Crkva usitnjava eparhije
| Вести <http://srb.fondsk.ru/authors/vesti.html> | 13.11.2010 | 15:14 0 коментара <http://srb.fondsk.ru/news/2010/11/13/crkva-usitniava-eparhiie.html#comments> <http://srb.fondsk.ru/news/2010/11/13/crkva-usitniava-eparhiie.html#comments> Description: оставити коментар Српска православна црква <http://srb.fondsk.ru/tags/1srpska-pravoslavna-crkva.html> Србиjа <http://srb.fondsk.ru/tags/srbija.html> Владика Артемије <http://srb.fondsk.ru/tags/vlad-artemie.html> Srpska pravoslavna crkva na Saboru koji počinje u sredu, 17. novembra, razmatraće podelu velikih eparhija i formiranje novih, saznaje “Blic”. To je odlučeno na jučerašnjem zasedanju Sinoda, na kojem je usvojen i dnevni red predstojećeg jesenjeg Sabora. Međutim, još nije izvesno da li će sada ili tek na majskom zasedanju izabrati i nove vladike. Tačke dnevnog reda koje je usvojio Sinod razmatraće Sabor, koji može da ih usvoji ili odbaci. Kako “Blic” saznaje, prema predlogu Sinoda trebalo bi da Beograd čine tri dela, od kojih bi jednim upravljao patrijarh. Od teritorijalno velikih eparhija trebalo bi da se deli i Niška eparhija i to na dva dela. Tako bi se dobile eparhije od kojih bi jednoj sedište ostalo kao i do sada u Nišu, a novoformiranoj eparhiji u Kruševcu. Sadašnja Eparhija raško-prizrenska takođe bi trebalo da se deli na dve i to na rašku i kosovsku-metohijsku. U ovoj preraspodeli teritorija usitniće se i okolne eparhije - žička, šumadijska, braničevska, od kojih bi trebalo da bude uzet deo koji bi se pridodao novoformiranim eparhijama. Veći broj vladika Ukoliko Sabor načini korake ka podeli sadašnjih eparhija to praktično znači da bi trebalo i da se postave ili biraju nove vladike i to njih šest. Međutim, za sada nije izvesno da li će to toga i doći ili će se samo dogovoriti preraspodela teritorija, a izbor novih vladika da bude ostavljen za majsko zasedanje. Ideja podele eparhija nije nova i takozvana arondacija predlagana je i u vreme patrijarha Pavla. Međutim, nikada nije uzeta ozbiljno u razmatranje. Sadašnji patrijarh Irinej kao jednu od svojih namera po ustoličenju navodio je da Crkva, to jest episkopi treba da budu bliži narodu i da se što bolje upravlja svakim delom eparhije. To se upravo postiže usitnjavanjem teritorije eparhije ili takozvanom arondacijom. U Patrijaršiji za “Blic” objašnjavaju da se usitnjavanjem teritorijalno velikih eparhija nastoji intenzivirati crkveni život jer bi episkopi bili mnogo više prisutni na terenu. Prisutnost episkopa, njegovo poznavanje života cele eparhije potreba je Crkve odavno. Uzor grčka crkva Grčka crkva je jedan od najboljih primera za dobru organizaciju crkvenog života - ima preko 60 episkopa. Formiranje eparhije kruševačke je pored ostalog i vraćanje značaja ovom centru koji je u srednjem veku bio prestonica kneza Lazara. Tako ni dve eparhije raška i prizrenska neće biti ništa novo i ova odluka nije povezana sa bilo kakvim političkim odlukama jer eparhije SPC nikada nisu ni pratile niti prejudicirale politička rešenja. Jedna celina Raško-prizrenska eparhija formirana je tek u 19. veku jer su to ranije bile potpuno odvojene celine. U desetom veku formirana je Raška eparhija i pripadala je grčkoj arhiepiskopiji, a prizrenska je napravljena od stare tri, četiri srednjovekovne srpske eparhije i prvi put se pominje u 11. veku. U 19. veku su sjedinjene u jednu. U Patrijaršiji kažu da trenutni težak položaj Crkve i naroda kako na KiM tako i u Raškoj, zahteva posebnu pažnju i zato je odlučeno da se podeli. Zadatak podele eparhija koji je pred Saborom nije ništa novo u istoriji Crkve jer su se granice Eparhija i do sada menjale kako bi Crkva prilagodila svoj rad i što bolje odgovorila na trenutne uslove i probleme. Patrijarh: Artemije će se skrasiti Među tačkama dnevnog reda Sabora je i umirovljeni vladika Artemije. On neće biti pozvan na Sabor, već samo na deo zasedanja kada se bude razgovaralo o njemu. Kako je Sabor u maju već trajno rešio status nekadašnjeg vladike raško-prizrenskog, među poslednjim tačkama dnevnog reda, arhijereji će razmatrati samo Artemijeve nastupe u javnosti i protivljenje crkvenim odlukama. Pretpostavlja se da će umirovljenog vladiku Artemija sabraća još jednom u nizu pozvati da poštuje odluke Crkve ili će biti u suprotnom preduzete druge adekvatne kanonske mere. Povodom medijskih spekulacija o njegovom raščinjavanju i raskolu u SPC patrijarh Irinej izjavio je juče da je uveren da će se penzionisani vladika Artemije skrasiti. Vladika Artemije: Biće sve jasnije posle Sabora U manastiru Šišatovac utočištu penzionisanog vladike Artemija juče je bilo neuobičajeno svečano. Vladika je dočekivao goste: monahe i monahinje koji su doputovali limuzinama i džipovima čačanskih i beogradskih tablica. Zato vladika za razgovor sa novinarom nije imao puno vremena. U vezi sa poslednjim pismom koje je Sinodu uputio kratko je odgovorio: - Sveti sinod, nakon što su mi zabranili sva sveštenodejstva, obavestio sam da se sa tom njihovom nekanonskom odlukom ne slažem i da je neću poštovati. Ne osnivam ja ni crkvu ni eparhiju, kako kaže mitropolit Amfilohije. Crkva je stara više od 2.000 godina. Pošto ne odstupam od predanja svetih otaca, u njoj ću ostati, a oni koji to nisu, molim ih da se vrate - prokomentarisao je vladika Artemije pisanje “Blica” i dodao da će posle Sabora sve biti jasnije. Jedan od gostiju sa crvenim bedžom lika vladike Artemija i ispisanim tekstom: “Vladika Artemije doživotni episkop raško-prizrenski” prateći nas od konaka do manstirske crkve je kazao: - Pročitali smo šta piše u „Blicu“. Vladika je odgovorio na sinodsku odluku koja je nezakonita pošto se u njenom obrazloženju navode članovi koji sa njom nemaju nikave veze. Dakle, mi ne osnivamo novu crkvu pošto je nama naša Svetosavska najbolja, već oni. Zato nek razmisle i nek se vrate na izvorno pravoslavlje - kazao je on insistirajući da ga ne fotografišemo pošto nemamo blagoslov od vladike. Ovo pismo vladika je Sinodu napisao 13. oktobra, kaže on, ali pošto se Sinod nije oglašavao 5. novembra, stavljeno je na sajt <http://www%20mancr.org> www mancr.org, a pre dva dana je distribuirano, kako veli, prijateljima i javnosti. Na izlazu iz manastirske porte jedan od monaha koji nije nosio bedž, otac Damjan kako se predstavio, na pitanje da li se u manastirskoj crkvi obavljaju bogosluženja je odgovorio: - Svakako, po tipiku svakog dana. Na primedbu da li vladika drži bogosluženja, odgovorio je da mnogo pitamo. http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/217196/Crkva-usitnjava-eparhije
<<image001.png>>
_______________________________________________ Sim mailing list Sim@antic.org http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
