obavestio ministre, ali su svi oni odbili da se sa nama sastanu. Kao opravdanje navodili su da to nije njihov resor, i da ne žele da se petljaju u tuđ posao, da neće da se zameraju sindikatima jer bi postojala mogućnost da kasnije budu okarakterisani kao krivci ako ne uspemo da se dogovorimo. KONAČNO JEDINSTVENI Sindikati godinama deluju samostalno, na vašu inicijativu evo ih za istim stolom... Govorim već dve godine - bitno je da se sindikati udruže, bitno je da se sindikati udruže... Po prvi put su sindikati seli zajedno za isti sto od kad se bavim ovim poslom. Vidi se veliki pomak, snaga da se nešto uradi. Nama nije cilj nikakvo rušenje Srbije, ni odlazak MMF-a iz zemlje, nećemo biti neozbiljni i neodgovorni. Ali, ako je to uslov uslova, onda ova vlada nije ispunila ono što nam je obećavala i mora da se kazni. To bi bila poruka svakoj budućoj vladi. Mi želimo odgovornu, racionalnu, mudru, sistemsku vladu. Mislite li da su bežali od odgovornosti? Jednostavno, naš je utisak da su izbori blizu i da će biti održani već naredne godine. To je impresija koju imam, i zato svi balansiraju jer su sindikati veliko glasačko telo. I onda ste rešili da bez obzira na to što pregovori nisu završeni izađete na ulicu... Već smo najavili da ćemo skupljati potpise. Dosta ljudi je u sindikatima, podršku bi dali i članovi njihovih porodica i jako brzo bismo sakupili milion potpisa za obaranje vlade. Onda je došlo do preokreta, i pregovori su nastavljeni. Da nisu reagovali, bili smo spremni da zaustavimo Srbiju. Cela Srbija bi gorela od štrajkova, štrajkovali bi dan za danom tekstilci, metalci, državna uprava, rudari... Koliko ljudi u Srbiji danas prima penzije? Srbija ima milion i po penzionera. Ispada da ti ljudi mogu biti prepušteni sami sebi? Imaju Krkobabića koji toliko “brine” i vodi računa o svojim penzionerima. On je napisao ovakav zakon, a usput mu je omogućeno da bude potpredsednik vlade i zaposli pola svoje familije. Sigurna sam da mu ne odgovara ovakvo istupanje sindikata, jer se tako otkriva jedna njegova velika prevara sa Zakonom o PIO. Zašto je vlada predlog Zakona o PIO povukla iz skupštinske procedure, a nije obavestila Krkobabića? Verovatno su sindikate shvatili ozbiljno, pa su zaobišli Krkobabića koji je bio kočničar. Prema našim saznanjima Krkobabić se bunio jer mu se ostali članovi vlade mešaju u Zakon o penzijama, umesto da se bave nekim drugim oblastima. Pitao ih je zašto diraju njegove birače. Pritom vidite kako kao lider Partije ujedinjenih penzionera štiti one koji su za njega glasali na izborima. Da li ste uopšte uspeli da obavite bilo kakav razgovor sa liderom PUPS-a? Predstavnici njegovog ministarstva, državni sekretar i neki članovi kabineta su prisustvovali sastancima u vladi. Jedina njihova reakcija bila je da kad pomenemo Krkobabića oni svi uglas krenu: “Nemojte, molim vas, on je dobar čovek.” “Kada smo imali sastanak sa predstavnicima MMF-a oni su nam kazali: “Ovaj zakon koji sada imate vam je divan u odnosu na to šta vas čeka 2012. godine.” A to je za dve godine. Znači, ovo je šminka! Daj da proguramo mandat, a onda ćemo za dve godine da kažemo nismo mi krivi, traže ovi iz MMF-a. E pa ne može tako” Šta ste vi na to rekli? Verujem da je on fin, ali u ovoj državi neko mora da snosi odgovornosti za izgovorenu reč, za dela, obećanja. Razumem vladu da hoće da uštedi nekoliko milijardi. Ali, i ja isto kažem: “Nemojte molim vas baš tu da udarate.” Uštedelo bi se, ali postavlja se pitanje dokle ćemo da štedimo stečenim pravima. Znate, i moj otac i vaš su nešto godinama ulagali, imali su neki ugovor sa državom, izdvajali u PIO fond. E, pa sad menjanje tog ugovora retroaktivno ne može da naiđe na odobravanje. U zakonu između ostalog piše da će penzioneri moći da obavljaju honorarni posao... Srbija ionako postaje staračka država, sa takvim mogućnostima i povećanjem starosne granice za ostvarenje mogućnosti za penziju biće još gore. Zapošljavaćemo penzionere, a mladi ljudi će samo još više gledati da i rukama i nogama grebu kako bi se domogli granice, i pobegli iz države u kojoj nemaju posao, perspektivu. Ovde nisu problem penzioneri, to je zamena teza. Nego? Problem je broj zaposlenih. Da Srbija ima tri miliona zaposlenih, milion i po penzionera ne bi predstavljali problem. Nema dovoljno zaposlenih, tako da izdvajanjem doprinosa ne može da doprinese da se novac svakog meseca sliva u penzioni fond, a on ne može sam od sebe da isplaćuje penzije. Izvinite, tu nisam kriva ja nego vlada. Pre izbora obećali su pola miliona radnih mesta, pa što ih nisu otvorili?! Ne da ih nisu otvorili, nego su pola miliona radnih mesta zatvorili. Ne žele sindikati da rade nešto što će državu dovesti u bankrot, nije nam to cilj. Ali ovo više nije pitanje zakona o penzijama, već je upleteno još niz problema koje imamo u društvu – neotvaranje novih radnih mesta, mladi koji ne znaju gde će kad završe škole, sramne privatizacije. LJUTA SAM NA OVAKVU DEMOKRATIJU Bili ste aktivni u politici i u vreme borbe za promenu režima Slobodana Miloševića... Kao borac za demokratiju očekivala sam mnogo više, energija koju sam uložila boreći se protiv režima Miloševića se pretvorila u ljutnju, jer je izbrisana i anulirana. Za to neko mora da bude kažnjen. Neko u ovoj državi mora da odgovara za bespredmetne i porazne privatizacije. Ko je odgovoran što su preduzeća prodata ljudima za koje se znalo da neće da nastave proces proizvodnje? Nije moralo ovako. Imali smo odlične fabrike, ali su svesno čekali da prođe period koji ih je obavezivao kupoprodajnim ugovorom da bi onda pravili stambene zgrade, šoping molove. A radnici - na ulicu. Kakva je ovo vlada i kakva demokratija? Zašto je nama potrebno 21 ministarstvo, a Kina sa milijardu i po stanovnika ima 16 ministarstava? Često se pominje da je sve to nemoguće zbog neodobravanja Međunarodnog monetarnog fonda... Kada smo imali sastanak sa predstavnicima MMF-a oni su nam kazali: “Ovaj zakon koji sada imate vam je divan u odnosu na to šta vas čeka 2012. godine.” A to je za dve godine. Znači, ovo je šminka! Daj da proguramo mandat, a onda ćemo za dve godine da kažemo nismo mi krivi, traže ovi iz MMF-a. E pa ne može tako. Izjednačuju se reformom PIO godine staža za odlazak u penziju muškaraca i žena, i ide se na uštrb stečenih prava, znači smanjuju se penzije. Ako sve to prećutimo onda možemo da kažemo da smo ceo radni vek radili ni za šta, jer će nam penzije biti desetak hiljada. http://www.akter.co.rs/index.php/politikaprint/3107.html
_______________________________________________ Sim mailing list Sim@antic.org http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
